Okupacija, jedina solucija

PHOTO/EPA:STR

Egipatski aktivisti koji su početkom godine uspeli da obore režim Hosnija Mubaraka poslali su pismo podrške i solidarnosti sa aktivistima širom Sjedinjenih Država i Evrope u kojem im uz par praktičnih saveta poručuju da istraju u svojoj borbi protiv sistema. Pismo prenosimo u celosti

Svima onima koji u Sjedinjenim Državama trenutno okupiraju parkove, trgove i druge prostore: vaši drugovi u Kairu solidarno vas posmatraju. Nakon što smo od vas primili tolike savete o tranziciji ka demokratiji, pomislili smo kako je naš red da udelimo koji savet.

Zaista, sada smo na više načina uključeni u istu borbu. Ono što mnogi stručnjaci nazivaju „Arapskim prolećem" ima korene u demonstracijama, pobunama, štrajkovima i okupacijama koje se događaju širom sveta, a njegovi temelji leže u dugogodišnjim borbama naroda i narodnim pokretima. Trenutak u kojem se nalazimo nije ništa novo jer se mi u Egiptu i drugi već neko vreme borimo protiv sistema represije, obespravljenosti i nekontrolisanih pustošenja globalnog kapitalizma (da, izrekli smo to, kapitalizma) sistema koji je stvorio svet opasan i okrutan prema svojim stanovnicima. Dok se interesi vlade sve više podređuju interesima i komforu privatnog, transnacionalnog kapitala, naši gradovi i domovi postepeno su postali strana i nasilna mesta, podložna usputnom haračenju od strane svakog novog plana ekonomskog razvoja ili urbane obnove.

PHOTO/EPA:AHMED YOUSSEF

Cela jedna generacija širom sveta odrasla je shvatajući, racionalno i emocionalno, da u trenutnom poretku stvari nemamo budućnosti. Živeći izloženi politikama strukturalne adaptacije i navodnoj stručnosti međunarodnih organizacija poput Svetske banke i MMF-a, posmatrali smo kako se naši resursi, industrija i javne službe rasprodaju i uništavaju dok „slobodno tržište" nije ometalo zavisnost o stranoj robi, pa čak i o stranoj hrani. Dobici i profiti od tih oslobođenih tržišta otišli su na druga mesta, dok su Egipat i druge zemlje na jugu doživele dodatno povećanje svoje bede kroz policijsku represiju i torturu.

Aktuelna kriza u Americi i Zapadnoj Evropi i vas je suočila sa stvarnošću: kako stvari stoje, ubijaćemo se od rada, a kičme će nam polomiti dugovi i javna štednja. Nezadovoljni iskorenjivanjem zadnjih ostataka javne sfere i socijalne države, kapitalizam i država štednje sada čak napadaju privatnu sferu i ljudsko pravo na dostojno stanovanje; hiljade vlasnika zaplenjenih domova sada su beskućnici zaduženi kod banaka koje su ih isterale na ulicu.

Zato stojimo uz vas ne samo u vašim nastojanjima da srušite staro, već i u iskušavanju novoga. Mi ne protestvujemo. Kome bismo se mogli žaliti? Što bismo mogli zatražiti, a da su oni to u stanju da nam garantuju? Mi okupiramo. Mi zahtevamo nazad one iste javne prostore koji su komodificirani, privatizovani i zarobljeni u rukama bezlične birokratije, kataloga nekretnina i policijske „zaštite". Čvrsto držite te prostore, negujte ih i trudite se da širite granice svoje okupacije. Napokon, ko je izgradio te parkove, te trgove, te zgrade? Čiji ih je rad ostvario i učinio pogodnima za život? Zašto bi se smatralo prirodnim da nam se oni uskraćuju, disciplinuju i okružuju policijom? Ponovno zauzimanje ovih prostora i pravedno i kolektivno upravljanje njima dovoljan je dokaz naše legitimnosti.

PHOTO:Stock

Tokom naše okupacije Tahrira, susretali smo ljude koji su svaki dan dolazili na trg u suzama jer je to bio prvi put da su prolazili tim ulicama i prostorima a da ih nije maltretirala policija; nisu samo ideje važne, ti prostori su od temeljne važnosti za mogućnost novog sveta. To su javni prostori. Mesta za okupljanje, opuštanje, sastajanje i interakciju - ti prostori bi trebali da budu razlog zbog kojeg živimo u gradovima. Kako su ih država i vlasnički interesi učinili nedostupnim, ekskluzivnim ili opasnim, na nama je da ih učinimo sigurnim, pristupačnim i pravednim. Počeli smo i moramo nastaviti da ih otvramao svakom ko želi da gradi bolji svet, posebno za marginalizovane, isključene i za one grupe koje su najviše propatile.

Ono što činite u tim prostorima nije ni toliko grandiozno i apstraktno niti toliko banalno kao „realdemokrattija"; oblici prakse i društvenog angažmana kakvi se rađaju u okupacijama izbegavaju prazne ideale i ustajali parlamentarizam na kakav je danas spao pojam demokratije.

Zato se okupacije moraju nastaviti, jer nije preostao niko drugi da zahteva reforme. Moraju se nastaviti jer mi stvaramo ono što više ne možemo da čekamo. Ali, ideologije isključivog vlasništva ponovno će se pojaviti, bilo kroz preterano protivljenje vlasnika nekretnina ili gradskih uprava vašim grupama bilo kroz suptilnije pokušaje kontrole prostora kroz regulativu saobraćaja, zakone protiv kampovanja ili zdravstvenih i bezbednosnih pravila. Postoji direktan sukob između onoga što želimo da učinimo sa našim gradovima i prostorima i onoga što bi zakon i sistemi nadzora koji iza njega stoje želeli da učinimo.

Suočili smo se i nastavljamo se suočavati s direktnim i indirektnim nasiljem. Oni koji su tvrdili da je egipatska revolucija mirna nisu videli užase koje nam je nanela policija niti su videli otpor i čak silu koju su revolucionari upotrebili protiv policije kako bi odbranili svoje okupacije i prostore; prema priznanju vlasti, 99 policijskih stanica je zapaljeno, hiljade policijskih automobila je uništeno, a sva sedišta vladajuće stranke širom Egipta izgorela su do temelja. Podignute su barikade, policajcima smo uzvraćali udarce i gađali ih kamenjem čak i kad su na nas ispaljivali suzavac i prave metke. Ipak, na kraju dana 28. januara povukli su se, a mi smo osvojili svoje gradove.

PHOTO:Beta

Nije nam bila želja da učestvujemo u nasilju, ali još manje želimo da izgubimo. Ukoliko se aktivno ne odupremo kada dođu da uzmu ono što smo mi ponovo osvojili, sigurno ćemo izgubiti. Ne brkajte taktike koje smo upotrebili kada smo vikali „mirno" s fetišizacijom nenasilja; bili bismo presretni da je država odmah odustala, ali kad su počeli da nas zlostavljaju, tuku i ubijaju, znali smo da nemamo drugog izbora nego da uzvratimo. Da smo legli i dopustili da nas uhapse, muče i učine mučenicima kako bismo nešto dokazali, ne bismo bili ništa manje krvavi, pretučeni i mrtvi. Budite spremni da branite stvari koje ste okupirali i koje gradite jer, nakon što nam je sve drugo oduzeto, ovi ponovo osvojeni prostori su više nego dragoceni.

Umesto zaključka, naš jedini savet vam je da nastavite, istrajete i ne stajete. Okupirajte još više, pronađite se, gradite sve veće i veće mreže i otkrivajte nove načine eksperimentiranja s društvenim životom, konsenzusom i demokratijom. Otkrijte nove načine upotrebe prostora, nove načine da ih zadržite i više ih se nikada nemojte odreći. Žestoko se odupirite kada vas napadnu, ali inače uživajte u tome što radite, neka vam to bude lako i čak zabavno. Svi se sada međusobno posmatramo i iz Kaira želimo da vam kažemo da smo solidarni s vama i sve vas volimo zbog toga što radite.

Drugovi iz Kaira.
24. oktobra 2011.