Devojke spremne na sve

Izglasan je vrlo tvrd i restriktivan zakon o univerzitetu u Italiji, bez obzira na velike studentske proteste. Fabrike se zatvaraju, radnici su na ulicama, rade za minimalac ili na crno. Lažna bankrotstva su takođe česta pojava ovih dana, jer tako vlasnici firmi koriste pomoć koju država predviđa u tim slučajevima. Svaki dan neki novi ekonomski model preživljavanja bode oči u ovoj ekonomskoj krizi u kojoj bogatih ima sve manje ali su sve bogatiji, dok su siromašni sve siromašniji i mnogobrojniji

Pre mnogo godina radila sam u filmu koji je režirao Mikloš Jančo, "Javne mane, privatne vrline". Razularena priča o seksu drogi i rokenrolu koja je anahronistički bila smeštena u austrougarskom carstvu.

U tom filmu, naslednik krune Franje Josifa diže pobunu protiv svog oca i na kraju biva ubijen od cara zbog kriminalnog javnog ponašanja i drugih ekcesa u dosluhu sa delom aristokratije kao i manje uzvišenim pobunjenicima u pokušaju da sruše carstvo.

Sećam se vrlo dobro kada je iz Rima stigla jedna grupa devojaka da bi učestvovale u snimanju. Zvale su se grupa Maks a njihova uloga u filmu definisana je kao "devojke spremne na sve". Hoće reći štogod da producent zatraži, spremne da igraju, pevaju, da se skidaju, da vode ljubav pred kamerama. Ilona Staler, koja je kasnije postala poznata kao članica italijanskog parlamenta, pod imenom Ćićolina bila je jedna od tih devojaka.

I one su zaista perfektno uradile svoj zadatak. To su bile sedamdesete, vodimo ljubav a ne rat, hipici, slobodna ljubav sa muškarcima/ ženama, između muškaraca, između žena, kraljeva i prosjaka, sa prijateljima i neprijateljima.Film je komercijalno propao, a i umetnički nije baš najbolje procenjen.

Međutim, iz današnje perspektive, taj film je jasno bio futuristički eksperiment. Ovih dana, celokupna italijanska dnevna štampa ima naslove koji kao da su citati iz tog filma: Devojke spremne na sve, privatne mane, javne vrline, perverzan i tužan kralj, tatko nacije...

Naravno, odnose se na italijanskog premijera Silvija Berluskonija čija beskrajna otužna priča sa maloletnim devojkama, profesionalnim plaćenim pratiljama, TV starletama koje postaju političarke zahvaljujući njegovoj podršci, ne prestaje.

"Rubygate" nazivaju taj skandal u italijanskoj štampi: po imenu poslednjeg i najčudnijeg dosad seks skandala u nizu, sa Ruby, maloletnom prestupnicom bez legalnih papira iz Maroka koja igra trbušni ples.

U poslednjem javnom priznanju, zahvaljujući kojem je postala još veća zvezda ovih dana, devojka je izjavila da je silovana od strane svojih muslimanskih ujaka kad je imala devet godina, a da ju je otac skoro ubio kad je sa 12 godina izjavila da želi da postane hrišćanka. Ta strašna priča koju je u suzama ispričala donela joj je milionsku popularnost i nekako sad njena veza sa 75-ogodišnjim premijerom izgleda kao pravi hepiend tragične sudbine, ako ne i ljubav. 

Dokle god je on na vlasti ja ću jesti, izjavila je devojka Ruby kad je Silvio politički jedva preživeo sa samo jednim glasom razlike u parlamentu. U međuvremenu izglasan je vrlo tvrd i restriktivan zakon o univerzitetu u Italiji, bez obzira na velike studentske proteste. Fabrike se zatvaraju, radnici su na ulicama, rade za minimalac ili na crno. Lažna bankrotstva su takođe česta pojava ovih dana, jer tako vlasnici firmi koriste pomoć koju država predviđa u tim slučajevima.

Svaki dan neki novi ekonomski model preživljavanja bode oči u ovoj ekonomskoj krizi u kojoj bogatih ima sve manje ali su sve bogatiji, dok su siromašni sve siromašniji i mnogobrojniji.

U međuvremenu, premijer nacije, pod pritiskom bujice priznanja i curenja vesti mnogobrojnih devojaka sa žurki u njegovom domu, izjavljuje čedno da on ima već duže vreme čvrstu vezu. Počinje potraga za Belom damom njegovog srca i to sada pokriva naslovne strane italijanske štampe.

U ovom paparaci besmislu cela stvar postaje verovatna i moguća zahvaljujući neverovatnoj sličnosti koju ove devojke imaju sa Silvijevom bivšom ženom koja ga je nedavno napustila. Nije mogla više da podnosi njegove veze sa maloletnicama. Sve ove starlete ne samo da uvek imaju manje od trideset godina, već su često i maloletne.

A italijanska publika i narod nekako se ponašaju kao da se ništa naročito neobično ne dešava. Vekovima priče o seksu i moći, perverzijama i nasilju vise nad italijanskom istorijom: od Kaligule do Musolinija, od Cezara do skandala pedofilije u katoličkoj crkvi.

Ovi novi razvoji događaja postali su javni i činjenice, a sve to ništa ne menja i ne znači: naprotiv, oni koji su nekad tajno zavideli Berluskoniju i divili se njegovoj moralnoj razuzdanosti i drskosti sada su glasni i javno i čvrsto ga podržavaju. Silvio kao primer za uzor, postao je mejnstrim, ne ekces.

Perverzna radoznalost i pasivni voajerizam idu uz svakodnevno curenje iz sudova, prisluškivanja, policijskih istraga. Neko fatalistično očekivanje najgoreg visi u vazduhu. Internacionalno tviterovanje neprekidno ponavlja te dve vulgrane jednostavne reči "bunga bunga" kao simbol italijanskog javnog reality show života.

Berluskoni poseduje gotove sve medije u Italiji i sada je postao zvezda u  svakom od svojih carstava. Njegovi lični skandali su zasenili mafijaška ubistva, ekonomsku krizu, zemljotrese i poplave. Italija, članica G7/G20, najvećih svetskih sila, gubi kredibilitet i čast iz dana u dan, iz sata u sat.

Predsednika zemlje Napolitano i Vatikan mole za delikatnost i jasnost. Kako primećuje moj američki prijatelj: nije toliko strašno rušenje fasada u Italiji koliko ono što se nalazi iza te maske. Vreme "devojaka spremnih na sve" političkog dvora kao pornografije, konačno je stiglo.