Zabranjeno proleće

Žrtva poslednjeg evropskog diktatora: Ales Bejacki

Photo: Stock

Ovo je priča o Alesu Bejackom i mnogim hrabrim ljudima iz nevladine organizacije Vesna. Čitaocima koji su preživeli režim Slobodana Miloševića i još uvek ga se sećaju biće poznata mnoga osećanja i situacije iz ove priče. Uočićete znane mehanizme i uhodane načine delovanja, uz specifične dodatke postsovjetskog doba. Sve se događa danas, u Belorusiji, kojom već 17 godina nemilosrdnom rukom vlada Aleksandar Lukašenko, vladar koji zabranjuje okupljanje više od troje ljudi

Aktivizam u okviru mreže FIDH: Bejacki u Jerevanu

Photo: Stock

U utorak 22. novembra nastavljeno je suđenje Alesu pred sudom u Belorusiji, uz upadljive namere vlasti da se ono što pre okonča. U prvom pojavljivanju pred sudom, Ales Bejacki se pojavio u metalnom kavezu, okovan iza rešetaka, kao da je reč o opasnom kriminalcu. Izgledao je iscrpljeno i umorno, ali, kao i uvek, odlučan u nameri da se bori za ljudsko dostojanstvo, ljudska prava i demokratiju, kategorije koje još uvek ne stanuju u Belorusiji.

Kako je sve počelo? U obraćanju svetskoj javnosti koje objavljuje La Federation Internationale des ligues des Droits de l'Homme (FIDH), Valentin Stefanović, predstavnik Centra za ljudska prava „Vesna“ (proleće) objašnjava: „Ales Bejacki, predsednik centra za ljudska prava Vesna, uhapšen je i zadržan u pritvoru 4. avgusta 2011, a imajući u vidu njegovu ulogu u odbrani ljudskih prava u Belorusiji, reakcija Lukašenkovog autoritarnog režima je bila neizbežna.“

Tokom petnaest godina postojanja, međutim, ova nevladina organizacija nije oduvek bila predmet političkog i sudskog progona, iako je Lukašenko, čuvenim Članom 193.1 Krivičnog zakona iz 2007. godine, kojim se kriminalizuje rad svih neregistrovanih organizacija, obezbedio sebi manevarski prostor za legalistički i policijski teror. Za aktiviste Vesne stvari su krenule po zlu onog trenutka kada je organizacija počela da pridobija poverenje sve većeg broja progonjenih političkih neistomišljenika poslednjeg evropskog diktatora. Onog trenutka kada je ova organizacija od moralnog integriteta, za vreme „tihih“ demonstracija širom Belorusije tokom 2010. i 2011. godine, počela da prikuplja finansijsku pomoć za ljude koji su postali žrtve sistema, na primer, samo zato što su u znak protesta tapšali na ulicama gradova, režim se odlučio za represiju.

„Potpuno smo svesni da Vesna iritira režim već dugi niz godina, ali da nas tek sada doživljavaju kao ozbiljnu pretnju. Toliko uticajnu, da su počeli sa hapšenjem čelnika organizacije, iako znaju da će ovakve akcije izazvati brojne negativne posledice, s obzirom da se hapsi potpredsednik jedne od najstarijih mreža organizacija za zaštitu ljudskih prava – FIDH.

Odluka o zatvaranju Alesa Bejackog doneta je još 19. decembra 2010, kada policija i KGB u pet navrata „posećuju“ i dva puta pretražuju kancelariju organizacije, kao i Alesov stan. Istovremeno, počinje široka klevetnička kampanja protiv Vesne i njenog prvog aktiviste, na svim državnim medijima. Posle njegovih poziva Evropskoj uniji da zbog flagrantnog i permanentnog kršenja ljudskih prava u Belorusiji, usvoji stroge sankcije protiv Lukašenkovog režima, hapšenje je postalo samo pitanje dana, a procesuiranje stvar represeine tehnike.

Hapšenje na ulici: Ales Bejacki u rukama Službe

Photo: Stock

Nameran da svim sredstvima spreči delovanje Vesne i Bejackog, beloruski režim je napao frontalno. Dopisom glavnog tužioca iz februara 2011. aktiviran je Član 193.1 „kojim se imaju smatrati nelegalnimsve aktivnosti koje sprovode organizacija Vesna i njen osnivač“, a skoro istovremeno, uz nesebičnu pomoć „kolega“ iz državnih organa Poljske i Litvanije, protiv Bejackog je u martu pokrenut montirani proces za navodnu utaju poreza. U tom međunarodnom komplotu, litvanski ministar pravde se potrudio da svaki, navodno bankarski, dokument overi pečatom Finansijskog istražnog odeljenja, ni ne trudeći se da objasni zašto optužnica nije podneta ranije, ako su već postojala predočena saznanja.

Photo: Stock

Međutim, iako raspolažu svim represivnim zakonima, Lukašenkovi tužioci se suočavaju sa problemom kako dokazati da je Ales Bejacki potrošio novac sa inostranih računa na lične potrebe? Aktivisti organizacije Vesna tvrde da raspolažu svim računima i priznanicama koje nedvosmislenu ukazuju na svrhu trošenja i tokove novca.

„U Belorusiji je ishod ovakvog suđenja je lako predvideti. Naše sudije su već odavno samo slepi izvršitelji i poslušnici režima i neće biti neverovatno ako ove dokaze uopšte i ne uzmu u razmatranje. Potpuno je jasno da vlasti neće hapšenjem Bijackog ostaviti Vesnu na miru. Svejedno, da bi uništili ovu organizaciju, moraće da uhapse mnogo više članova“, izjavio je Valentin Stefanović, izražavajući sumnju u povoljan ishod suđenja.

Povodom ovog procesa, 25. novembra biće održane demonstracije u Parizu. Članovi Međunarodnog biroa FIDH će se sastati i demonstrirati ispred ambasade Belorusije kako bi iskazali svoje nezadovoljstvo i tom prilikom uputiti protestno pismo upućeno predsedniku Lukašenku. U isto vreme će i u drugim zemljama biti organizovano nekoliko sličnih akcija. U Belorusiji ni to neće biti moguće jer je 8. novembra diktator, potpisivanjem amandmana na Zakon o masovnim okupljanjima, zabranio javna okupljanja više od troje ljudi.