Patrijarhalna pornografija

Iako se javnost oličena u državi, crkvi i uopšte u svakoraznim moralnim vertikalama tobože zgražava nad opscenim pornografskim scenama koje razdiru tradicionalno shvatanje morala, porodice, telesnosti i tako dalje, suštinski pornografija je samo još jedan od mehanizama koji rade na istoj stvari kao i legitimne moralne vertikale, a to je održavanje muškocentričnog sveta. Kako to mislim? Pa, razmislite dobro, da li je san baš svake žene da kleči i čeka da jedan ili dva ili tri ili n muškaraca ejakuliraju po njenom licu i teraju je da pije spermu, pritom je čupavši za kosu uzvikujući Kučki da treba da proguta sve do poslednje kapi?

Odmah na početku ću reći, mislim da je danas pornografija jedan izuzetno čudan fenomen (da je bar fenomen, pre će biti industrija) koji uglavnom šteti ili ne donosi ništa dobro ni seksualnom životu pojedinaca, ni široj, seksualnoj osvešćenosti i prosvećenosti ljudi. Ovakvo viđenje se na prvi pogled ne uklapa baš najbolje u moje evropejske, liberalne i bog te pita kakve stavove, no potrudiću se da objasnim. Naravno da nisam puritanac kome smeta da vidi nečije grudi, vaginu, penis, zadnjicu, usta i razne kombinacije ovih delova tela. Nikakav problem nemam sa golotinjom kao takvom. Naprotiv, mislim da bismo svi živeli u jednom mnogo srećnijem svetu ako bi golotinja postala uobičajenija pojava. Međutim, problematičan je pojavni oblik te golotinje. Recimo, o čemu može da razmišlja čovek dok gleda Notebook, jedan od najvećih sladunjavo-romantičnih hitova iz prve decenije 21.veka? Verujem da je normalno da se čovek zapita kako je to moguće da ova lepa Rachel McAdams sa ovim lepim Ryanom Goslingom baš ovako gubi nevinost, sa sve divnom ptičijom perspektivom i nežnim violinama u pozadini. Da li se zapitate: „Jesam li ja normalan, čoveče, vidi kako to njima lepo i lako ide, zašto je moju devojku to toliko bolelo, a krvi je bilo do kolena?“

Lepo je Boris Dežulović rekao u jednom svom tekstu: „Zadatak umjetnosti nije da podilazi stvarnosti - za te stvari izmislio je čovjek reality-show - već da je propituje i tamo gdje je najtanja.“ I upravo tu zakazuje mejnstrim, oličen pre svega u pop kulturi i holivudskim filmovima (dakle, kada kažem mejnstrim, stvarno mislim na mejnstrim, ne na elitističke baljezgarije po kojima je i Tarantino mejnstrim; dakle, da budem još precizniji – mejnstrim ne određujem po uspešnosti, nego po esetetici). Koji su najčešći oblici u kojima se seks pojavljuje u komercijalnim filmovima dostupnim širim krugovima, naročito važno, mladih ljudi? Pa, seks se uglavnom tretira na dva načina. Jedan je kroz kvazi-uzvišeni romantični pristup - seks kao nešto što se dešava uz tananu pesmu slavuja ili uz neki komercijalni džez koji može biti jedino prateća muzika za male oglase (slušati saksofonistu Kenny G-a za bliže informacije). Sa druge strane, vrlo je česta i suva banalizacija seksa, koja opet ima svoje dve struje - tinejdžerske komedije (American Pie, recimo) ili kvazi-osvešćeni urbani filmovi (najveća pošast 21. veka, četiri velikojabučne kretenke o kojima će i kasnije biti reči tj. Sex and the city). Ta lažna slika o seksu, bilo da je praćena muzikom koja ima nominaciju za Oskara ili masom infantilnih štoseva, druga je strana medalje onoga što danas pornografija jeste. Međutim, ljudi ipak manje svoju seksualnost razvijaju gledajući hitove Richarda Gerea i Hugh Granta ili mangupe koji overavaju maturu, a mnogo više gledajući porniće.

Osnovna ideja pornografije, sama po sebi, nije toliko strašna. Ako postoje filmovi koji prikazuju ljude kako se zaljubljuju, kako se ubijaju, kako vaspitavaju decu, kako ratuju, ako na kraju krajeva postoji film o braći Mario, super-herojima i vodoinstalaterima, zašto ne bi postojali filmovi u kojima bi se ljudi seksali? I to ne erotski filmovi, erotika je ipak nešto drugo, nego jednostavno seks, čin od predigre do orgazma, pa kome se gleda, neka gleda. Problem, međutim, nastaje u kontekstu odnosa prikazanih u pornografskim filmovima.

Iako rizikujem da čak i za ovaj esej u nastajanju ispadnem previše ličan, pokušaću da neke stvari poređam iz ličnog ugla. Gledao sam u svojim najvatrenijim pubertetskim danima (recimo od trinaeste do šesnaeste godine) tone i tone pornića vrlo često, rekao bih i svakodnevno, a i danas ih povremeno gledam. Smatram da je sasvim prirodno da ljude interesuju takvi sadržaji, a naročito mlade ljude pod napadom hormona. Mnogo je jednostavnije ukucati u internet pretraživač sex nego otiću u bibilioteku ili pitati roditelje ili već neke odrasle ljude sa kojima imamo kontakt (to je zapravo tema koju bi oni trebalo da pokrenu, a za sve dečake i devojčice koji nemaju baš priliku da pričaju o tome sa nekim, a i ako imaju, nije na odmet, preporučujem knjigu „Seks za početnike“ Jasminke Petrović, jedno slatko predpubertetsko štivo). Međutim, čak i da ste pričali sa roditeljima, nastavnicima, pročitali od korice do korice sve knjige, hiljadu puta premotali scenu iz „Niskih strasti“ kad Sharon Stone prekršta noge, zamišljali poznate glumice ili drugarice iz razreda ili komšinice, mladom mozgu nije dovoljno dok ne vidi samu stvar, a tu na scenu stupaju, Njihovo Visočanstvo Pornići i sa njihovim stupanjem nastaju mnogi problemi.

Naime, ima onaj čuveni crtež na kome stoje posvađani devojka i momak. U oblačiću u kome su misli devojke stoji rečenica: „Gde je moj Dizni princ?“, a u oblačiću gde je misao momka piše: „Gde je moja nezasita kučka?“. Na prvi pogled, simpatičan geg i ništa više, međutim, ne može mu se osporiti tačnost. Današnja porno industrija (ako se recimo za vreme tzv. seksualne revolucije i moglo govoroti o pornografiji kao subverziji i načinu bunta, danas je to industrija u najgorem smislu te reči) tretira žene na najodvratniji mogući način, a bogami, ne zaostaje mnogo ni u tretiranju muškaraca (koliko god to ne delovalo tako na prvi pogled). Zbog čega tvrdim da su pornići jedna odvratna mizantropija u najgorem smislu te reči? Idealna žena iz porno filma je osoba koja apsolutno nikakve druge misli osim kako da u svoj organizam primi što više što većih penisa. Ovde, naravno, ne želim da kažem ništa loše o ljudima koji imaju afinitet prema grupnom seksu ili ogromnim penisima, međutim, porno filmovi ne tretiraju taj afinitet žene ni na jedan drugi način osim kao još jedan dokaz suštinski patrijahalne potčinjenosti žene muškarcu. Zato i ti grupni seksualni odnosi češće liče na grupna silovanja nego na vođenje ljubavi ili, barem, puko uživanje u telesnosti. Liče na silovanja, osim jedne bitne razlike. Naime, da bi jedan čin ušao u kategoriju silovanja, nužno je da on bude agresivan, grub i sve što ide uz to, ali jedini neophodan uslov za silovanje je da neko od učesnika u seksu ne da svoj pristanak, a to je baš ono što ne postoji u modernoj porno industriji. Zapravo, baš u tom grmu leži zec – žene daju svoj pristanak zato što vole i treba da budu ponižene jer seks i služi samo zato da se „kučki pokaže gde joj je mesto“.

Dakle, ono što želim da kažem je da, iako se javnost oličena u državi, crkvi i uopšte u svakoraznim moralnim vertikalama tobože zgražava nad opscenim pornografskim scenama koje razdiru tradicionalno shvatanje morala, porodice, telesnosti i tako dalje, suštinski pornografija je samo još jedan od mehanizama koji rade na istoj stvari kao i legitimne moralne vertikale, a to je održavanje muškocentričnog sveta. Kako to mislim? Pa, razmislite dobro, da li je san baš svake žene da kleči i čeka da jedan ili dva ili tri ili n muškaraca ejakuliraju po njenom licu i teraju je da pije spermu, pritom je čupavši za kosu uzvikujući Kučki da treba da proguta sve do poslednje kapi? Ne sumnjam da postoje ljudi koji imaju i takve sklonosti, ali ne verujem da je baš realno da većina žena tako želi da doživljava seks i da jedan mlad muškarac od recimo 13 godina treba da ima takav prvi susret sa seksom gledajući takve porno filmove.

Neobično je jednom dečaku da dok prevlači kožicu na svom penisu u razvoju gleda takve slike i slaže stvari u svojoj glavi: „Da, to je seks, to je vođenje ljubavi, to je najuzvišeniji čin između ljudskih bića.“ Šta ga onda sprečava da, kada jednom bude imao svoju emotivnu partnerku ne baci na kolena i kaže: „Kurvo jedna, što si prosula ovaj sok po parketu! Poliži sve do poslednje kapi!“. Zašto da ne uradi to? Ako je u plemenitom činu vođenja ljubavi to ideal, zašto ne bi bilo to ideal i u tako svakodnevnoj rutini kao što je sipanje soka? Ako je u činu koji može imati dve tako bitne funkcije kao što su: a) najveće zadovoljstvo koje čovek može fizički doživeti i b) produženje ljudske vrste, potpuno legitimno ponižavati žene, zašto to taj dečak ne bi radio svaki dan? Biće bolji muškarac. Zašto sutra ne bi sa pet svojih drugara u ćošku učionice štipao svoju drugaricu za grudi koje su tek počele da joj rastu, ne obazirući se na njene suze ili njenu ljutnju, možda čak i začuđen zbog istih, misleći se: „Koja je ova sisata Marina klinka, ona plače kad je zaskačemo, ne shvata stvar kao one ribe iz pornića! Da bi seks (ili seksualne igrarije) bile dobre, žena mora da pati!“ Srećom te ti mladići uglavnom ne čitaju Stari zavet, onda bi njihova razmišljanja dobila još jaču institutcionalizaciju. Kazna za tog omladinca će doći na već nekoj ekskurziji, kada bude prvi put spavao sa nekim, shvatiće da njegov penis baš i nije veliki i moćan kao Ronu Džeremiju ili nekoj drugoj muškoj porno-zvezdi, neće mu biti jasno što je svršio tako brzo i neće mu biti jasno zašto je njegova mlada partnerka tek sporadično uzdisala, a ne vrištala kao prosečna porno diva.

***

Čudesan je taj svet porno filmova. Naročito su interesantni sajtovi kao što su YouJizz, YouPorn, RedTube i slični koji predstavljaju porno pandan YouTubeu. Milioni klipova koji se mogu pogledati sa milion različitih porno sadržaja. Danas, u internet eri, posećivanje takvih sajtova, naročito među mladim muškarcima, spada u prilično redovnu pojavu. Međutim, velika većina tih mladih muškaraca u Srbiji će reći da je homoseksualizam bolest. Ko je onda, čoveče, na videu „Hot lesbian bitches“ ostavio toliki broj poseta, ko više gleda te lezbijske porniće? Da li su to samo bolesni, zli dečaci sa trulog zapada, dok naši, primereni, uglavnom pravoslavni dečaci gledaju „normalne“ porniće, za obaveznim srkanjem na kraju? Ja, iskreno, ne verujem u to, a takođe mislim da svako ko ima imalo mozga ne može da veruje u to. Kakva je to vrsta dvostukog morala u kome je u jednom danu u redu masturbirati gledajući lezbejke, a već sutra treba izaći na ulice i „božijim bičem“ čistiti „Sodomu i Gomoru“ sa ulice, „seći voćku koja ne daje plod“ i slično? Čudesan je taj raskorak između tajnog i javnog života. Mada, ako ćemo da budemo realni, nisu to toliko različite radnje. Jači ponižavaju slabije. U porno filmovima seksualno, u javnom životu na neke druge načine. Opet se vraćamo na priču o pornografiji kao samo jednom od mehanizama očuvanja patrijahalnog morala.

Istorijski gledano, normalan seksualni odnos u patrijahalnim porodicama predstavljao je onaj odnos koji će zadovoljiti muškarca u najkraćem vremenskom roku, a ženi šta i ako ostane - ostane. Današnja pornografska predstava o seksu izgleda kao neka vrsta bajkovite predstave tog ideala. Postoji izrazito potentni muškarac koji takođe radi na svom zadovoljstvu i može to da radi prilično dugo, ali ne zato da bi zadovoljio ženu – već zato da bi joj pokazao ko je glavni (cinici bi rekli da zapravo on i radi na zadovoljenju žene – žena je zadovoljena samo kad je dovoljno ponižena). Međutim, ono što se često krilo iza zavese patrijahalne porodice i šutalo pod moralni tepih je incest. Usuđujem se generalizovati i reći da nijedan zdrav čovek neće imati pozitivnih asocijacija na incest. Prve slike koje se stvaraju u glavi su obično nemoćno dete koje pati pred svirepim odraslim skotom. Međutim, ako malo bolje pogledate po sajtovima, videćete da su incestni porno filmovi, tj. porno filmovi u kojima akteri glume incest veoma na ceni, tj. veoma su gledani.

Često ćete videti naslove kao što su „Horny game beetween mother and daughter“, „Brother fucked his sister“ i slično, i ti klipovi su veoma gledani. Ti filmovi rade istu stvar kao i bilo koji drugi pornografski – kao što „obični“ pornići od bedne tame spavaće sobe u kojoj muškarac radi ženi „one stvari“ stvaraju mišićavo dokazivanje muškosti, tako i od strahota koje incest sa sobom nosi stvaraju isključivo još jednu, premda nešto uvrnutiju, podlogu za dokazivanje nadmoći jačeg nad slabijim. Stvar koja je još zanimljivija da se čak i u tami porno sveta javlja lažni moral, pa su još gledaniji klipovi koji imaju priče o perverznim maćehama, očusima i polu-braći i polu-sestrama, dakle koji kao tobože ublažavaju stvari izbegavajući krvno srodstvo. Kao, nećemo da gledamo baš ćaleta kako kara svoju ćerku, a ona to prihvata kao da je to ceo život čekala, mislim, gledaćemo i to ako nema šta drugo, ali bolje ti nama daj nekog očuha, ako imaš, to je u duhu sa našim mačo moralom - „jebi sve što je žensko, naročito ako ti nisu majka, ćerka ili sestra“. Ti filmovi na jedan užasan način tretiraju problem kao što je incest koji ostavlja trajne posledice na ljude. U suštini, svima je jasno da ne postoji posebno publika za incest porno filmove, a posebno publika za „normalne“ i naravno, jasno je da velika većina ljudi koji gledaju te filmove u stvarnom životu nemaju seksualnih sklonosti ka članovima porodice. Međutim, u samoći sobe gde su oči u oči mračni portal porno klipova i konzument istih, odvratna industrija pretvara čoveka u životinju voajera koja uživa gledajući potentog mužjaka kako osvaja ženke i to je jedina stvar koja se traži, bez obzira na kontekst.

***

Jedna od osnovnih crta pornografija je potpuna dehumanizacija seksualnog čina. Sve je svedeno na mehaničko pokretanje mesa (često su polni organi jedina stvar koja se i vidi u kadru) i na simboličku moć koju određeni delovi mesa nose. U porno filmovima seksualni čin nije nešto što je jedna vrsta psiho-fizičke korelacije dve ili više osoba, istog ili različitog pola, nego samo životinjski ritual koji eliminiše sve koji se ne uklapaju u standarde porno sveta. Standardi porno sveta za muškarce su da mora da bude što grublji, jači, što većeg penisa i što boljih mišića. Ako i nema mišiće, to nije dokaz da i debeli mogu da imaju seks, nego da čak i debeli mogu da kontrolišu žene, ta bedna, niža bića (a kako tek onda mogu napucani, snažni momci). Standardi porno sveta za žene više nisu čak ni da ima velike i bujne silikonske grudi i usne ili čvrstu i zategnutu zadnjicu (iako su to uvek poželjni atributi); najveći kvalitet koji žena može da ima je da je potpuno pokorna i da je njen vokabular sveden na: „Fuck me, baby, fuck me harder, fuck my pussy, fuck me, fuck me!“ uz sitne varijacije. Međutim, neverovatan upliv ovih pornografskih odnosa (koji originalno, zapravo, nisu pornografski, nego odnosi koji su ustanovljeni u patrijahatu) postoji i u današnjim mejnstrim standardima pop kulture. A koliko god bilo kome izgledalo strašno (na primer, meni izgleda strašno), Bob Dylan i The Clash nisu mejnstrim (opet govorim o estetici, ne o tiražima i slično), ali zato, recimo, Snoop Dog jeste. Sa jedne, da kažem zanatske strane, Snoop je izvrstan reper, ali depersonalizacija žena u njegovim spotovima i pesmama je zaista strašna. Pokušajte da prebrojite broj zadnjica koji vidite u njegovom spotu i ako nađete bar polovinu glava koje bi eventualno mogle da budu glave guzoposednica, svaka vam čast. A i ta polovina uglavnom služi da porno-zvezde koje glume u spotu svojim silikonskim usnama prizivaju felacio i neizbežno srkanje.

Sa druge strane današnje pop kulture, imate globalni fenomen serije, pa zatim i filma „Sex and the city“, najcrnjeg populističkog smeća koje moj um može da zamisli (a pazite, ja sam iz Srbije, moj um je naviknut na RTS-ov serijski program i mnoštvo serija rekordne gledanosti!). Moje je duboko uverenje da autori tog serijala zbilja mrze žene. Naime, oni radnju postavljaju u kvazi-urbano-intelektualni milje Njujorka koji priču o samosvesnim ženama zamišlja tako što četiri kvočkice idu na kafu i pričaju o cipelama i dužini penisa. Inače, na kraju balade, svi se lepo i bogato udaju (osim jedne koja je i dalje u potrazi za najdužim penisima sveta), naročito naratorka koja je najobičnija skribomanka-sponzoruša koja eto, promišlja o ljubavi, seksu, muškarcima sa Marsa, ženama sa Venere i epilog svega je njena udaja za idealnog muškarca lovatora (opisan je jedan takav u tekstu koji su e-novine preuzele i ozabavile sa sajta B92). Kakav „feminizam“, kakva ženska samosvest - da te stomak zaboli. A ono što bi trebalo da ih izvuče iz limunade je famozni Njujork, koji u ovoj priči od obećanog kosmopolitskog grada postaje obećani kosmopolitenski grad. Onda će taj film stići u mali bioskop u mali grad na Balkanu, mnoge žene će otići u bioskop, popiće sa drugaricama piće posle filma, dobiće svoju kaščicu feminizma i veliki broj njih će otići kući kod muškarca koji će u najboljem slučaju više strasti pokazivati prema Real Madridu nego prema njima. Nažalost, nije toliko mali broj ni onih žena kojima će se desiti ona situacija sa sokom sa početka teksta. Žena je dobila svojih 120 minuta (zapravo nešto više, ti sadisti prave užasno dugačke filmove), a onda može da se vrati svom muškarcu koji je za to vreme utvrdio gradivo gledajući porniće. „Dođi, draga moja, bićeš moja Samanta!“, zapoveda on. „Ali, dragi, ja bih večeras bila Ker...“, ne uspeva da izgovara do kraja jer joj penis već uleće u usta.

***

Nisam otkrio ništa novo kad kažem da je potpuno prirodno interesovanje čoveka za seks. Na primer, seks i Rolling Stones se mogu posmatrati na sličan način. Imaju hiljadu mana, hiljadu stvari koje nas mogu frustrirati, nervirati, dovoditi do suza, razočarenja, ali nekako, kad čuješ „Jumpin' Jack Flash“, „Gimme Shelter“ ili „Brown sugar“, osetiš prirodnu potrebu da skačeš i pomeraš svoje telo u ritmu muzike i u tom trenutku te nije briga za sve negativne aspekte (a ima ih puno) Stonsa, odnosno seksa. A ako je seks uporediv sa Rolling Stonesima, onda je pornografija, dragi moji, Amadeus Band u najboljem slučaju. Tu su i dalje električne gitare, bubnjevi i bas, tu je distorzija, tu su wah pedale, ali kontekst u kome su iskorišćeni je toliko različit da ih momentalno pravi neprijateljima. Zato svako kome je stalo do seksa, do odnosa između partnera, čak i da formulišemo nešto što bi mogli nazvati „zdravom pornografijom“ (ostavimo erotiku sa strane; posvetimo se čak i čistom seksu bez ljubavne, umetničke ili šta ti ja znam kakve podloge), mora biti suprostavljen onome što porno industrija danas jeste. A ona je samo jedan od mehanizama koji oblikuju muško-ženske odnose u svetu. Dok država, crkva i slični javni mehanizmi svoje oblikovanje baziraju na nekim drugim stvarima (prinuda, strah i slično), privatni mehanizam pornografije oblikuje seksualnost mladih muškaraca tako što im daje sliku da je moć nad ženom nešto na čemu počiva seksualni odnos. Dakle, danas pornografija ne da ne predstavlja bunt protiv sistema, nego je, naprotiv, tajni kanal regrutovanja dobrih i čvrstih muškaraca koji čine svet ovakvim kakav on jeste.

*Poklon e-novina, pesma "Pussy" (Rammstein)