Mladić se sprema za Hag

Ulazak u Specijalni sud: Kolona u kojoj je sproveden Ratko Mladić

Photo: EPA

Saslušanje Ratka Mladića biće nastavljeno u petak oko podne, a Mladić bi mogao da bude isporučen Tribunalu najkasnije za sedam dana izjavio zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić * Dačić: Mladić nije koristio lažni identitet * Ljajić: Kod Mladića prilikom hapšenja pronađena dva pištolja

MLADIĆ U HAGU ZA DESETAK DANA
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton smatra da bi Mladić mogao biti izručen Tribunalu u narednih devet do deset dana. ''Svi se nadamo da će izručenje biti brzo sprovedeno. Postoji precudura izručenja (...) i očekujemo, na osnovu onoga što su nam rekli u Beogradu, da Mladić može biti izručen za devet do deset dana'', izjavila je Eštonova za BBC.

Vekarić je za RTS rekao da će u toku dana biti održan i sastanak Akcionog tima za saradnju s Haškim tribunalom, nakon kog će biti saopšteni dodatni detalji. On je kazao da bi Mladić trebalo da bude prebačen u Haški tribunal najkasnije za sedam dana i da je važno da se postupak ekstradicije sprovede na adekvatan način, u skladu sa zakonima, prenosi Beta.

"Važno je da je njegov identitet utvrđen. Sve zavisi od njegove odbrane da li će podnositi žalbe, ali maksimalan rok je sedam dana", rekao je Vekarić. Prema rečima Vekarića, Mladić u posle hapšenja i u pritvoru nije postavljao posebne uslove, on je pod nadzorom lekara, a istražni sudija se trudio da izađe i njemu i njegovoj porodici u susret. Vekarić je takođe ocenio da treba istražiti kako su hrvatski mediji prvi saznali za hapšenje Ratka Mladića.

Saslušanje optuženika za ratne zločine započelo je u četvrtak oko 19:30 časova. Prema rečima Rasima Ljajića iz Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom, kod Mladića su prilikom hapšenja pronađena dva pištolja.

Kako prenosi agencija Beta, ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je u četvrtak uveče da nije tačna informacija da je haški optuženik Ratko Mladić koristio lažni identitet. "Nije istina da je Ratko Mladić koristio lažno ime, prilikom hapšenja kod njega je pronađena lična karta, koja je istekla, a imao je i vojnu legitimaciju na svoje ime. Priča o lažnom identitetu i lažnim dokumentima nije istinita", rekao je Dačić za Radio-televiziju Srbije. Mediji su ranije preneli da se Mladić krio pod imenom Milorad Komadić.

Ministar je naveo i da je zajedno sa Mladićem uhapšeno još pet osoba koje su posle saslušanja puštene na slobodu. "Kod Mladića su pronađena dva pištolja, ali nije stigao da ih upotrebi. Dakle, nije bilo nasilnih akcija niti sredstava prinude", rekao je Dačić i dodao da će o detaljima akcije više reči biti kad se "atmosfera slegne" i kad se završi proces ekstradicije.

Na pitanje da li je znao da će Mladić biti uhapšen, Dačić je kazao: "Ovo je bila jedna od mnogih akcija. I pre nedelju dana smo sproveli akciju na drugoj lokaciji, u užičkom kraju".

On je dodao da je, "koliko on zna", akcija u četvrtak ujutru bila prva akcija potrage za Mladićem u selu Lazarevo kod Zrenjanina. Dačić je ponovio da je dobro što nije bilo žrtava tokom hapšenja i dodao da se nada da će uskoro i Goran Hadžić, jedini preostali haški optuženik, biti uhapšen, prenosi Beta.

Bezbednosno Informativna agencija u četvrtak je rano ujutru uhapsila Ratka Mladića, a prilikom hapšenja je bio kooperativan. Mladić je uhapšen u Srbiji, a koristio je lažna dokumenta pod imenom Milorad Komadić. Nakon hapšenja u naselju Lazarevo kod Zrenjanina, u kući svog rođaka u ulici Vuka Karadžića, odveden je u prostorije BIA na Banjici.

Nakon hapšenja sprovedena je DNK analiza za potvrdu identiteta.

Vest o hapšenju objavljena je najpre na hrvatskim portalima, business.hr i jutarnji.hr.

Prvu optužnicu protiv Mladića Tribunal u Hagu podigao je 25. jula 1995. za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Četiri meseca kasnije, taj sud je podigao drugu optužnicu za zločine u Srebrenici Mladića tereti za genocid i zločine protiv čovečnosti, počinjene pošto je VRS zauzela taj grad. Mladić je takođe odgovoran za uzimanje UN-ovog osoblja kao taoce.U novembru 2002. godine, Haški tribunal objavio je izmenjenu i dopunjenu optužnicu protiv Mladića, koja ga tereti za genocid nad bosanskim Muslimanima i u kojoj su sažete dve optužnice koje su do tada postojale.

Optužnicu možete pročitati ovde.

Nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma 1995, Ratko Mladić je ukazom bivše predsednice RS, Biljane Plavšić, u oktobru 1996. smenjen sa dužnosti komandanta VRS, a potom penzionisan. Poslednji intervju Mladić je dao agenciji Reuters 16. aprila 1999, da bi odgovorio na optužbe tadašnjeg britanskog ministra odbrane, Džordža Robertsona, da je umešan u rat na Kosovu.

Od kraja 1996. general Ratko Mladić je u bekstvu. Za proteklih dvanaest godina, bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je navodno na Romaniji, u Han Pijesku, Beogradu... Prema pisanju medija, Mladić je po prestanku aktivne vojne službe živeo u Beogradu, gde se pojavljivao i na nekim javnim mestima. Prema izjavi predsednika Nacionalnog saveta za saradnju Srbije sa sudom u Hagu, Rasima Ljajića, medijima u Beogradu, Mladić je do 2005. najvećim delom bio u Srbiji.

Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti.

U međuvremenu, mnoge lokacije su identifikovane kao potencijalna skrovišta, a zvanično trag generala Mladića se gubi krajem 2005.

Gotovo svi svetski i domaći mediji su 21. februara 2006. objavili vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u Hag.

Kancelarija Vlade Srbije za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna.

Tokom 2006. godine, organizovanom policijskom racijom razbijena je dugogodišnja Mladićeva mreža jataka, a jedan broj ljudi završio u zatvoru. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela.

Biografija Ratka Mladića

Mladić je rođen 12. marta 1943. godine u selu Božinovići, opština Kalinovik, Kraljevina Jugoslavija (danas Republika Srpska, Bosna i Hercegovina).

Bio je general i komandant Vojske Republike Srpske od 1992. do 1996. godine. Optužen je pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju i od 1996. nije bio dostupan javnosti.

Aprila 1992. potonji ratni komandant bosanskih Srba Ratko Mladić, vanredno je unapređen u čin general-potpukovnika, a već narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu.

“Kada sam primio dužnost u Drugoj vojnoj oblasti, odmah sam sebi postavio zadatak da prikupim ljude i formiram komandu i Glavni štab. (...) Meni je odmah bilo jasno da će se tu odigrati veliki istorijski događaj”, rekao je Mladić o svom postavljenju.

Na tu dužnost stupio je 10. maja 1992. General Mladić je, 12. maja 1992. godine, odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banja Luci, a na predlog dr Radovana Karadžića, postavljen za komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske i na tom položaju je ostao do 1996. Redovno je unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Mladić je 1995. godine optužen za ratne zločine, koji uključuju genocid, saučesništvo u genocidu, zločin protiv čovečnosti i kršenje običaja ratovanja, pred Haškim tribunalom.

Novembra 1996. godine, ukazom tadašnje predsednice Republike Srpske Biljane Plavšić, general Ratko Mladić je smenjen sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS i nije imenovan za Načelnika Generalštaba, pod pritsikom međunarodne zajednice i Haškog tribunala.

Zvanično, vojna karijera u VRS mu se završava polovinom 1997. godine, dok nezvanično oficir VRS ostaje sve do penzionisanja, 7. marta 2002, kada ukazom Predsednika Republike Srpske "prestaje profesionalna vojna služba general-pukovnika Ratka Mladića."

Međutim, general Mladić je imao status aktivnog vojnog lica i u SRJ, sve dok ukazom predsednika SRJ Vojislava Koštunice 28. februara 2001. nije penzionisan.

Penziju je uredno primao do novembra 2005. kada mu je, pod pritiskom zapadnih zemalja i sve učestalijih zahteva Haškog tribunala za izručenjem, ona ukinuta.

Sva nepokretna imovina zamrznuta mu je stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu Srbije i Crne Gore, 7. aprila 2006.

Tako je govorio i delao Mladić

"Da razvučemo pamet njihovu"

U intervjuu za NIN u februaru 1994. godine Mladić govori kako je general postao “u ratu i muci”, dok drugi za njega ističu da “nije tipičan jugoslovenski general”, jer je uvek bio u prvim borbenim redovima.

Početak rata u Sarajevu, glavnom gradu Bosne i Hercegovine, označile su reči Ratka Mladića, i snimci koji su obišli ceo svet. Nedugo nakon što je grad okupiran i suočen, pokazaće se, s najdužom opsadom u istoriji (1.425 dana), uporedo s nestašicom hrane, vode, struje... počinje sistematsko granatiranje i ubijanje civila snajperom.

“Velušiće tuci, Velušiće i Pofaliće tuci, tamo nema srpskoga življa mnogo”, naredio je Mladić jednom od pukovnika VRS-a 28. maja 1992. godine, pogrešno izgovarajući ime sarajevskog naselja Velešići.

“A tuci ono oko one Dobrovoljačke, oko one Humske gore, i Đure Đakovića gore. Ali, idi na artiljerijsko osmatranje, da ne mogu da spavaju, da razvučemo pamet njihovu”, nabrajao je dalje poznate ulice u centru Sarajeva.

Te noći je zapaljen veliki deo zgrada u centru Sarajeva, a broj ranjenih koji su dovoženi u lokalne ambulante i bolnice prešao je stotinu u samo par sati.

Oni koji su ostali da živet pod opsadom Mladićevih snaga, sećaju se meseci straha, masakara u redovima za vodu i hleb, pretrčavanja preko mostova koje su pokrivali snajperisti, granatiranja bolnica u kojima nije bilo struje i vode, paljenja muzeja, biblioteka...

“Možeš li da tučeš Baščaršiju? Po Baščaršiji plotun pali. Direktnim pogocima držite pod vatrom Predsedništvo i Skupštinu. Tucite polako, u intervalima, dok ja ne naredim da se prekine”, još odjekuju Mladićeve reči u glavama preživelih.

“Ja samo branim svoj narod”

Podaci govore da je na području Sarajeva za vreme opsade od ratnih dejstava stradalo preko 13.000 stanovnika, od čega više od pola tokom 1992. godine. Još nije utvrđen broj indirektnih žrtava rata u Sarajevu, onih koji su stradali od gladi, od bolesti, onih koji nisu mogli nastaviti dalje pa su izvršili samoubistvo...

“Ja samo branim svoj narod”, često je isticao general Mladić tokom rata.

Vojska kojom je komandovao Ratko Mladić bila je pod vrhovnom komandom Radovana Karadžića, tadašnjeg predsjednika Republike Srpske, koji je “imao ovlašćenje da imenuje, unapređuje i razrešava dužnosti vojne oficire”, smatra Haško tužilaštvo, koje ga je optužilo za genocid i mnogobrojne zločine u BiH.

Obraćajući se Karadžiću, jedinoj osobi kojoj je bio podređen, Mladić je rekao kako VRS realizuje njegove reči o osnivanju “radnih brigada”.

“Ja želim da naša država Republika Srpska i srpski narod procveta i da se vaše reči date na zadnjoj skupštini ugrade i prenesu preko ovih medija do poslednjeg našeg čoveka. Da se svrstamo jedan uz drugog, da pobedimo ovo zlo vreme i pređemo preko bura i da ostvarimo naš san. Da budemo svi Srbi u jednoj državi”, govorio je Mladić.

"Da se osvetimo Turcima"

Iako je tvrdio da “samo brani svoj narod”, Mladić je neretko naglašavao kako su ofanzive “glavni način njegovog ratovanja”.
“Dominantni oblik oružanog sukoba za mene je napad. Moj karakter je ofanzivan, a to je prihvatljivo za vrhovnu komandu Republike Srpske. Moj cilj je prost: zaštita srpske teritorije i naroda koji na njoj živi vekovima”, poručio je general Mladić.

U julu 1995. godine, samo nekoliko meseci pre završetka rata u BiH, Mladić s vojskom odlazi u istočnu Bosnu, u grad koji su Ujedinjene nacije (UN) dve godine prije toga proglasile zaštićenom zonom. Mladić dolazi u Srebrenicu. U grad ulazi okružen vojnicima, naoružan, i sa osmehom čestita vojnicima koji ga dočekuju na ulicama pustog grada.

Uz njih su i kamere koje budno prate svaki generalov korak. Televizija Republike Srpske, a potom i Srbije, jedine su koje su imale snimke iz Srebrenice u tom trenutku. Izvestile su o “oslobođenju” grada iz kojeg je na desetine hiljada ljudi bežalo.

“Evo nas 11. jula 1995. godine u srpskoj Srebrenici. Uoči još jednog velikog praznika srpskoga, poklanjamo srpskome narodu ovaj grad i, napokon, došao je trenutak da se, posle bune protiv dahija, Turcima osvetimo na ovom prostoru”, rekao je Mladić ulazeći u grad, a potom naredio svojim vojnicima – “pravac Potočari, Bratunac... nemojte se zaustavljati”.

U Potočarima su bili civili koji su čekali spas.

“Možete opstati ili nestati"

Ono što je usledilo, ostaće zabeleženo u optužnicama i presudama međunarodnih i domaćih sudova kao genocid, ubistvo više od 8.000 civila.

Nekoliko hiljada žena i dece pobeglo je iz Srebrenice u bazu UN-a u Potočarima, dok se grupa od preko 10.000 muškaraca uputila kroz šumu prema Tuzli.

U noći između 11. i 12. jula 1995. godine, Mladić je održao tri sastanka u hotelu “Fontana” u Bratuncu, na kojima se odlučivalo o sudbini nesrećnog srebreničkog stanovništva.

“Možete opstati ili nestati. Za vaš opstanak tražim da svi vaši muškarci koji su pod oružjem – makar i da su zločine pravili, a i jesu mnogi, protiv našeg naroda – predaju oružje VRS-u”, rekao je Mladić predstavnicima srebreničkih izbeglica koji su, zajedno s predstavnicima Holandskog bataljona, prisustvovali jednom od sastanaka.

Dana 12. jula, Mladić je u pratnji televizijske ekipe došao u Potočare. Kamere ga snimaju kako deci, koja su već odavno zaboravila i kako izgleda svež hleb, deli čokolade “Toblerone” , a njihove roditelje uverava da se ne boje jer im “neće niko ništa uraditi”.

“Svi koji žele da ostanu, mogu da ostanu. Svi koji žele da napuste ovu teritoriju, takođe mogu. Pripremili smo za vas dovoljno i autobusa i kamiona...”, rekao im je general.

Isto je ponovio i na livadi u mestu Sandići, u hangaru u Bratuncu i na stadionu u Novoj Kasabi, gde su, okruženi naoružanim vojnicima, okupljeni zarobljeni muškarci i dečaci.

“U tim danima vojnici su nasumice izdvajali zarobljene Bošnjake i po kratkom postupku ih pogubili”, navodi se u optužnici Haškog tužilaštva protiv generala Mladića.

"Meni može suditi moj narod”

Tog leta 1995. godine, krajem augusta, počinje žestoka intervencija međunarodne zajednice, u vidu vazdušnih napada NATO-a na srpske položaje oko Sarajeva, a potom i širom BiH. Bombardovanje, koje je imalo cilj da primora predstavnike srpskih vlasti da se odazovu mirovnom procesu, trajalo je više od 10 dana.

“Ove bombe koje su pale na našu decu samo su demistifikovale Zapad i otvorile oči onim Srbima koji su do sada mislili zadnjicom, a ne glavom. A meni je od prvog dana bilo jasno ko je uzročnik, ko je pamet i ko rukovodi ratom. Rat ne može da prestane zbog toga što bogovi rata nisu ovde među nama, i zato što su u centrima moći na Zapadu. Zato će on trajati sve dotle dok njihova deca ne počnu dolaziti u sanducima”, kazao je Mladić.

Rat u BiH okončan je potpisivanjem Dejtonskog mirovnog sporazuma 14. decembra 1995. godine. Nedugo nakon toga, Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju raspisuje za Mladićem poternicu na temelju dve optužnice koje su podignute još sredinom 1995. godine.

“Oni bi hteli da naše generale vezuju i vode u Hag, a njihovi ovde da se šetaju i dele deci plakate i propagandni materijal. (...) Meni može suditi moj narod”, kazao je Mladić.