Dvadeset hiljada Srba u Sibiru

U čijoj nadležnosti su Srbi koji hoće da budu Rusi: Bogdanović i Jeremić, zbunjeni

Photo: Combo

Dijalog na balvanu ministra za Kosovo i Metohiju (tako reći ministar bez portfelja) Gorana Bogdanovića i ministra spoljnih (spornih) poslova Vuka Jeremića na večne srpske teme: da li u “Trepči” treba uzgajati banane, ko je čika Serjoža a ko čika Mita, kako pronaći Kosovo na atlasu, kako dobiti smeštaj i državljanstvo iza Urala, u gostoljubivom Sibiru...

- Ćao, Gogi, druže... Evo sad sam pričo sa čika Serjožom. On kaže da će sve da bude...
- Stani, bre, Vule! S kakvim crnim Serjožom?
- Nije čika Serjoža crn, naopako bilo! Pa nije on iz Afrike. Tamo u Africi sam ja odavno sve sredio i izdogovaro.
- Uf, mnogo dobro si sredio. Nema ko od tih tvojih drugara nije prizno ovu prištinsku paradržavu: i Obala Slonovače, i Gabon, i Niger sa sve sestrom Nigerijom... Super poso si odradio. Ovi u Prištini mogu da pevaju: „Kosovo je srce Afrike, srce Afrike, srce Afrike...“
- Nemoj da me zavitlavaš. Uradio sam koliko se moglo. Nego slušaj, Gogi, šta kaže čika Serjoža...
- Koji Serjoža?
- Moj ruski kolega, čika Sergej Lavrov.
- Pa šta kaže?
- Kaže da će sve da bude u redu oko onoga što je reko čika Mita, samo treba da se malkice pričeka...- Koji sad čika Mita? Medvedev?
- Ma ne, bre. Medvedev još ne treba ništa da kaže. On će sam da proceni, kad bude vreme. Onda će da kaže, pa će ceo svet da se zatrese. Čika Mita Rogozin, kapiraš?

Poslednja sibirska šansa: Čika Mita Rogozin

Photo: NATO

- Ništa ne kapiram, Vule. Ti, čoveče, o svima njima govoriš ko da su ti braća od tetke. Čika ovaj, čika onaj... Uopšte ne mogu da se snađem.
- To je zato što nisi snalažljiv. Zato i jesi ministar samo za Kosovo i Metohiju, a ja za ceo svet.
- Uf, bre, mnogo smo ugledni u tom celom svetu.
- A šta, kao nismo?
- Pa da jesmo, uopšte nam ne bi trebo ministar za Kosovo i Metohiju. Ja bih, da smo mi ugledni ko što nismo, mogo da se bavim nekim pametnijim poslom.
- Šta bi ti pametno mogo da radiš? Da budeš direktor „Trepče“?
- Šta ga ja imam sa „Trepčom“? Ja sam završio Poljoprivredni faks.
- Pa baš zato. Mogo bi dole u rudniku da uzgajaš banane, skupa sa Šiptarima.
- Mnogo smešno, Vule, mnogo smešno... Srpski narod trpi zulum, a ti se zevzečiš i prodaješ bajate fazone od pred sto godina, dok je još onaj Šuvar hodo po „Trepči“.
- Pa moram da se zevzečim, kad sa tobom ne može ozbiljno da se razgovara. Ne naš ko je čika Serjoža, pojma nemaš ko je čika Mita...
- Skrati priču, Vule, nemoj da me smaraš. Šta si hteo da mi kažeš s tim Mitom i Serjožom? I što baš meni? Kakva je meni korist od njihovih reči?
- Ej, stvarno si ljakse. Ja trzam najmoćnije ljude sveta da ti reše taj tvoj problem za koji badava primaš platu, a ti meni ko poslednji: „Kakva meni korist od njihovih reči?“
- E baš će oni da reše problem Kosmeta... Da su hteli i umeli, rešili bi ga pre bombardovanja.
- Ćuti, bre, levatu! Ti ćeš da bistriš svetsku politiku, a ne umeš dva granična prelaza da sačuvaš!
- Dođi ti pa ih čuvaj! Ako uopšte znaš gde su. Ako uopšte znaš i gde je Kosovo.
- Kako ne bih znao?
- Ajde, gde je? Baš da čujem...

- Kosovo je, Kosovo je... u srcu Srbije.- Jel bi mogo da ga pronađeš u atlasu?
- Bože, Gogi, ala ti svašta lupaš! Pa kako ne bih mogo da ga pronađem?! Tamo gde su pluća, pa odmah pored.
- Kakva pluća? O čemu ti lupaš?
- Ne lupam. Govorim ti gde je srce u atlasu.
- U kakvom atlasu, nesrećniče?
- Pa u anatomskom.
- Ja te pitam za geografski atlas.
- Pa nema u geografskom atlasu ni srca ni pluća...
- Ajde, ajde, ne izmotavaj se. Kaži, bre, šta imaš, pa da idem dole, za poslom.
- Gde ćeš za poslom?
- Tamo gde ti nikad nećeš. Na Kosmet.
- Baš to i oću da ti kažem, da uopšte ne trebaš da ideš dole. Sve će čika Serjoža da sredi.
- Šta će on da sredi?
- Pa ovo za državljanstvo. Svih dvaestjednu hiljadu, i koliko god bude trebalo. Samo ne može odmah. Znaš, on mi kaže da se čika Mita, Mita Rogozin, ako me pratiš, ruski ambasador u NATO-u, malo zaleteo s onom izjavom da će ovi tvoji odmah da dobiju državljanstvo i smeštaj iza Urala...
- To uopšte nisu moji. To su Srbi koji uopšte ne žive na Kosmetu. Oni su odavno prodali svoja imanja, uzeli evriće, a sad bi da uzmu i rublje. E pa, neće ići!
- Jok, ti ćeš da ih zaustaviš.
- Nemam ja šta da ih zaustavljam. Al mogu da kažem da to nije rešenje i da to nije patriotski. Šta bi trebalo: da se svi mi Srbi sa Kosova proglasimo za Ruse i da iz Sibira pevamo da je Kosovo srce Srbije i da ga nikada nećemo prepustiti Šiptarima?
- Baš tako. To bi bila druga pesma.- Kakva druga pesma?
- Pa ruska. Tada bi je Rusi zapevali i Šiptarima i Amerikancima i celom svetu, pa da vidiš fertutme!
- Koji Rusi? Misliš na ovih naših dvaest hiljada nabeđenih Rusa?
- Stani malo, Gogi. Čim dobiju državljanstvo, oni postaju pravi Rusi. Čuo si čika Mitu kad je reko da kosovski Srbi treba da budu upisani u program repatrijacije kao Rusi, jer Srbi za Ruse nisu stranci, već narod koji u Rusiji može da dobije drugu otadžbinu.
- Kakve to veze ima sa nama? Naša briga treba da budu Srbi na Kosovu i Metohiji, a ne nekakvi novokomponovani Rusi sa Urala i iz Sibira.

- Gogi, molim te da se opasuljiš! Nemoj da vređaš Ruse. To je već moj resor i ja to ne mogu da dozvolim nikome pa ni tebi.
- Ah da, razumem. Ti Srbi koji oće da budu Rusi ustvari spadaju u spoljne poslove, kao što tebi i ceo Kosmet, jer ga smatraš za inostranstvo, spada u spoljne poslove. Možda ćeš jednom i da ga posetiš, kad dođeš u međudržavnu posetu.
- Ma šta ja imam da posećujem Kosovo?! Mi ga ne priznajemo i ja nemam šta radim tamo.
- A šta ja da radim? Da gledam kako sve odlazi dođavola?
- Pa ne odlazi dođavola, već u Rusiju. Zato pripazi malo, Gogi, kako se izražavaš.
- Slušaj, burazeru: ja sam, ko što ti je poznato, ministar za Kosovo i Metohiju. Ako ste se vi dogovorili da je rešenje da svi Srbi sa Kosmeta treba da postanu Rusi, onda svaka čast! Ali ja u tom slučaju ostajem bez posla.
- Nema da brineš, drugar. Naći će se nešto.
- Šta ima da se nađe?
- Pa mogo bih ja da vidim sa čika Serjožom da ti on nešto sredi. Ti lepo zatraži državljanstvo, a ostalo je moja briga.
- Vule, ja ne želim da menjam poso.
- Nemoj sad da si izbirljiv. Evo, ja ću da porazgovaram sa čika Serjožom da ti otvori neko ministarstvo.
- Kakvo ministarstvo?
- Pa ne znam sad tačno... Evo, mogo bih da mu predložim da ti budeš ministar za Ural i Sibir.
- I šta tamo da radim?
- Šta bilo... Možeš da staviš prst u uvce i da pevaš.
- Šta da pevam?
- Pa evo naprimer: „Podkosovskije večeri...“

*Tekst preuzet sa sajta Radija Slobodna Evropa

*Poklon e-novina Srbima sa severa Kosova, pesma "Kozaci" (Petar i zli vuci)