Egzibicionista iz Ustaničke

Državni tužilac Srbije razmišlja kako da pomogne buđenje nacionalizma u Hrvatskoj: Vladimir Vukčević

Photo: daylife.com

Nema u Ustaničkoj mesta za, recimo, čoveka koji je bio jedan od pokretača ratne mašinerije Veljka Kadijevića, ministra vojnog, nema ni Blagoja Adžića, bivšeg načelnika Generalštaba, ni Živote Panića koji ga je nasledio, protiv kojih je Županijsko javno tužilaštvo u Osijeku podiglo optužnice za genocid, ratni zločin protiv civilnog stanovništva, ratnih zarobljenika, ranjenika i bolesnika. Nema nijednog visokog oficira Vojske i policije Srbije krivih za progon više stotina hiljada Albanaca tokom NATO intervencije

Ne miruje glavni juritelj mrtvih baba sa Mirogoja, u suvoj ekskluzivi Politike obznanjuje Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine Srbije, da najava zakona kojim bi Hrvatska proglasila ništavost pravnih akata bivše JNA, SFRJ i Srbije može da vrati regionalnu saradnju u progonu počinilaca ratnih zločina na početak. I to iz političkih razloga. Iskazuje čak i nameru da bude duhovit, ohrabren svojim oborenim i nepodignutim optužnicama. Nabubao: „Krivična dela protiv međunarodnog humanitarnog prava su civilizacijska tekovina i njihov izvor su, običajno međunarodno pravo i međunarodni ugovori koje je prihvatio veliki broj država i takva krivična dela nisu vlasništvo bilo koje države, pa ni Hrvatske, da bi ona mogla da primenjuje i menja ugovore kako želi. To nas dovodi u opasnost da nekome padne na pamet da izmeni zakon tako što će predvideti da ratni zločin ne može da se počini u ratu“.

Priprosta, kretenoidna duhovitost, po meri prepisivača smrdljivih 'artija iz rolo - ormara vojnih tužilaštava koji se namah uplašio da Hrvatska šalje poruku da će ratni zločini ostati nekažnjeni, odnosno krši ratifikovani ugovor o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima i sporazum dva tužilaštva o progonu ratnih zločinaca. Poslao četiri gomile papira koje su protiv potpredsednika Sabora Vladimira Šeksa, bivšeg ministra unutrašnjih poslova Ivana Vekića, i zločinaca Tomislava Merčepa i Branimira Glavaša  prikupili vojni tužioci, te traži ugovorima regulisanu pomoć, valjda da mu neko sroči optužnice, ne bi li opstale. Jedi ga to što u predlogu hrvatskog zakona stoji da će jedino pravosudna tela Hrvatske postupati po predmetima ratnih zločina kada utvrde da udovoljavaju pravnim standardima iz kaznenog zakonodavstva.

,

A ima li ičeg normalnijeg od pokušaja države da se zaštiti od egzibicioniste koji baulja po paragrafima i dokazima i uživa u tome što je - milošću predsednika Srbije Borisa Tadića - ovlašćen da se umeša u predizborni život susedne, ali i svoje države. U Hrvatskoj je reakcija normalna, budućii da se Vukčević i Srbija ponašaju isto kao i Hrvati prema hrvatskim Krajišnicima; kad god pod pritiskom međunarodne zajednice dođe do nekakvog naizgled napretka u povratku izbeglica u Hrvatsku, potegnu se stare, jednoobrazne, ili  taze isfabrikovane optužnice protiv potencijalnih povratnika, obesmišljavajući i svaku pomisao na njihov dolazak u Hrvatsku.

Tom bi logikom Vukčević na svaku pomisao Hrvata da će na izbore, mogao, po listama potencijalnih saborskih zastupnika i drugih dužnosnika da šalje - ne optužnice - nego srbijanski pravnički specijalitet čijem je osmišljavanju, po nalogu Borisa Tadića,  znatno doprineo: „imate li nešto za ovoga“. Tek da u javnost izađu imena nekih ljudi za koje ima „osnove sumnje“, da se pomisli kako tu „ima nešto“. A njemu sličan polusvet se primi, umesto da kaže „pusti budalu“. 

I sve to dolazi pred javnost, u nedostatku bilo kakvih ideja šovinistička HDZ, uistinu obeležena ratnim zločinima, u kojima su svoju ulogu imala i četvorica prozvanih, kreira novu opasnost od Jugoslavije i srbočetnika, mentalna kreatura od premijerke slavi ratne zločince i govori o novoj agresiji na Hrvatsku, naprosto, minorni luzer dobija na značaju u susednoj državi, ali i na svom bunjištu potpaljuje zaostale vlasnike biračkog prava koji, uz dodatno objašnjenje radikala i sličnih agilnih i pažljivih posetitelja fašističkih parohijana, zadivljeno gledaju preko plota i ponavljaju da je, eto, tamo prava država, jer ne da svoje, a ne Srbija koja izručuje junake i zaštitnike srpstva, kad mi dođemo neće moći. I u svemu ovome najmanje je važno to što babogonitelj uživa u svojoj umišljenoj veličini kreatora izbornih rezultata. Najvažniji je blam koji tovari na vrat državi, kao u slučajevima Purda, Jurišić, Divjak,Ganić, u kojima je diljem Evrope išutiran i izvređan na pasja kola.

Izmišljanje zakonskih regulativa u odbranu Vladimira Šeksa: Premijerka Hrvatske Jadranka Kosor

Photomontage: E Che

U njegovom ambivalentnom poimanju zločina, pravda za zlikovce kojima se sudi u Srbiji seže samo do kapetana, ostalo bi moglo da izađe na golemo, Hrvati nas pritom tuže za genocid. Tako nema u Ustaničkoj mesta za, recimo, čoveka koji je bio jedan od pokretača ratne mašinerije Veljka Kadijevića, ministra vojnog  koji je uništavao državu i vojsku, čekao je i dočekao Vukčević da mu (Kadijeviću) novi Buenos Ajres, Moskva, pokloni državljanstvo. Nema ni Blagoja Adžića, bivšeg načelnika Generalštaba, ni Živote Panića koji ga je nasledio, a protiv njih je Županijsko javno tužilaštvo u Osijeku podiglo optužnice za genocid, ratni zločin protiv civilnog stanovništva, ratnih zarobljenika, ranjenika i bolesnika. Nema nijednog visokog oficira Vojske i policije Srbije krivih za progon više stotina hiljada Albanaca tokom NATO intervencije.

Nije imalo odakle da se prepiše, vojno pravosuđe u to nije diralo, a ako i jeste, jer i u njemu su radili neki savesni ljudi, to nam sad nije potrebno, zar opet da otkopavamo dok svi zakopavaju. „Tačno je da su hrvatski sudovi nadležni za sva dela koja su počinjena na teritoriji Hrvatske, ali u mnogim situacijama ta nadležnost nije isključiva ni za najobičnija krivična dela. Ovo je posebno netačno za najteža krivična dela protiv međunarodnog prava“, poučava Vukčević Politikine prenumerante. Odlično, u slučaju Adžić i Panić nema dileme, prepiši osiječku optužnicu i 'apsi, tu su. Za progon Albanaca, pak, iznurivanje, zlostavljanje, oduzimanje dokumenata na granici, svojevrsni državno dirigovani egzodus, postoji mali milion svedoka.

Ali, ni to nema odakle da se prepiše, pre svega nije poželjno.