Vuk Jeremić: U zdravom telu, zdrava funkcija

Nikad se nisam bavio ovim sportom, ali su mi pravila uglavnom poznata: Vuk Jeremić, predsednik TSS u forhend pozi

Photo: sport.blic.rs

Nepunih godinu dana posle grčevite borbe u kojoj je osvojio najudobniju kožnu fotelju Teniskog saveza Srbije, Slobodan Boba Živojinović, kao da je u krevetu zatekao konjsku glavu, podneo je neopozivu ostavku na funkciju predsednika. Na upražnjeno mesto odmah je uskočio je Vuk Jeremić, jalovi ministar Demokratske stranke, stavljajući svima do znanja da je svestan budućeg izbornog debakla, te da je, u vremenima koja dolaze, korisnije biti prijatelj sa Srđanom Đokovićem nego sa Borisom Tadićem

Jedva sam čekao da odem, Vuka mi mog: Boba Živojinović , ražalovani

Photo: Stock

Sudeći prema činjenici da državni funkcioneri panično traže rezervne pozicije u svakojakim sportskim savezima, predstavništvima stranih banaka i firmi, postaje jasno da brod Demokratske stranke nezadrživo tone i da ćemo u narednom periodu videti još naprasnih sportskih radnika i bankarskih savetnika koji, spuštajući se niz uže, traže sigurniju i isplativiju luku, u kojoj će čekati da se zaboravi na njihov doprinos u rastakanju države i društva.

Besprizorno netalentovani Vuk Jeremić, nepotrebni ministar spoljnih poslova, shvatio je još pre godinu dana da je vreme za pokret, takoreći za preokret u poslednjem trenutku. On je još tada procenio da finansijska i politička moć Srđana Đokovića uveliko premašuju kapacitete potrošenog Borisa Tadića i da mu valja prihvatiti se teniskog reketa, sportskog rekvizita sa kojim, jasno je već na prvi pogled, nema ničeg zajedničkog. Rukovodeći se time da znanje nije bilo potrebno ni na funkciji koju privodi kraju, Jeremić se nije obeshrabrio ni kada je na izborima za predsednika Teniskog saveza Srbije (TSS) izabran Slobodan Živojinović, već je zauzeo busiju u Udruženju teniskih profesionalaca (UTP), fantomskoj organizaciji stvorenoj samo za njega, dok ne osmisli kako da se ratosilja protivnika.

Zvrčka za naivnog Živojinovića upakovana u “veliko priznanje” spremljena je krajem septembra kada je ovaj, na Kongresu Međunarodne teniske federacije (ITF) u Bankoku, izabran za člana Dejvis kup komiteta. Bio je to prvi korak u stvaranju prostora za omalenog Jeremića koji je priliku iskoristio već početkom novembra, kada je nacionalni Boba, žaleći se kako ne može da stigne da postigne sve, podneo ostavku na funkciju prvog čoveka TSS. U danu kada “iz zdravstvenih razloga nije mogao da prisustvuje parlamentarnom zasedanju centralno-evropske inicijative”, ali dovoljno čio da stigne na sastanak Upravog odbora TSS, Jeremić je hitro promovisan kao glavni, i što je još važnije, jedini kandidat za upražnjenu fotelju.

I ja sam jedva čekao da te smenim: Vuk staloženo i mirno objašnjava Bobi nužnost političkih promena u društvu i tenisu, s naglaskom na tešku odgovornost 

Photo: Stock

“Staloženo, mirno, tihim glasom”, pišu Večernje novosti, “obratio se skupu i Jeremić, potencijalni kandidat za prvog čoveka TSS:  Mnogo puta sam sa Bobom razgovarao o tenisu. Nisam ga igrao, ali sva zbivanja redovno pratim. U jednom razgovoru je Boba došao na ideju, da zbog njegovih velikih obaveza, preuzmem ulogu predsednika TSS. Svestan sam da neće biti jednostavno i lako, jer je odgovornost velika, ali sam ubeđen da će uz prave prijatelje tenisa sve biti kako treba.”

Jeremićeva strepnja da zaista “neće biti jednostavno” ogleda se u činjenici da ponudu koju Živojinović nije mogao da odbije, 24. novembra 2011. moraju verifikovati oni isti delegati koji su pre samo deset meseci ubedljivo glasali protiv teniskog monopola familije Đoković. Ukoliko delegati TSS iskažu svojstva amebe, više neće biti nikakve prepreke da se realizuje lukrativni naum koji sve vreme figurira kao ideja vodilja ove reketaške ujdurme.

Uf, kako sam sad dobar : Reakcija Srđana Đokovića na neočekivanu vest o Vuku J.

Photo: Stock

Radi se o tome da će uklanjanje Živojinović i njegovog predizbornog projekta “Nacionalni teniski centar na Novom Beogradu”, omogućiti da se dovrši investicioni projekat u koji su Dragan Đilas i Oliver Dulić već uložili preko milion evra naših para 

Naime, radi se o tome da će budući Nacionalno-patriotski teniski centar biti preseljen sa imaginarne lokacije na Novom Beogradu, na Dorćol, na mesto sportskog zločina, u sportski centar “Milan Gale Muškatirović” koji je, nesputanom voljom DS kabadahija, dodeljen na neodređeno vreme i uz finansijsku podršku iz gradske kase, firmi “Sport Family” i njenom direktoru Srđanu Đokoviću koji je društveno vlasništvo preimenovao u “Novak tennis center“, među ljubiteljima tenisa i državnog reketa poznat i kao “Akademija Novak”.

Tako će biti opravdana ulaganja novca poreskih obveznika i zaokružena “finansijska konstrukcija” posle koje će tenisom u Srbiji moći da se bave samo ona deca koja su simpatična klanu Đoković, naravno, pod uslovom da njihovi roditelji raspolažu sa još simpatičnijih  27.000 evra, koliko je godišnje potrebno za izučavanje ove sportske discipline.