Moj sin, naš narod

Ako je narod njegov, to i meni daje neka prava: Đoković sr i Đoković jr, vlasnici

Photo: Emil Conkić

Novak Đoković, nema nikakve sumnje, postigao je fantastičan sportski uspeh, domet koji ga vodi direktno u istoriju modernog tenisa. Bilo je za očekivati, kao i u svim prethodnim pobedama, da Tadićevi spin doktori iskoriste priliku da Đokovićev lični trijumf predstave kao državni projekat, kao strateški stub srpske spoljne politike, kao izlaz iz nacionalnog ćorsokaka zapuštenog društva. Ono što je neuobičajeno u kolektivnoj medijskoj sportsko-političkoj sapunici, jeste doprinos Đokovićevog oca Srđana, čoveka vazda spremnog da dodatno unovči rezultate postignute na sportskim terenima

U poplavi tekstova, izjava i usklika koji su se pojavili tokom dve vimbldonske sedmice, u čemu su prednjačili snishodljivi i neupućeni komentator B92 Igor Vujičin i urednik Pressa Đoko Kesić (“Za Srbe Vimbldon od juče je znamen beskrajnog uspeha, za Srbe Vimbldon je od juče, od danas - do beskraja. Novak Đoković je svetski reket broj jedan, čovek čije ime s poštovanjem, osmehom i čežnjom izgovara cela planeta. On je interplanetarna faca...” i sve tako i još blesavije), nije se našao nijedan novinar-istraživač koji bi Đokovićev plasman na prvo mesto ATP liste predstavio, pre svega, kao ishod nadčovečanskih napora, kao plod svakodnevnog i mukotrpnog rada.

Takvi smo mi Srbi: Đoković, srčano

Photo: EPA/Geoff Caddick

Sportsko-političkom prenemaganju nije odoleo ni Srđan Đoković, od ponedeljka otac prvoplasiranog tenisera na ATP listi, koji je odmah posle Novakovog meča sa Congom, prionuo na politički marketing, koristeći se oprobanim i ispraznim parolama u ispovedanju pred kamerom Šaperove TV B92.

Tako smo od ponosnog oca saznali da je, još malom Novaku, govorio da će mu biti mnogo teže nego drugim teniserima, jer je Srbin. Osvrnuo se tata Đoković i na nezahvalnu publiku Pariza, Londona i drugih metropola, koja očito ne zna da ceni prave vrednosti i skoro uvek navija protiv njegovog sina, najverovatnije zato što je Srbin, a poznato je kako nas Srbe jebu gde stignu po belom svetu. Međutim, otkrio je tajnu uspeha Đoković senior, to je samo doprinelo da iz Novaka iskoči onaj poznati “inat”, naš najveći i jedini adut u odnosu na sve ostale. “Ovo je pobeda Novaka Đokovića, njegove porodice i njegovog naroda”, rekao je Srđan Đoković, u inat zdravom razumu.

Ostaje samo nejasno u tom kolopletu špansko-švajcarsko-vatikanske zavere protiv Novaka Đokovića, kako to da je Ana Ivanović, takođe Srpkinja (Crnogorka?), jedna od najomiljenijih sportskih ličnosti na planeti? Možda zato što se nijedan teniski boks na tribinama ne ponaša tako unezvereno kao Novakov? To su neka smrknuta lica, puna besa i ničim izazvane inferiornosti, koja svaki tren u meču doživljavaju kao gladijatorsku borbu na život i smrt. Nema tu ni trunke opuštenosti i uživanja koju donose zarađeni milioni i uspešni sin koji se na terenu, svako malo, busa pesnicom u junačko i pobožno srpsko srce, poručujući valjda, da su svi osim njega i njegovog tate - obične pičkice i nevernici.