Svi spremni na podelu Kosova

Photo: smedia.rs

Rukovodstvo Srbije već duže vreme gaji sklonost da trampi priznanje Kosova za teritoriju, da sadašnji sever Kosova ostane u Srbiji, a da ostatak Kosova bude ili država za sebe ili da se priključe nekim drugim asocijacijama, sa Albanijom, na primer, u jednu proširenu albansku teritoriju, kaže za Deutsche Welle Dušan Reljić sa berlinskog Instituta za međunarodne odnose i bezbednost

Reljić kaže da su i iz Prištine u novije vreme došli prilično jasni signali da bi i sadašnja vlada Kosova, albansko rukovodstvo na Kosovu, prihvatili takvu varijantu. On to tumači kroz dve činjenice: da je Erhard Buzek, bivši koordinator Pakta stabilnosti za Jugoistočnu Evropu, u nekoliko je intervjua ukazao na podelu Kosova kao najracionalnije rešenje i da je albanskoj strani naklonjeni republikanski kongresmen Dejn Rorbaher u uvodniku u Wall Street Jorunalu izneo tezu da bi podela Kosova bilo najjednostavnije rešenje koje bi donelo dugoročnu stabilnost. Na pitanje kako bi ta podela Kosova uticala na Albanci u Makedoniji, koji bi mogli da traže neki svoj deo teritorije, ili na Srbe u Bosni i Hercegovini, Reljić za Deutsche Welle kaže:

"Mislim da je uticaj na BiH minimalan, pre svega zato što su i Beograd i Zagreb već odavno s jedne strane sami stavili do znanja da sami priznaju Bosnu i Hercegovinu kao državu i da njen teritorijalni integritet ne žele ni na koji način da ugroze.Ne mogu da se setim da su Izetbegović, Tuđman i Milošević ikada imali potrebu za prevodiocem kad su između sebe razgovarali. Odnos Albanaca i slovenskog življa okolo je drugačiji. Jezik nije jedan, postoje velike kulturološke razlike, na kraju krajeva postoji 100 godina rasprava i sukoba između Srba i Albanaca oko toga gde su granice između ta dva etnička tela. Pitanje oko Makedonije je opravdano. Podrška za stvaranje jedinstvene albanske države kod Albanaca na Kosovu preko 80 odsto, kod Albanaca u Makedoniji maltene 70 procenata, kod Albanaca u Albaniji je u opadanju i sada je negde oko 55 odsto."

Kada je u pitanju sudbina Preševska dolina Reljić kaže da postoje dve škole mišljenja.

"Pošto na jugu Kosova i dalje živi prilično velika srpska zajednica od možda stotinak hiljada ljudi, isto toliko je Albanaca u Preševskoj dolini, da bi za dobrobit međusobnih odnosa bilo dobro da i tu bude povučena jedna linija. Međutim, mislim da je to teško izvodljivo, a da bi, na kraju krajeva, bilo dobro da ljudi ostanu tu gde su i da na neki način te države i država Albanija i albanska država na Kosovu budu primorane da u odnosu prema manjinama pokazuju da se zaista deklaracija o demokratiji i manjinskim pravima, u pravnoj državi pretvara u život", kaže Reljić.

Reljić kaže da "međunarodna zajednica" ne može da prihvati ili ne prihvati predlog o podeli, jer međunarodna zajednica kao takva ne postoji, već Evropska unija podeljena na 22:5.

"Postoji Zapad, vodeća uloga SAD, postoji veto Rusije u Savetu bezbednosti. Sve su to činjenice koje pokazuju da je konflikt oko severa Kosova, jer zapravo je to sada konflikt, da on može i večito da traje i da rešenja mogu da budu nasilna. Moguće je u jednom trenutku zamisliti da neko na Zapadu odluči da vojnim sredstvima skrši otpor Srba na severu. To bi naravno za te ljude na licu mesta bilo pogubno, ali bi naravno pogodilo i neke zapadne vrednosti, pre svega ideju o tome da konflikte treba rešavati miroljubivo. Ne bi bilo dobro ni za jedne ni za druge, ni za spoljne činioce, ako bi taj konflikt trajao večito, jer to onda usporava razvoj, sprečava približavanje EU i izaziva dugoročne napetosti u regionu", zaključuje Reljić.