Glasaju i mrtvi

Photo: Stock

U Makedoniji se održavaju prevremeni izbori. Za vlast se bore VMRO-DPMNE premijera Grujevskog i Socijaldemokratski savez bivšeg predsednika Crvenkovskog. U zemlji koja ima preko dva miliona stanovnika, na biračkim spiskovima svoje mesto našlo je više od 1.800.000 duša

Prema sociološkim istraživanjima, najveće šanse za pobedu imaju vladajući VMRO-DPMNE premijera Nikole Grujevskog i opoziciona levo orijentisana stranka Socijaldemokratski savez Makedonije, bivšeg predsednika države Branka Crvenkovskog.  Od stranaka iz albanskog političkog korpusa najviše glasova bi, prema istraživanjima, mogle da dobiju Demokratska unija za integraciju (DUI) i Demokratska partija Albanaca. Za razliku od makedonskih partija koje su se tokom predizborne kampanje žestoko napadale, albanske stranke su vodile umereniju kampanju.

U biračke spiskove upisano je 1 821 122 glasača, koji će moći da se izjasne za jednu od 18 lista.

Novi saziv makedonskog Sobranja će imati 123 poslanika, tri više od svih dosadašnjih, jer je prema novom Izbornom zakonu pravo učešća za izborima dobila i dijaspora. Pravo da nadgledaju tok izbora u Makedoniji dobilo je oko 4 000 posmatrača.

Kako piše Deutsche Welle,  izborna kampanja je bila ispod svakog nivoa, teme su bile uglavnom greške protivnika. Političku klimu truje lična netrpeljivost konzervativnog premijera Nikole Gruevskog i šefa socijaldemokrata Branka Crvenkovskog.

"Da je socijalna slika drugačija, bolja, i rezultat bi bio drugačiji. Nažalost, zbog radnih mesta narod zavisi od državnog aparata. Primoran je da glasa za vlast. Mislim da nisam video ni jedan narod koji toliko zavisi od politike i partija kao što je to slučaj u Makedoniji", kazao je za DW Lirim Dulovi, novinar lista Koha.

Nije bilo vizija budućnosti, nije bilo duela u medijima. Ali, zato je bilo mnogo obećanja i mnogo napada na najveće protivnike. Nasuprot tome, partije albanske manjine međusobno se nisu napadale. One su se držale zajedno tražeći funkcionalnu federalizaciju Makedonije i trećinu državnog budžeta.

Još jedna karakteristika izborne kampanje je ogroman pritisak na medije. Skoro da nije bilo neutralnog izveštavanja. Na listi Reportera bez granica Makedonija je pala za 30 mesta. Na biračkim spiskovima je preko 1.800.000 imena – i to u zemlji koja broji nešto više od dva miliona stanovnika. Uočljiv je veliki broj stogodišnjaka na listama, verovatno se radi o takozvanim mrtvim dušama.

Pobednike očekuju teški zadaci. Makedonija je ekonomski daleko od proseka u EU. Stopa nezaposlenosti je preko 30 odsto, a skoro isto toliko stanovnika živi ispod granice siromaštva. Prosečna plata je 335 eura. Bila bi još mnogo niža da nema zaposlenih u javnom sektoru. Perspektiva za mlade ljude je loša. To je jedan od razloga zašto žele otići u inostranstvo. Investitori iz inostranstva pokazuju malo interesa za investiranje u Makedoniji. Razlog za to je sporost u euro-atlanskim integracijama, piše DW.