Biometrijsko priznavanje građanskih prava

Kosovski jednostrani uradak

kurir-info.rs

Na veliko razočarenje Vuka Jeremića i ostalih kosovobranitelja, Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova počelo je da izdaje biometrijske pasoša na čijim koricama su ime Republike Kosovo i reč "pasoš", napisani na srpskom jeziku, ćirilicom, ušuškani između natpisa na albanskom i engleskom jeziku. Osim što su ispunile jedan od uslova za liberalizaciju viznog režima Evropske unije, kosovske vlasti time su, makar to bilo samo simuliranje poštovanja principa multikuluralnosti, pokazale da nastoje da integrišu srpsku manjinu u kosovsko društvo. Za usporedbu, treba baciti pogled na srbijanski pasoš sa kojeg vrišti naziv zemlje i naziv putne isprave na samo jednom pismu i jeziku - ćirilicom, na srpskom

Reakcije političara iz Beograda u potpunosti su izostale. Za razliku od kosovskih Albanaca koji su srpskoj javnosti predstavljeni kao polupismeni i poludivlji, srpske vlasti u maniru arogancije koje gaje sve "velike" nacije, čak i one sa dugom demokratskom tradicijom, izdaju pasoše samo na srpskom jeziku. Jeremić i sinovi tako su ostali bez ijednog argumenta za raspravu, pogotovo što je lažni šef diplomatije ranije dao nesuvislo objašnjenje da je izuzetno rodoljubno da se za natpis na srpskom pasošu koristi isključivo mnogima u svetu nečitljiva ćirilica.

Ćirilica na kosovkom pasošu ne pokazuje samo da se kosovske vlasti trude da smatraju Srbe ravnopravnim građanima Kosova, pozivajući ih na taj način da uđu u institucije sistema Kosova, i da u direktinim pregovorima sa vladom Kosova osiguraju svoj položaj i sigurnost. Kosovo je priznavanjem srpskog jezika i ćirilice načinilo presedan među šovinistički podivljalim narodima Balkana. Ne računajući Sloveniju koja za natpise na pasošu koristi italijanski jezik, sve ostale administracije, a srpska je najrigoroznija, ne mare za jezike manjina. Na izradi hrvatskog pasoša korišćeni su pored zvaničnog još engleski i francuski jezik, a isti je slučaj i sa makedonskim pasošem. Za crnogorski pasoš osim maternjeg jezika korišćen je samo engleski jezik. Bosna i Hercegovina, iako bi se po šarenilu jezika na pasošu reklo da je multietnički raj, skoro kao Švajcarska, možda je najočigledniji primer kako papagajski nabiflana nazovizvanična politika jedne zemlje ni u kakvoj vezi nije sa stvarnim stanjem u društvu.

Da su se kosovske vlasti neodgovorno ugledale na srpske i napravile pasoš samo na albanskom jeziku, počela bi uobičajena histerija o nepoštovanju prava Srba na Kosovu. Ovako Jeremiću ostaje samo da, kao i do sada, prati populistička strujanja i počne da zakera sitno i bezubo. Na primer, da likuje što sa tim pasošem državljani Kosova neće moći da putuju kroz Srbiju na putu ka Evropskoj uniji. Ostaju im doduše Crna Gora i Hrvatska, ali će se sigurno mnogo napatiti umesto da koriste obnovljene srpske džade. Zahvaljujući Jeremićevoj diplomatskoj ofanzivi kosovski pasoš ne vredi u više od 100 zemalja sveta. Nisu baš sve reprezentativne, ali je državljanima Kosova, u inat njihovoj narastajućoj, gorućoj želji, onemogućeno da sa novim pasošem putuju - u Srbiji se ova imena pominju sa posebnim poštovanjem - u Španiju, Grčku, Rumuniju, Slovačku i Kipar.

Srbijanski multi kulti proizvod

Photo: photobucket.com

Za "Tačijev pasoš" i pored ćirličnog znakovlja (što Jeremić, samo ako se seti, može da protumači upravo suprotno, kao posredno priznanje kosovskih vlasti da Srbija ipak ima ingerencije nad teritorijom njihove države) nema mesta ni u Brazilu, Indiji, Kini i građanima Srbije posebno dragim i prijateljskim zemljama Iranu i Severnoj Koreji. Kao vrhovni dokaz da je kosovski pasoš bezvredan dovoljno je reći samo - Rusija. Svako ko je Srbin i srpskoga roda roknuo bi se da mu je zabranjen ulaz u Majčicu, i tu kosovski Albanci mogu samo da crknu od muke. Zbog toga će morati da se zadovolje putovanjima u osamdesetak potpuno neatraktivnih zemalja predvođenih Sjedinjenim Državama i ostalim srbomrzačkim državama. Fali im, kao i svoj balkanskoj gologuziji, samo kinta.

Konačno, biometrijski kosovski pasoši mogli bi da budu nova istorijska šansa Srbije da jednom konačno, za sva vremena, zaposedne teritorije kojoj joj, ako ima boga i Svetoga Save, po vanvremenskom pravu pripadaju. Budući da čitav region, prezauzet prebrojavanjem krvnih zrnaca i mahnitim utvrđivanjem čistote gena, nema budućnost, kosovski Albanci bi pomoću novih pasoša, mogli trajno da se isele na zapad iz svoje zemlje ogrezle u kriminalu, iz komšiluka koji se davi u strasnoj ljubavi prema ratnim zločincima i korupciji, i da nađu bolje susede. Tako bi se konačno ostvarila Koštuničina vizija Kosova: pusta zemlja, prazni manastiri, i tek ponegde neki Srbin gadljiv na život u Beogradu.