Gordana Ćirjanić dobitnica NIN-ove nagrade

Photo: BETA

NIN-ova nagrada kritike za najbolji roman u 2010. godini, dodeljena je Gordani Ćirjanić za roman "Ono što oduvek želiš" (Narodna knjiga), saopštio je u ponedeljak, 17. januara, na konferenciji za novinare u Beogradu predsednik žirija Vasa Pavković

"Roman Gordane Ćirjanić, odlikuje se visokim stilom i provokativnom tematizacijom savremenog doba. Glavni junak romana, Slobodan, rekapitulira svoj životni put u zrelim godinama, posle složenog egzistencijalnog iskustva koje podrazumeva i stranstvovanje u Londonu i Španiji, gde je radio u televizijskim ekipama takozvanog rijaliti šoua", rekao Pavković, inače urednik Narodne knjige koja je objavila pobednički roman.

Odluku je, većinom glasova (tri prema dva) doneo žiri u sastavu Ljiljana Šop, Aleksandar Ilić, Mladen Šukalo, Mileta Aćimović Ivkov i Vasa Pavković. Za pobedničku knjigu glasali su Ljiljana Šop, Aleksandar Ilić i Mileta Aćimović. Pavković je glasao za knjigu Vladana Matijevića Vrlo malo svetlosti, dok je Mladen Šukalo svoj glas dao romanu Mi različti Veselina Markovića.

U obrazloženju žirija se dodaje da je roman Ono što oduvek želiš vanrednan doprinos srpskom romanu na početku 21. veka. Ćirjanić je četvrta žena koja je dobila NIN-ovu nagradu za roman godine. Pre nje ovo priznanje dobile su Dubravka Ugrešić 1988. za knjigu Forsiranje romana reke, Svetlana Velmar Janković za roman Bezdno 1995, a kao najbolji roman 2009. ocenjena je knjiga Grozdane Olujić Glasovi u vetru.

Ovo je četvrti roman Gordane Ćirjanić koja je pored toga objavila četiri knjige poezije i tri zbirke priča. Nagrada u iznosu od milion dinara biće svečano uručena dobitnici 26. januara u Skupštini grada Beograda. 

U uži izbor za NIN-ovu nagradu ove godine ušle su knjige Gospodja Olga (Evro-Guinti) Radovana Belog Markovića, Ispod tavanice koja se ljuspa (Kompanija Novosti) Gorana Petrovića i Kamen blizanac (Geopoetika) Zorana Petrovića.

NIN-ova nagrada dodeljuje se od 1954. godine, a prvi laureat bio je Dobrica Ćosić za roman Koreni. Od tada, uz nekoliko izuzetaka, ovo priznanje je predstavljalo način da se pisci odani vladajućem sistemu nagrade za pisano pregalaštvo koje nema mnogo veze sa književnošću.

Nakon što je pisac Saša Ilić letos u Kulturno-propagandnom kompletu Beton pozvao svoje kolege da bojkotuju NIN-ovu nagradu, njegov poziv prihvatio je jedino Sreten Ugričić, autor romana Neznanom junaku. Ugričić, pisac, filozof i upravnik Narodne biblioteke, uputio je otvoreno pismo glavnom i odgovornom uredniku lista NIN Nebojši Spaiću od koga je zatražio da Neznanom junaku bude izuzet iz konkurencije za nagradu koju dodeljuje taj list.

''NIN-ovа nаgrаdа presudno utiče nа kаnonizаciju sаvremenog domаćeg romаnesknog stvаrаlаštvа, а pošto je romаn dominаntni i privilegovаni žаnr, i nа аrtikulаciju ukupne predstаve književnosti i njenog stаtusа nа kulturnoj i jаvnoj sceni. Kаo tаkvа, NIN-ovа nаgrаdа je funkcionаlno usаđenа u sociosimbolički poredаk kojim se bаvim u Neznаnom junаku (kаo i u prethodnoj knjizi esejа Uvod u аstronomiju), poredаk koji je mutirаo do grotesknih formi i rаzmerа - kаko vulgаrnih i bolno očiglednih, tаko i sаmozаtаjnih i nаizgled bezаzlenih - te morа biti demаskirаn, detаbuizirаn i desаkrаlizovаn, temeljno iskritikovаn i objаšnjen čаk i deci u osnovnoj školi, inаče će nаs sаtrti, а već nаm je nаneo nenаdoknаdivu štetu'', istakao je tom prilikom Ugričić.

Ilićev i Ugričićev primer, međutim, nije sledio niko od 30-ak pisaca čije su knjige bile u ovogodišnjoj konkurenciji za ''najprestižniju književnu nagradu u Srbiji''. Kukavičluk ili dobrovoljno pristajanje na dominantni sociosimbolički poredak?