Zbog teksta u Ninu, tuži nas urednik Nina!

Ja samo izvršavam naređenja: Stojan Drčelić, vojnik

Photo: Stock

Ako, nategnutu do jaja, prihvatimo teoriju da je glavni urednik e-novina bio zatočeni Jevrejin Luković koji se nije usudio da Wafen SS Drčelića pita da li je istina ono što o njemu piše Vladimir Popović, što je inače integralno Nin objavio u Pismima čitalaca, ostaje holocaust question: a zašto Drčelić nije tužio Nin iz istih razloga – nije valjda da mu se duševna bol pojavila tek onda kad su e-novine objavile tekst Vladimira Popovića? Znači, od Nina ne boli duša, ali od e-novina boli q za 750.000 dinara

Photo: Dragan Kujundžić

Opštenarodna ONO & DSZ akcija „Budi Srbin, tuži e-novine“ ušla je u fazu nekontrolisanog besnila: tko god ima lažni, a impotentni utisak da mu se ona stvar digla na e-novine, lepo sedne i uz pomoć advokata napiše tužbu, zahtevajući masno, erotsko obeštećenje, usput detaljno objašnjavajući volumen duševnih bolova koji razjedaju mozak oštećenog lica. Nakon dve tužbe Nemanje Kusturice zbog prenesenih tekstova sa sajtova Peščanika i Protesta (nota bene: pomenuti K. nije tužio ni Peščanik, ni Protest, niti autore tekstova), logično je bilo očekivati da se jave novi, gladni Predatori; naročito u slatkim državotvornim okolnostima koje ohrabruju usamljene strelce da budu počasni finansijski atentatori na internet-portal čiji novčani saldo već godinama izaziva grohotan smeh srbijanske tajkunske scene.

Nemajući poverenja u poštara, u sredu se, u prostorijama e-novina, obrela službenica Višeg suda iz Beograda, noseći u rukama postuskršnji poklon u obliku tužbe čija brzina uručenja (tužba primljena u Višem sudu 15. aprila; dostavljena na ruke 27. aprila) brzinom Formule Jedan svedoči o efikasnosti reformisanog srpskog pravosuđa kad su u pitanju e-novine. Sve ono što slušamo godinama: da su sudovi zatrpani predmetima koji godinama čekaju da ih se netko seti, tužne ispovesti sudija da ne mogu da izađu na kraj s takvom količinom slučajeva – očigledno, ništa od toga nije istinito. Za samo 12 dana, ekspresno, možete tužiti e-novine bez frke: tužba će im biti lično uručena, imamo u Sudu žene spremne da se žrtvuju i lično neprijatelju u ruke da predaju strahostresni materijal, žene su ženstvene, žene su strastvene, žene su pravedne!

Samo onaj tko nikad nije primio tužbu protiv e-novina ne može da zamisli taj dražesni trenutak Prvog Pogleda na tužbu; nešto kao Razdevičenje, proboj misterioznog oklopa podržan pitanjem – da nije Emir treći put, da nije Novak Đoković prvi put, da nije premijerno Mile Dodik, šta ako je u akciji Rajko Vasić, možda nas tuži Jeremić Vuk, drhti direktor, drhti glavni urednik, da nije Boris Tadić lično... jok, Stojan Drčelić iz Beograda kojeg zastupa Advokatsko ortačko društvo „Stojković i Prekajski“, opet iz Beograda.

Stojan Drčelić sounds familiar, kažem sebi na tečnom engleskom i – jebiga, setim se: zamenik glavnog urednika tjednika Nin, nekadašnji glavni urednik uglednog Balkana i glavni i odgovorni urednik frankfurtskih Vesti, urednik u Blicu i Večernjem novostima, sve moj do moga, funkcija do funkcionera, otkud ti Drčeliću, kojim povodom?

Vlasnik teškog duševnog bola, Stojan Drčelić, čitam tužbu na spektakularnom ćiriličnom pismu, popizdeo je na e-novine koje su prenele tekst Vladimira Bebe Popovića već objavljenog u Ninu gde je pomenuti Drčelić zamenik glavnog urednika. Mozak mi, da izvinite, nešto ne funkcioniše: Beba napisao tekst, poslao tekst Ninu, Nin objavio Bebin tekst, e-novine prenele Bebin tekst iz Nina, a finale je: zamenik glavnog urednika Nina tuži e-novine zbog Popovićevog teksta u Ninu!

Kaže Drčelić: „Tuženi su postupili protivno odredbi člana 3. Zakona o javnom informisanju. Tuženi nisu pokazali dužnu novinarsku pažnju prilikom prenošenja takvog teksta i obzirom na sadržinu istog i morali su pozvati tužioca kako bi se uverili da li su informacije koje se navode u tekstu a koje se tiču direktno tužioca istinite i na taj način su takođe morali čuti i drugu stranu i omogućiti joj da demantuje takve tvrdnje, a na šta su obavezni po članu 3. ZJI“.

Čovek koji ne zaboravlja: Vladimir Beba Popović

Photo: Dragan Kujundžić

Čekaj, bre, Lukoviću, da pozovemo Kafku i da malo proučimo „Proces“ kako bismo shvatili Drčelića. On, Stojan, ili njegov glavni urednik Nebojša Spaić objavili u vlastitom Ninu pismo Vladimira Popovića – ali se od nas zahteva da zovemo Drčelića i pitamo ga da li je istina ono o čemu Popović piše? Kafka diže ruke i odustaje: „Proces“ je pičkin dim, kaže Franc, Srbija je šampion! Čitam, po deveti put, Drčelićevu tužbu: smetaju mu fotografije naslovnih strana lista Balkan (tvrdi da je svega 9 dana bio urednik tog spektakularnog magazina); kakvo je to urednikovanje od devet dana – zna samo Drčelić koji se poziva na impresum u kojem njega nigde nema. Svi mi koji radimo u novinama decenijama, računajući i nesrećnog Kafku, znamo da je impresum – jak kao vrbov klin. Možeš da budeš glavni urednik uprkos impresumu. Možeš da budeš bilo šta uprkos impresumu. Impresum, kako mu ime kaže, impresionira, on ništa ne dokazuje.

Ali, jebeš impresum i Drčelićeve fantazije o Devet Dana Sodome i Gomore. Sve to neodoljivo podseća na ispovesti čuvara u Aušvicu koji su tvrdili da su samo 9 dana bili na radnom mestu u, inače, prijatnom ambijentu i da nijednog Jevrejina nisu lično ubili, jer im je Ciklon B oduzeo tu srećnu mogućnost. Ono što je perverzno do pravničkog bola jeste primisao da e-novine zbog teksta iz Nina, tuži čovek koji je lično taj tekst pustio u Nin.

Ako, nategnutu do jaja, prihvatimo teoriju da je glavni urednik e-novina bio zatočeni Jevrejin Luković koji se nije usudio da Wafen SS Drčelića pita da li je istina ono što o njemu piše Vladimir Popović, što je inače integralno Nin objavio u Pismima čitalaca, ostaje holocaust question: a zašto Drčelić nije tužio Nin iz istih razloga – nije valjda da mu se duševna bol pojavila tek onda kad su e-novine objavile tekst Vladimira Popovića? Znači, od Nina ne boli duša, ali od e-novina boli q za 750.000 dinara.

Obradovala me Drčelićeva tužba: Nemanja, radostan

Photo: Stock

Naravno, advokat e-novina Ante Bošković podneće sudu odgovor na tužbu (objavićemo odgovor u celini), naravno da će srpsko pravosuđe i dalje biti najefikasnije kad su tužbe protiv e-novina u pitanju, naravno da postoji detaljan državni plan kako da se unište e-novine, i, naravno, ne sumnjam da je Drčeliću naređeno da tuži e-novine uprkos odsustvu logike.

Pomenuto odsustvo logike je inače glavni srpski adut vs. našeg portala. Ne tužiš Peščanik jer je objavio tekst o Kusturici – već tužiš Lukovića. Ne tužiš sarajevski Protest, jer se plašiš da odeš u Sarajevo koje ne priznaješ – već tužiš Lukovića. Konačno, ne tužiš Nin u kojem radiš i gde puštaš Popovićev tekst – već tužiš Lukovićeve e-novine.

Ideja: da uništimo, zapalimo, porobimo i opljačkamo te siromahe – jeste, a što da se zajebavamo, državna ideja. Nije ova tužba Drčelićev izbor: ovo je naredba, svejedno koliko besmislena, ali naredba. Baš kao u slučaju Kusturice: da sjebemo ta poslednja uporišta u kojima su „kvaziintelektualci iz nevladinog sektora koji sprovode interese grupa koje određuju svjetski ambijent“ (intervju za najnovije „Vreme“).

Možete, poručujem, tužiti, tužiti i opet tužiti; možemo da izgubimo, Srbija je ovo; ali nas nećete pokoriti. Zvali se vi Drčelići ili Nemanje, isti qurac, Mokra Gora ili Nin, rezultat je izvestan. Čak i ako ne bude e-novina, ostaće nam sećanje. You can’t kill the memory!