Nesrećni građanin Srbije

Photo: Fadil Šarki

Potpredsednik vlade Ivica Dačić upravo govori kako Srbija može opstati bez članstva u EU. Otišao na slavu Sv. Aranđela u Republiku Srpsku, u Trebinje, pa se među svojima razgalio. Proradila mu nostalgija za prošlim vremenima, pa bi da radi na programu nacionalnog okupljanja, ali ovaj put se ograđuje i kaže - ne na „smetnju ostalim narodima“. Rat, zločini, progoni i etnička čišćenja da se zaborave, a vuku prizna jagnjeća koža kao najnoviji stajling! Ne znam kako on vidi Srbiju izvan EU osim kao crnu rupu u kojoj će on i njemu slični večno vladati bez ikakve kontrole

Prvu vest koju sam čula po povratku kući beše demanti Elektrodistribucije Srbije na vest da direktor ima platu 400 hiljada dinara. U pitanju je samo 220 hiljada, što je skoro duplo manje, pa bi koliko sam shvatila cepidlake trebalo da kušuju! Nisam pratila ovu raspravu, ali se pitam zašto bi direktor bilo kog javnog preduzeća imao platu od 2200 evra kad je prosečna plata u državi samo 380? Da ne pominjem dva miliona nezaposlenih i plate od svega stotinak evra? Odgovor je poznat. Zato što je direktor EPS-a čovek koji radi za državu, a državna elita Srbije je sebi dodelila plate i para onoliko koliko im treba. A to da im treba i više od onoga što imaju, vidi se na svakom koraku dok otimaju novac od građana za svoje usluge, kroz nebulozne poreske zakone, zloupotrebu javnih nabavki, koristeći dvostruke političke funkcije i sijaset nameštenih mogućnosti u svrhu ličnog bogaćenja. Mnogi od njih su u višegodišnjem sukobu interesa, korumpirani su i svesrdno rade na izigravanju nadležnih institucija koje bi trebalo da se bore protiv ovih pošasti. Nije ih ničega sramota, a najmanje neuspeha i gubitaka preduzeća na čijem su vrhu. Nikome, nikada i ni za šta nisu odgovarali i niko od njih ne snosi nikakvu krivicu. Uvek i isključivo su krivi građani koji navodno ne plaćaju svoje obaveze i žive u jeftinoj, takoreći socijalnoj državi. Zato u Srbiji bar tri puta godišnje poskupljuju usluge javnih preduzeća, struja, grejanje, javni prevoz itd.

Photomontage: Instruktor

Umesto da direktori i njihovo rukovodstvo snose posledice za svoj nerad i javašluk, gubitke plaćaju građani. Monopolisti vladaju Srbijom, a najgore je što ih vlast podržava u sistemskoj pljački i otimačini. Nesrećni građanin Srbije (NGS) u ovom trenutku plaća najskuplju hranu, prevoz, grejanje, struju, odeću i obuću u Evropi. Onaj ko kaže da to nije istina je neviđena lažovčina! Svaki građanin EU i onaj najsiromašniji ima bolje mogućnosti za život od svakog NGS. Ako je prosečna zarada u EU 900 evra (a veća je), za hranu četvoročlane porodice nije potrebno više od 250 evra mesečno i to da jedu dok se ne rasture. Dovoljno da ni slučajno ne gladuju, da im deca svakodnevno piju mleko koje je duplo jeftinije i jedu sveže povrće od tikvica, paradajza, kelerabe, karfiola i svega ostalog jer košta najviše 50 centi kilogram. Da jedu i meso koje je u EU skuplje nego u Srbiji za 20 centi. Da deca jedu milka čokolade za 39 centi, a ne tri puta skuplje kolika je cena te iste čokolade u Srbiji, da ih mame operu za 250 dinara (kilogram koncetrovanog deterdženta), da se pristojno obuku i odenu (ne u falš robu) i da imaju još sijaset normalnih stvari koje život znače. Po monopolu svega i svačega, a najviše cenama hrane koje diktiraju omiljeni tajkuni srpskih političara, građani Srbije za našu vlast predstavljaju masu bednika, budala i šljama koju treba zajebavati, šikanirati, lagati, varati, derati cenama, porezima i nikada, ama baš nikada im ne dozvoliti da postanu građani EU.

Potpredsednik vlade Ivica Dačić upravo govori kako Srbija može opstati bez članstva u EU. Otišao na slavu Sv. Aranđela u Republiku Srpsku, u Trebinje, pa se među svojima razgalio. Proradila mu nostalgija za prošlim vremenima, pa bi da radi na programu nacionalnog okupljanja, ali ovaj put se ograđuje i kaže - ne na „smetnju ostalim narodima“. Rat, zločini, progoni i etnička čišćenja da se zaborave, a vuku prizna jagnjeća koža kao najnoviji stajling! Ne znam kako on vidi Srbiju izvan EU osim kao crnu rupu u kojoj će on i njemu slični večno vladati bez ikakve kontrole. Gde će srpski narod na koji se pozivao i kad ih je u ime svog vođe i njegove nakazne politike slao na ratišta i stratišta, prezreti tu istu EU i reći joj jedno veliko NE! Oni koji su nam devedesetih umesto novca štampali bezvrednu hartiju i za to đubre otimali zdrav novac, danas su bogataši koji nas i dalje muzu, potkradaju i drže daleko od svake civilizacijske vladavine prava.

Photo: Fadil Šarki

Otkako je Srbija navodno postala demokratska država radi se na izvrgavanju i izrugivanju svega što ima bilo kakve veze sa demokratijom. Zakoni se slabo, ili nikako ne poštuju, a masa bogatih i nedodirljivih radi šta im padne na pamet. Pod demokratskim promenama se podrazumeva sav gadiluk i sve moguće zloupotrebe vlasti od formiranja demokratskih vlada poslednjih desetak godina. Nesrećnom građaninu Srbije ne treba ni jelo ni piće, ni pristojan život, treba mu politička žvaka našte srca i da jede govna jer je naprosto na njih navikao, veruju vlastodršci. Skoro su u pravu, jer je ozbiljna državna propaganda protiv EU učinila dovoljno da podrška za ulazak u Uniju opadne za nekih 12 procenata. Šta prosečan, polupismen NGS uopšte zna o EU, osim da nas nešto stalno zajebavaju i postavljaju nam nemoguće uslove. Plus otimačina Kosova!

O garantovanim građanskim slobodama koje bi smo imali ulaskom u EU neću ni reč. O našem pravosuđu i podršci države kriminalcima koje je proizvela u biznismene, lopužama i prevarantima, nemam više šta da kažem. Njima se ne ide u EU baš kao i nekim sitnim jajarama koji su se dočepali Parlamenta i usput ne plaćaju ni svoje račune i dažbine. Kako da NGS veruje Nadi Kolundžiji kad pročita u novinama da dotična gospođa nije platila nekoliko kirija za stan u kome je stanovala? I nije jedina, a svi znamo da poslanicima plate stižu na vreme. Ne znam šta je do kraja bilo sa jednim NGS koji je završio na sudu jer nije plaćao stanarinu - nije imao od čega. Istovremeno je čekao da mu država isplati novac koji mu duguje na ime urađenog posla. Tužio je i on državu, ali tužba još nije stigla na red, a verovatno i neće sve do zastarevanja. Kako god bilo sud je presudio da NGS mora da se iseli iz stana sa sitnom dečicom a država će, po nalogu reformisanog suda, njegov stan prodati i tako naplatititi dugovanje. Marš pravdo, sudstvo i sudije!

Nisam iznenađena željom građana Kosova i Metohije da dobiju državljanstvo Rusije. Oni iskreno veruju Rusima, onako kako im je verovao i vođa u koga su se kleli, a koji im je jednom jedinom rečenicom „niko ne sme da vas bije“, na kratko obezbedio miran život i kobajagi svetlu budućnost. Danas su „tvrde patriote“ sa Kosova odlučile da se sele jer im se čini da ih njihova država ostavlja na milost i nemilost stranim silama. Neki ruski političari polaskani izborom građana Kosova, ponudili su im kao novu domovinu retko naseljena područja Sibira, otprilike tamo gde su završili i neki naivni srpski preci pre dvestapedeset godina, a o čemu je pisao Miloš Crnjanski. Doduše, današnja Rusija se svakako razlikuje od carske u kojoj se redovno pila votka, a u sibirskoj oblasti danas građani Rusije piju obojen apotekarski alkohol. Kako god bilo, 22 hiljade Srba nije ništa spram onih koji su napustili Srbiju i željno izčekuju različita državljanstva po celom svetu.

Više od pola miliona građana je napustilo Srbiju poslednjih desetak godina, a niko se nikada nije uzbudio zbog te činjenice. Nas uzbuđuju budalaštine kao promena pola ćerke čuvene američke pevačice Šer, koja stiže u Srbiju da joj naši stručnjaci „rasparaju“ žensko i prišiju muško spolovilo. Neki naš doktor navodno je najbolji na svetu za te poslove. Ne sumnjam, samo se pitam kako je u Srbiji stekao tako specifičnu praksu? Mora da je radio prekovremeno i na angro.