Živeti kao sav sjebani svet

Photo: Fadil Šarki

U cilju večnog ostanka na vlasti prave se savezi po sličnosti liderskih karaktera i opšteg pogleda na državu i građane. Bivši, teški desničari pretvaraju se u naivne mlekarice, a lažni ekonomski eksperti odgovorni za sjebavanje privrede ljube im ruku i veruju da su pronašli pravu vezu i brak u kome će dugo i srećno živeti. Ako opet budemo izabrali likove poput Dinkića i Maje Gojković, znaćemo kojom brzinom idemo u budućnost jer su nam oni to već odavno pokazali. Tamo smo gde smo bili, ako ne i dalje

Nije lako vratiti se iz dobro uređenih država u haos sopstvene. Kod nas je komplikovano i ono najjednostavnije. Ne može drugačije, jer nas sopstvena vlast maltretira i drži u šaci na svim planovima života. Traje neprestana tenzija. Opet se nastavlja priča o lažnim emigrantima i opasnosti da nam se kao problematičnim građanima Evrope ukine beli Šengen. Preti nam ukidanje slobode kretanja, nastavlja se strah od ponovljenog zatvora. Očito da država nije delovala u pravcu preporuka EU. Živimo kao poslednji bezveznjaci u Evropi. 

Odjednom mi smeta očita prljavština, smrad toaleta na aerodromu, put do kuće pun rupa i zakrpa, zarđali branici na istom, smeće na sve strane. U prvim satima po povratku smučile su mi se najnovije vesti, jer su stare najmanje dvadeset godina. Sada čekam najave poskupljenja grejanja, struje, hrane i svega što poskupljuje svake jeseni iako za to uopšte nema razloga osim da se od građana iscedi novac do poslednje pare. Poslednjih pet godina je sve poskupljivalo, pa tako i nekakvi stakleni stočići u mega merketima, čija je cena sa hiljadu dinara porasla na fantastičnih pet hiljada! Baš me briga za stočić, ali sam sigurna da vredi jednako kao i pre pet godina. Ako razumete šta hoću da kažem, potkradaju nas na angro! Samo čekam da u medijima krenu monopolsko-direktorska proseravanja kako živimo najjeftinije u Evropi, pa shodno tome mora doći do poskupljenja struje, gasa, goriva, centralnog grejanja, usluga vodovoda i kanalizacije itd. (ne bi li se bagra dočepala para i plaćala one koji su ih na takva mesta postavili). Vlada večna otimačina! Državi je najslađe da zakine građanima, a tu je i najsigurnija para za budžet. Ne znam samo dokle ćemo izdržavati 250 poslanika koji nas koštaju kao svetog Petra kajgana.

Hara i politički hoštapleraj. Počela su predizborna baljezganja. Političari odjednom obećavaju sve ono što su izneverili, ili nisu ispunili za vreme svog mandata. Odjednom svi jako dobro znaju u čemu je problem i šta treba da rade. Rasim Ljajić kaže, kako neće seći vene zbog EU, ako „promašimo“ kandidaturu. Nema potrebe za sečenjem vena, jedan mali hari-kiri bi bio dovoljan! Šalim se, ali otkuda mu hrabrost da tako lako odbacuje ono za šta je odgovoran? U cilju večnog ostanka  na vlasti prave se savezi po sličnosti liderskih karaktera i opšteg pogleda na državu i građane. Bivši, teški desničari pretvaraju se u naivne mlekarice, a lažni ekonomski eksperti odgovorni za sjebavanje privrede ljube im ruku i veruju da su pronašli pravu vezu i brak u kome će dugo i srećno živeti. Ako opet budemo izabrali likove poput Mlađana Dinkića i Maje Gojković, znaćemo kojom brzinom idemo u budućnost jer su nam oni to već odavno pokazali. Tamo smo gde smo bili, ako ne i dalje.

Photo: Fadil Šarki

Problemi na Kosovu su prošlost, sadašnjost, a neki bi hteli i budućnost, pa da nacija ima o čemu da brine i mašta narednih 50 godina. Još se najvažnije oružje manipulacije nije dovoljno istupilo. Čujem da se ruski ambasador Konuzin izbezumio od besa jer huškačka politika nije više tako omiljena u Srbiji. A vidim da su mu u Topoli ljubili ruku. Pa normalno, ima Srba koji čeznu da budu sluge. Konuzin samo radi svoj posao i štiti interese svoje zemlje. Oni koji smatraju da nas Rusija voli više nego druge narode na svetu su obične budale. Umesto da ih prezremo i gledamo kao najobičnije izdajnike, mi smo dozvolili da se državna imovina budzašto proda Rusima, kobajagi zbog njihove podrške u borbi za Kosovo.

Ode Kosovo, a ode i NIS! Za samo godinu dana ispumpano je nafte u količini cene kojom su Rusi platili ovo preduzeće - čitaj nekadašnju imovinu Vojvodine. Čudi me da im vlast tada nije poklonila i sve vojvođanske Srbe. Neki bi se itekako radovali da postanu Putinovi mužici, a ostalo bi još prostora da se u Vojvodinu nasele Srbi iz regiona. Razmišljala sam godinama zašto je za svaku vlast u Srbiji poslednjih 20 godina svaki Srbin iz regiona bolji od vojvođanskog Srbina. Zaključak je vrlo prost. Vojvođanski Srbi su prlično nezgodni, evropski orijentisani i ne daju se lako manipulisati. Imaju genetske predispozicije da naslute loše namere bilo koje vlasti. I ko nas sada zamajava oko naše imovine koju je razvlačila Miloševićeva vlast, a demokratska držala obema rukama? Valjda oni koji se nadaju da će kad tad Srbija ući u EU.

Photo: Fadil Šarki

Vojvodina ima vladu samo formalno, a svaka budala zna da u Srbiji postoji samo jedna, ona Cvetkovićeva. Ekspozitura u Novom Sadu je čisto lokalna igraonica. Zato je Boris Tadić vojvođanskoj vladi i parlamentu apriori poručio da neće dozvoliti kršenje Ustava i potpisati vraćanje imovine ukoliko bi to ugrozilo državne interese, integritet i celovitost Srbije. Ne da vlast Srbije železnicu i puteve prvog reda, zato što se tu zarađuje. Vlast zanima samo novac i kako da ispumpa što više para gde god može. Bitna je železnica i sve poharčeno, pokradeno i potrošeno poslednjih 20 godina, strašno je što predesednik države veruje da su Vojvođani lopine, izdajnici, ljudi koji hoće da unište i upropaste sopstvenu državu. I sve to samo zato što smatraju da je krajnje vreme da raspolažu svojom imovinom, a svakako u korist cele države. O Ustavu na koji se poziva predsednik sve znamo i kako je došlo do njegovog izglasavanja. Ceo svet zna da je nedemokratski i da za njega nisu glasali građani Vojvodine. Kad ne bude više tog Ustava laknuće nam svima i Srbija će biti demokratska država. To nam je svima želja, a ovo što sada živimo je traćenje vremena u kome se sve ide u prilog oligarsima koje je iznedrila i koje sdušno podržava demokratska vlast poslednjih deset godina.

Korupcija vlada na svim nivoima, a najstrašnija je u zdravstvu jer su u pitanju ljudski životi. Kako je moguće da sve odjednom toliko ne valja, a da se nije ranije znalo? Da nam je zdravstvo katastrofalno zna svaka baba u Srbiji i da je odgovoran sad već bivši ministar Tomica Milosavljević. Drzak i nadmen vodio je ministarstvo zdravlja u bezdan korupcije, loše organizacije, nebuloznih zahteva i još nebuloznijih „reformi“. A što bi sad neki hteli da mu spasavaju guzicu, mora da postoje neverovatni razlozi. Ko je birao direktore klinika i zdravstvenih instituta,  ko je šikanirao stručnjake, a političke neistomišljenike razjurio po svetu?

Photo: Fadil Šarki

Možda i nije toliko kriv Tomica, kriva je Vlada koja ga je držala tolike godine na čelu ministarstva i tolerisala sve nebuloze koje je sprovodio. Nema dovoljno radiologa, anesteziologa, kardiohirurga, a te iste su bukvalno oterali sa klinika politički miljenici i sumnjivi stručnjaci birani da vode institute po partijskoj pripadnosti. Najmanja je šteta zbog lopovluka, najveća je u ljudskim životima. Umire se na angro zbog nikakve preventive, jadne dijagnostike i lošeg lečenja. Svakih pola sata u Srbiji jedan čovek doživi moždani udar. Svakog sata jedan od te bolesti i umre. Nazdravlje nam i vlast i politika!