Brejvikovi sledbenici u Srbiji

Brejvik zna i prenosi mnoge detalje događaja iz bliske prošlosti kao da se učio iz politikantskih pamfleta iz vremena rata i raspada Jugoslavije. Između ostalog, zapanjio me njegov stav kako su se Albanci namerno jako brzo „razmnožavali“ ne bi li populacijskom politikom osvojili Kosovo. Doduše, to isto u vreme devedesetih pisali su i tvrdili neki srpski pesnici i pesnikinje. Zato imaju nacionalne penzije i njihova reč se i danas sluša i uvažava u demokratskoj Srbiji. Najstrašniji su komentari čitalaca nekih novina koji se slažu sa Brejvikovim stavovima i podržavaju terorizam. Kriju se iza anonimnosti blogera, niko ne sankcioniše njihove fašističke izjave

Na put pravde otišao je onomad i poslednji optuženik za ratne zločine, Goran Hadžić. Oprostio se od uže familije, majke, žene, ljubavnice, bračne i vanbračne dece, i odleteo put haškog suda. Nije stigao da se oprosti od nekoliko hiljada građana sklonih odbrani zločina i zločinaca. Ostalo je dosta njegovih poštovalaca koji bi koliko sutra uzeli oružje i krenuli kao pre dvadeset godina da ubijaju bogate sugrađane, rodjake, komšije i usput oslobode njihovu imovinu. Koliko vidimo, pljačkašima i ubicama proteklog rata na prostorima zajedničke države se isplatilo. Stekli su ogromnu imovinu koju im niko nikada neće oduzeti. I verujem da se masa raznoraznih zločinaca slobodno kreće Srbijom, jer nisu svi ubijali pred svedocima. Kad se sabere broj onih koji su završili u Hagu, jasno je da su pohapšene kolovođe, a ko zna hoće li ikada stići pravda njihove mnogobrojne sluge i saradnike.

Srbija je prigrlila masu pristiglih lopova jer za sve protekle godine nikoga nije zanimalo kako je neki magacioner zaradio velepnu kuću, kako je policajac, šofer, radnik obezbeđenja, sitan službenik, trgovac samoposluge, kubikaš, automehaničar i radnik svih mogućih marginalnih profesija sa mesečnom crkavicom sa kojom se jedva može preživeti, postao imućan čovek, ili čak milioner. Zakon kaže da se sva imovina stečena na kriminalan način može oduzeti, ali do sada ona nije oduzeta ni jednom ratnom zločincu. Naprotiv, porodicama osuđenih isplaćuju se debele penzije, dok građani Srbije plaćaju njihove advokate odbrane, aviokarte i porodične posete holandskom zatvoru. Pretpostavljam da ćemo u slučaju Hadžića plaćati duplo jer čovek ima dve žene. I dok država izdvaja ogromna sredstva za ubice, socijalna davanja su na klimavim nogama, sporna, bedna i nedovoljna za sirotinju koja je preplavila Srbiju. Ovakav sistem prioriteta govori kakva je država u kojoj živimo.

U našoj demokratskoj državi ministar policije je bivša udarna pesnica palog diktatora. Upravo se jedi i pišmani oko ulaska Srbije u EU, jer ako oni nama uslove priznanje Kosova, ništa od evropskih integracija, poručuje. Ne znam kome, nama ili EU? Da je bilo pravde, bio bi zajedno sa hiljadama svojih partijskih drugova lustriran i bilo bi mu zabranjeno da prismrdi u politiku.

Koliko se u toku vojevanja, čitaj šverca i ratnih pljački, nakrao Goran Hadžić, magacioner iz Pačetina, nikoga nije briga. Kako i po kom kriterijumu je pri raspadu Jugoslavije izabran da bude bitan? Pretpostavljam po onom istom po kojem se biraju svi teroristi na svetu. Da se naslutiti čija ga je produžena ruka čuvala proteklih godina. Goran Hadžić, čovek lopovskih i švercerskih kvalifikacija bio je zaposlen u NIS-u kao savetnik do 2004. godine sa platom od 800 evra. Za te pare nije morao ništa da radi, možda da savetuje kako se krade i švercuje. Verujem da ima još takvih zaposlenika u državnim preduzećima, ali ih za sada niko ne traži. EU ima svoje planove po kojima će i Srbija jednog dana postati njen deo. Makar za desetak godina, taman dok se sadašnja politička elita ne naguma para. EU je vrlo pragmatična. Veruje da je sadašnja srpska politička elita demokratskija od prethodne. U pravu su, samo što je njena pohlepa isto toliko opasna i strašna kao desničarska pesnica. EU nije mrsko što će primiti Hrvatsku u svoje okrilje preko desničarske vlade, jer se veruje da će se u Hrvatskoj već na narednim izborima promeniti vlast.

A šta će biti sa nama? Kako ćemo živeti još desetak godina u lopovsko destruktivnoj privredi, pod tiranijom partokratske vlasti, u siromaštvu i depresiji? Normalno je da EU veruje sadašnjoj vlasti koja se kune u evropske vrednosti, ali nije normalno da podržava ceo lopovski nevladin sektor samo zato što ih imaju na spisku još od 1968. Halo, pa promenili su se, omatorili, pustili stomake, vole lepo da žive, treba im lova, baš ih briga za napredak vlastitog društva i budućnost čovečanstva. Zahvaljujući debelim parama plaćaju sebi slične dangube, materijalno obezbeđuju prijatelje, muževe, žene, decu, tetke, strine, ali i članove i simpatizere vladajućih partija. Apurdno je, ali skoro sve NVO su strogo kontrolisane od strane države! Kad se malo prevrte informacije i sazna ko koga, zašto i koliko plaća, jasno je da se dobro organizovana banda lopuža dočepala para i nema nameru ni po koju cenu da odstupi. Uža specijalnost im je presipanje iz šupljeg u prazno. Čast izuzecima kojih je mrva.

Pitala sam se u čemu je problem sa izostankom finansijske pomoći od strane stranih donacija za e-novine dok se najgore politikantske i dupeuvlakačke novine u Srbiji debelo doniraju. Zato što tamo neki drmoseri smatraju da nije trenutak da se u Srbiji talasa i kritikuje trenutna vlast jer mogu zavladati gori. Mogu, ali svet vrlo dobro zna u kojoj je fazi borba između levih i desnih, fašista i antifašista. Isto kao i devedesetih, njihove procene su pogrešne. Desničari i fašisti su ovih dana u prednosti. Mladi neofašista, Norvežanin Brejvik, napravio je masakr iz čiste fašističke ideologije kojom ga je zadojila evropska desnica. Sudeći po onom što je navodno napisao o Srbiji i srpskim „problemima“ kao da je bio Šešeljev šegrt, ili kalfa bivše zvanične politike SPS, SRS, DSS. Nemoguće da tako dobro poznaje srpsku istoriju, da ga fascinira Kosovski boj i srpska problematična prošlost. Balkan je za njega hrišćanska Meka i polje na kome bi trebalo povesti krstaški rat. Divi se i obožava Radovana Karadžića kao i 40 posto građana Srbije koje još uvek niko ne doživljava kao fašiste.

Brejvik zna i prenosi mnoge detalje događaja iz bliske prošlosti kao da se učio iz politikantskih pamfleta iz vremena rata i raspada Jugoslavije. Između ostalog, zapanjio me njegov stav kako su se Albanci namerno jako brzo „razmnožavali“ ne bi li populacijskom politikom osvojili Kosovo. Doduše, to isto u vreme devedesetih pisali su i tvrdili neki srpski pesnici i pesnikinje. Zato imaju nacionalne penzije i njihova reč se i danas sluša i uvažava u demokratskoj Srbiji. Najstrašniji su komentari čitalaca nekih novina koji se slažu sa Brejvikovim stavovima i podržavaju terorizam. Kriju se iza anonimnosti blogera, niko ne sankcioniše njihove fašističke izjave. Kao da su u pitanju bezopasne političke zablude, a ne čitaoci koji mu se otvoreno dive i čestitaju na počinjenom zločinu i nedelu! Ta činjenica neće imati nikakvog uticaja na predstavnike EU zadužene za medije, oni će ih i dalje pomagati, donirati i pozivati njihove urednike na prijeme u svoje ambasade. Nas iz e-novina proglašavaće ekstremima. Može im se, ali sve jednoga dana stigne na naplatu.