Pet minuta erotske slave

Najgori su licemeri koji sada ogovaraju i pljuju izvesnu Marijanu –pobednicu VB koja im je svojim egzibicionizmom začinila isprazni život. Nazivaju je kurvetinom, a čitam u Jutarnjem listu da su svuda po autoputu u Hrvatskoj i na nadvožnjacima ispisane razne gadosti na njen račun. Niko od medija koji to prenose ne reče ni jednu ružnu reč na račun onih koji su osmislili ovakav program, namenjen za stoku kojoj više nikada nikakva revolucija ne može pomoći u prosvećivanju. Marijana je zaradila novac, a svi drugi u kući VB su imali „pet minuta slave“. U Srbiji, naravno, niko ništa ne zamera njenom kurmaheru. On je po srpskom rezonu obavio svoju dužnost kad mu je već servirana „đurđinka“ na tacni. Važan je bio trud pred kamerama

Osim oblačnih i tmurnih dana koji nimalo ne liče na leto, nad Srbijom su se nadvile nebulozne i primitivne reakcije nekih medija, njenih poslenika i anonimnih građana koji se zdušno iživljavaju preko interneta, komentarišući sve ono o čemu ništa ne znaju, vređajući sve i svakoga. Nije čudo, rijaliti VB se završio, mora se brzo nadoknaditi određena količina gluposti, mentalnog i duhovnog gadiluka. Zato su nam se vratile TV emisije i njihove voditeljke, uglavnom praznoglave prostakuše, sveže naduvanih i zadebljanih usana. Nadahnuto vode bljuvotina isprazne razgovore sa popularnim gostima koji su manje više još gluplji od njih. Pokušavala sam bezuspešno da shvatim u čemu je tajna ovakvih emisija jer neke traju čitavu deceniju, ali osim glupih i prizemnih pitanja iz osnovnoškolskih leksikona, te emisje nemaju nikakvu svrhu, osim da spuste duhovni nivo građana na tračersko baljezganje. Da mi je neko rekao da će medijima Srbije poslednjih dvadeset godina harati prostaštvo, neznanje, nekultura, primitivizam i mrak gluposti, ne bih verovala. Što gluplje to je bolje!

Skoro sam zaboravila na anegdotu koju sam čula u detinjstvu. Ona mi je uvek bila na pameti kad god bih pokušala da proniknem u nečije neobrazovanje. Događaj se zbio neposredno posle Drugog svetskog rata u jednom od beogradskih pozorišta. Sloboda je bila osvojena, ostalo je prilagođavanje civlinom životu, školovanje i prosvećivanje širokih narodnih masa, od kojih su stotine hiljada bile nepismene. Pored bioskopa počelo je da radi i pozorište u koje se više nije išlo u partizanskim uniformama i vojničkim gojzericama. Tako je na repertoar stigla i baletska predstava, po priči svedoka anegdote, može biti Labudovo jezero. U jednoj sceni dok je publika bez daha gledala igru krhke balerine i njenog partnera, dogodio se skandal. Igrač u crnom pripijenom, baletskom trikou je povremno hvatao partnerku, dok mu je ona u igri izmicala. I baš kad je u koreografskom zamahu poleteo prema njoj, neko se u publici iznervirao i viknuo: „Drž’ đavole kurvu!“ „Tako je, drži je i ne puštaj, vidiš da te zajebava“, histerično je dobacio neki istomišljenik. Iako akteri nisu prekidali igru, počelo je dobacivanje, navijanje i psovanje, a jedan deo publike je negodovao i tražio da se predstava prekine, a izgrednici izbace napolje. Izbila je i tuča u publici. Ne sumnjam da su ljubitelji baleta izvukli deblji kraj. U svakom slučaju, predstava je bila prekinuta da bi se igrala već sledeće nedelje. Politika tadašnje totalitarne vlasti je bila - ako nećeš milom da se prosvećuješ, moraćeš silom. Izgleda da nije vredelo.

U međuvremenu je prošlo skoro sedamdeset godina i za sve to vreme nije se mnogo odmaklo od mraka. Danas građani mogu da biraju. Umesto umetničkog doživljaja mogu da gledaju TV rijaliti šou, gde, ako su skloni voajerizmu mogu da vide seksualni odnos, a posle pljuju po akterima. I ne samo jednom, imali su priliku da uživo ispred TV ekrana gledaju šta u krevetu rade izvesna Marijana i Nemeš. Sve je očito bilo isplanirano i predviđeno u „scenariju“ oblapornih prostaka koji ne prezaju ni od čega kako bi ponizili ljude. A novac je svakako veliki izazov i sigurna sam da svega svuda ima, samo nema dovoljno para, pa da se svi pokažu u pravom svetlu. Najgori su licemeri koji sada ogovaraju i pljuju izvesnu Marijanu –pobednicu VB koja im je svojim egzibicionizmom začinila isprazni život. Nazivaju je kurvetinom, a čitam u Jutarnjem listu da su svuda po autoputu u Hrvatskoj i na nadvožnjacima ispisane razne gadosti na njen račun. Niko od medija koji to prenose ne reče ni jednu ružnu reč na račun onih koji su osmislili ovakav program, namenjen za stoku kojoj više nikada nikakva revolucija ne može pomoći u prosvećivanju. Marijana je zaradila novac, a svi drugi u kući VB su imali „pet minuta slave“. U Srbiji, naravno, niko ništa ne zamera njenom kurmaheru. On je po srpskom rezonu obavio svoju dužnost kad mu je već servirana „đurđinka“ na tacni. Važan je bio trud pred kamerama. Sve dnevne novine u čitavom regionu su pune komentara ko je koga zajebao, ili ostavio. Kod nas je, sudeći po medijima, čak i proslava Vidovdana pomalo bila u senci Marijanine pobede u VB. Ali su zato svi preneli kako je Aca-gica podviknuo razularenoj rulji na Gazimestanu. Kad se setim jednog direktnog prenosa otuda od pre dvadeset godina i govornika koji je završio tamo gde treba, ni budućnost mi se ne čini tako crna kao što izgleda.

Verujem da će Mlađan Dinkić, koji upravo proziva svoje dojučerašnje koalicione partnere da su mutljavine i da nameštaju konkurse za direktorska mesta, provaliti ko ga je nagovarao da nas godinama laže. Sad kada nije na vlasti sigurno bolje vidi problem sile i bahatosti, pa smatra da pod hitno treba menjati sistem i zakone. Nego šta, i svakako treba kazniti sve koji su do sada štetočinski radili. Za sada ne pominje kako je u podeli partijskog plena imenovao svog čoveka iz G17, izvesnog Vranjanca za direktora novosadske, lokalne televizije. Jadan čovek nije znao šta ga snađe, ni gde je Novi Sad, ali je direktorovao pun mandat. Ko zna šta će sve isplivati kad se Mlađan naljuti i konačno otvori usta.

Eto, moj drug Sveta Basara je u svojoj kolumni u Danasu iz čiste nužde provalio ko ga je bacio u bulu i dug od 15 hiljada evra za štampanje izvesnog časopisa, čiji je bio urednik. Moram reći da je sve to od strane Gospodara bilo vrlo ružno. Obećati a uskratiti novac (od reklama) i ostaviti urednika i časopis na cedilu, čini mi se poznato. A valjda se zna da ko god piše iskreno i kritički o negativnim pojavama u Srbiji mora biti kažnjen. Sveta je ispao naivan, ali ko te pita, stiže tužba i mogu da naslutim ko će ovaj put zavući ruku u državnu blagajnu i platiti dug. Ono što je sigurno, nije trebalo praviti časopis koji bi konkurisao NSPM, jer za to nema šanse dokle god je nama kohabitacije, oproštaja i pomirenja izmedju SPS, JUL-a, radikala, četnika i partizana. A što da mi danas uopšte razmišljamo o njima, plus ustaše i fašisti svih boja, moliću lepo? Zato što ako nisi na vlasti mož’ da biraš. Ili da budeš fan VB i gadiluka, ili politički dupelizac.