Žanrovska šizofrenija

Sviramo muziku koja je naša, onu koja najbolje opisuje naše svakodnevnice i naša stanja u glavama. Jednom smo se osećali super i napravili smo "Bugi vugi" koji je klasičan pop, pa smo onda osećali neviđenu stegu i napravili smo "Iza nas" koja je pravi predstavnik trip hopa, pa smo onda osećali histeriju i tada je nastala "Lopovska" koja je prilično pankoida... Od panka, fanka, preko popa, regea, trip i hip-hopa, naš album je pravi predstavnik žanrovske šizofrenije

Svi na pod su pioniri savremenog pop zvuka, koji su zbog spajanja različitih muzičkih žanrova i zanimljive saradnje sa Vladom Divljanom, vrlo brzo uspeli da postanu slušani među svim generacijama. Intenzivnim korišćenjem elektronike postižu interesantan indi-pop zvuk sa elementima trip-hopa i daba, a virački sastav čini šest fantastičnih muzičara, na čijem je čelu pevačica Bojana Vunturišević. U bendu su još basista Ivan Mihajlović, gitarista Ivan Mirković, bubnjar Goran Savić, saksofonista i flautista Jamal Al Kiswani, dok je Petar Rudić producent i osnivač, koji prati sastav za studijski konfigurisanim laptopom. Nedavno je izašao njihov prvi spot za pesmu "Ušće", a uskoro bi trebalo da se pojavi i njihov prvi album.

*Muzička scena je konačno probuđena u Beogradu. Šta misliš o NovoStarom talasu?
Mislim da je muzička scena kod nas uvek bila prisutna na javi, ali su mediji dosta to ignorisali, jer sve je drugačije od onoga što nam se nudi poslednjih dvadeset godina. Ta praksa se promenila pojavom emisije Jelen top 10 u kojoj je ta ista scena mogla da se predstavi. Dve godine nakon pojavljivanja ove emisije, imamo još nekolicinu emisija koje "forsiraju" rokenrol, a i same televizije su počele da vrte naše spotove u dnevnom programu, što je super stvar.

Što se tiče scene, ja nekako uvek naginjem onoj koja je malo više "ispod zemlje". Priznajem, domaću muziku sam ponovo počela da pratim u trenutku kada sam počela istom da se bavim. Do tada su za mene postojali samo Šarlo, Disciplina, Obojeni program, Boye, Block Out, KKN i Darkwoodi. Onda sam otkrila Multietničku atrakciju, Autopark, Lira Vegu, Ola Horhe, Goribor kao jedini bend koji nam govori istinu i fenomenalni Threesome.

*Kako je nastao bend i kako ste uspeli da okupite toliko fanova na virtuelnim mrežama?
Svi na pod, kao ideja, postoji još od 2001. godine kada je matični bend Petra Rudića "Mravi" odlučio da napravi pauzu. Tada je nastala prva stvar "Ona je zmaj" u saradnji sa Kizom Radovićem, frontmenom grupe "Presing". Ta pesma je bila potpisana kao "Mravi", ali to je negde početak Svi na pod ideje koja se realizovala tek 2007. godine sa pesmom "Svako voli leto" i "And more" sa Zoe Kidom iz benda "Zemlja gruva". 

Ime benda smo preuzeli od jednog beogradskog fanzina s početka devedesetih, a sam naziv može da se shvati kao poziv u akciju, a ponekad i kao poziv na ples.

Naša generacija ima tu sreću koja se zove Internet. Danas je Internet najbolji vid promocije. Mi smo pravi primer za to. Na samom početku naše priče iskoristili smo prednosti interneta do maksimuma. Zahvaljujući ogromnoj količini volje, ali verovatno i talenta i kvaliteta, nas je nekolicina ljudi, koji se bave tim poslom, čula i tako je klupče počelo da se odmotava.

*Imali ste toliko svirki, a album nikako da se pojavi. O čemu se radi?
Kada se spomene album, odgovornost prebacujemo jedni na druge. Trebalo bi u svakom trenutku, možda sutra, a možda i za dva meseca. Neizvesnost je nešto na šta smo oguglali, ali i nešto što nas loži. Album je toliko gotov da je u našim ušima već zastareo i mi smo već jednom nogom u studiju. Evo nas, radimo drugi album.

U Srbiji je jako bitan faktor sreće, da budeš u pravo vreme, na pravom mestu.

*Kakav ste prijem ostvarili kod publike u regionu, s obzirom da ste svirali u svim bivšim republikama?
Na festivalu "Skopje gori" nas je čulo nekoliko desetina ljudi. Gotovo svi su znali pesme i to nas je prilično zbunilo i obradovalo. Prvi koncert u Sarajevu izdvajam kao najenergičniji koncert ikada. U Banja Luci sam se popela na bubanj, a to mi se ne dešava kada je smor u publici. Nakon tih koncerata usledila je trodnevna "Nu sound of Belgrade" turneja u organizaciji Doma omladine. Na toj top listi bi definitivno pobedila Ljubljana koja nas je sve ukupno iznenadila počev od dočeka, preko bekstejdža, publike i samog koncerta. Taj koncert mi je jedan od dražih.

Najbolje su reagovali Slovenci i Banjalučani, mada ni Sarajlije nisu za izostavljanje. Bled utisak nosim iz Zagreba. Vremenske prilike nisu bile na našoj strani, tako da smo svirali u polupraznoj kultnoj "Močvari".

*Kako opisujete vašu muziku i ko vam piše tekstove?
Sviramo muziku koja je naša, onu koja najbolje opisuje naše svakodnevnice i naša stanja u glavama. Jednom smo se osećali super i napravili smo "Bugi vugi" koji je klasičan pop, pa smo onda osećali neviđenu stegu i napravili smo "Iza nas" koja je pravi predstavnik trip hopa, pa smo onda osećali histeriju i tada je nastala "Lopovska" koja je prilično pankoida... Od panka, fanka, preko popa, regea, trip i hip-hopa, naš album je pravi predstavnik žanrovske šizofrenije. Tekstovi uglavnom polaze od mene, ali sam ja prilično talentovana za pogađanje suštine koja je okružena glupostima i nebulozama, tako da tekstove vrlo često šaljem Saletu Ivanoviću koji to ume da uoblični najbolje na svetu. Pored njega, tu je i Igor Orsolić koji mi je pomogao u pesmi "Jutro posle".

Isti je slučaj i sa muzikom. Ona nastaje u našem studiju, a sazreva na probama i koncertima i proizvod je naše interakcije. Nekada krene od Petra, nekada od Džemala, mene, Ivana... ali je svi zajedno usmeravamo ka tom nekom krajnjem rezultatu.

*Kada možemo da očekujemo spotove?
Spot za pesmu "Ušće" se pojavio pre 3 nedelje, nekako u pravom trenutku, u jeku prednovogodišnje histerije. Spot je zamišljen kao video kolaž u kom se pojavljuju heroji iz mašte i delići iz "Uradi sam" časopisa. Tako imate lava koji diže tegove, ovcu koja laže, antilopu koja brzo hoda... U spotu se, pored mene, pojavljuje i model Andrijana Belović i nas dve na vrlo duhovit način dajemo kritiku potrošačkog društva. Spot je režirao Igor Oršolić, animacije je radio Miloš Rajković, kostim Milica Kolarić za Pull My Daisy, a sve to je snimano u studiju Galerija 12+.

Sledeći spot bi trebalo da se pojavi početkom marta za pesmu koju smo uradili sa Vladom Divljanom "Zvuk ulice". U planu je još jedan pred naš veliki aprilski koncert u Domu omladine. 

*Koju pesmu najviše voliš da izvodiš?
Kao da me pitaš da li su mi najdraži čvarci ili slanina. Definitivno mi je najdraža "Iza nas". Pesma sa najčudnijom energijom koja najviše dolazi do izražaja na koncertima. Jako interesantna vokalna deonica i repetativni momenti u aranžmanu koji me na momente dovode do transa, a sama tema, kao i trenutak i situacija u kojoj sam bila dok je ona nastajala, me dovode do suza. Sa njom mesto deli "Ušće", najdensičnija pesma u kojoj energija kulja i preti da se rasprši u jednom trenutku.

Sa svojim pesmama se ne poistovećujem. One su ja, one smo mi, ali u našem repertoaru postoje pesme koje su obrade ili one koje su nastale sa drugim ljudima poput "Zlata", "Afrikanac iz Beograda", "Ćao Nevena". Od njih mi je najdraži Afrikanac, pogotovo kad mu se doda malo estrogena, pa postane Afrikanka iz Beograda. To je pesma novotalasnog benda "Du Du Ah" sa albuma "Primitivni ples" koji mi je jedan od dražih.