Franak "fiksiran" u sledećih pet godina

Photo: www.jutarnji.hr

Kreditni dužnici zaduženi u švajcarskim francima će od oktobra 2011. otplaćivati rate kredita po fiksnom kursu od 5,8 kuna, a razlika između fiksiranog i stvarnog kursa će ići u “balon” na koji će banke obračunavati godišnju naknadu od najviše 3,95 odsto – dogovoreno na sastanku Vlade i predstavnika komercijalnih banaka

Premijerka Jadranka Kosor i predstavnici vodećih banaka potpisali su u sredu u Banskim dvorima dugo očekivani sporazum kojim je definisan model pomoći građanima zaduženim u “švajcarcima”, javlja tportal. Memorandum – koji su parafirali predsednica Vlade i šefovi Zagrebačke, Privredne, Splitske, Raiffeisen, Erste, OTP, Hypo i Volksbanke – predviđa fiksiranje kursa franka na na 5,8 kuna, a razlika između fiksnog i tržišnog kursa obračunavaće se kao odgođeno potraživanje banaka na rok od pet godina.

Na kumulirani dug u prvih šest meseci neće se obračunavati kamata, a nakon toga svaka banka odrediće kamatu u skladu s vlastitom poslovnom politikom, ali ne višu od 3,95 posto godišnje. Po isteku petogodišnjeg perioda fiksnog kursa, dužnici će imati mogućnost da odluče hoće li “balon“ otplatiti jednokratno ili će se on pripisati ostatku stambenog kredita. Treća mogućnost je da se dug refinansira novim kreditom. Važno je napomenuti da će “balon” biti iskazan u francima, a ne u kunama što je za dužnike nepovoljnija varijanta.

“To je maksimum koji smo uspjeli dogovoriti s bankarima. Predlagali smo još neke mjere, ali za dogovor je potrebno dvoje”, rekla je premijerka Jadranka Kosor nakon sastanka. Ona je najavila promenu zakona, čime će biti omogućeno da se kamatne stope smanje ispod četiri odsto bez oporezivanja.

Bankari se, međutim, nisu izjasnili koliko će sniziti kamatne stope, ističući da će svaka banka u zavisnosti od svoje poslovne politike razmotriti uslove pod kojima će klijenti podmirivati svoje obveze. Novi model otplate kredita u “švajcarcima” namenjen je svima koji imaju stambene kredite vezane uz tu valutu, dakle ne samo onima koji su tim novcem kupili prvu nekretninu, kako je prethodno najavljivano.

Podsetimo,"švajcarac" je krajem sedmog i početkom osmog meseca zabeležio nezapamćen rast, a u jednom trenutku dostigao je vrednost od preko sedam kuna, čime se skoro izjednačio sa vrednošću evra. Prema zvaničnim podacima u Hrvatskoj je preko 40 odsto građana uzelo stambene kredite sa klauzulom vezanom uz švajcarski franak, te je Vlada održala nekoliko sastanka sa predstavnicima banaka i Hrvatskom narodnom bankom kako bi našli izlas iz krize.

Deo bankara je u početku najavio da neće pristati na, kako su rekli, ultimatum države, da kurs po kome obračunavaju kredite spuste i fiksiraju na 5,8 kuna. Svoj stav branili su tezom da je takva mera diskriminišuća prema ostalim kreditnim korisnicima, zaduženim u evrima ili nekoj drugoj valuti. Nakon nekoliko dana rasta i mera koje je sprovela švajcarska Vlada, franak je od 11. avgusta započeo vrtoglavi pad, pa, prema kursnoj listi za sredu, 17. avgust, vrednost ove valute iznosi 6,62 kune.

Početak primjene novog modela otplate stambenih kredita u predviđen je tek za početak oktobra. Razlog tome, tvrdi Zdenko Adrović, predsednik Uprave Raiffeisena, leži u vremenu koje je bankama potrebno da bi se pripremile za novi model.

“Mađarskoj je za to trebalo najmanje šest mjeseci“, podsetio je Adrović, dodavši da ne veruje da će hrvatske banke softver za novu računicu uvoziti iz severnog suseda.

Prema premijerkinim najavama, na Vladi će se već u četvrtak naći izmene Zakona o porezu na dohodak i tom prilikom će se menjati članovi ovog akta prema kojima se porez na dohodak obračunava na kamatne stope na stambene kredite manje od četiri posto, koje su se smatrale povlašćenima, piše Jutarnji. Prema novom Vladinom predlogu, taj bi prag trebalo spustiti na tri odsto, čime bi se dao poticaj bankarima da nastave sa smanjivanjem kamatne stope.

IZLAZAK IZ KRIZE ILI VLADINI PREDIZBORNI BALONI?: Lideri opozicionih stranaka u Hrvatskoj ne skrivaju sumnju u dogovor koji su zaključili predstavnici banaka i Vlade. Predsednik SDP Zoran Milanović kazao je da ovakav Memorandum predstavlja rešenje bankara, a ne države.

"Ovo je rješenje koje odgovara bankama, koje ne želim napadati, ali to odgovara bankama, a vlade, nakon velikih riječi i nepotrebnih prijetnji bankama prije tjedan dana, kao da nema i kao da ne postoji", rekao je Milanović u sredu popodne u centrali stranke. On je dodao da Vlada po običaju nije napravila ništa.

"Mi bismo voljeli vidjeti točnu strukturu kamatne stope na 'švicarce', pa da vidimo koliki je trošak nabave novca, trošak osiguranja, rezervacija, koliki je profit – da bude sve transparentno", rekao je čelnik SDP, a prenosi Novi list. Konferenciju za novinare održala je Hrvatska socijalno-liberalna stranaka koja je zatražila hitno smanjenje kamata na sve kredite s valutnom klauzulom, a za kredite u švajcarskim francima predložili su smanjenje kamata za dva do tri posto.

Predsednik te partije Darinko Kosor naglasio je da u banke sredstva nabavljale većim delom u evrima, a izdavale kredite u "švajcarcima", čime su, po njegovom mišljenju, zaradile dovoljno na razlikama u kursu pa bi mogle značajno da smanje kamate.

"Smanjite kamate, ne puštajte nam balone. Priča o balonu je podmetnuta kako bi se prebrodilo razdoblje do predstojećih izbora", kategoričan je Kosor.