Pet koraka za izlazak iz dužničke krize

Jedan od učesnika sastanka: Željko Rohatinski, guverner HNB

Photo: www.057info.hr

Prema dogovoru koji su postigle sve tri strane, izlaz iz dužničke krize biće sproveden u pet etapa * Olakšice može očekivati samo deo zaduženih građana, najviše njih 30 000 od ukupno 70 000 koliko ih je podiglo stambeni kredit u "švajcarcima"

Čini se da je konačno, nakon više pregovora, na pomolu konseznus oko mera za pomoć ugroženim građanima Hrvatske koji su pre nekoliko godina podigli kredite, zaduživši se u švajcarskim francima. Trojni sastanak između predstavnika hrvatske Vlade, bankara i guvernera Hrvatske narodne banke (HNB) Željka Rohatinskog održan je u četvrtak popodne u Ministarstvu finansija, a opšta ocena svih učesnika bila je da plan spašavanja dužnika dobija čvrste konture, javlja Jutarnji. Ipak, rešenje za izlazak iz dužničke krize će, po svemu sudeći, biti nešto drugačije od onog koje je prethodne sedmice predložio Kabinet premijerke Jadranke Kosor. Prema poslednjim idejama, plan će imati pet koraka.

U prvoj fazi koja bi trebalo da bude sprovedena uskoro, očekuje se da banke smanje kamate na kredite u švajcarskim francima, a ovih dana će se tačno utvrditi visina tog smanjenja. Zasad je poznato da građani mogu očekivati pad visine kamate od 0,5 do 1,5 odstotnih bodova, a pretpostavlja se da će konačni dogvor biti jedan odsto, što znači da će kamata od, recimo, 5,5 posto pasti na 4,5 posto.

Drugi korak predstavlja uvođenje poreza na aktivu bankama na kredite u “švajcarcima”, ali ni ovde još uvek nije tačno utvrđena visina poreza. Prema najavama koje su se ovih dana mogle čuti od premijerkinog savetnika Željka Lovrinčevića, porez će se kretati u granicama između dva i tri odsto. Procenjuje se da će se ovom merom u državni budžet sliti između 600 i 900 miliona kuna, ali će se ovi prihodi koristiti namenski, kako bi se ispoštovao zahtev EU o uvođenju namenskih, a ne opštih poreza.

Treći nivo mera podrazumeva utvrđivanje kriterijuma za pomoć korisnicima kredita koji svoj dug otplaćuju u švajcarskim francima. U Hrvatskoj je, prema zvaničnim podacima, kredite za kupovinu stana u “švajcarcima” podiglo 70 000 građana, ali pomoć države i banaka može očekivati najviše njih 30 000. To bi, piše Jutarnji, bili oni koji su digli najviše sto hiljada evra kredita, na rok od najmanje 20 godina, koji su tim novcem kupili prvu nekretninu i koji svoj kvadrat nisu platili više od 1900 ili možda 2000 evra. Oni koji ispunjavaju ove kriterijume svoje bi kredite mogli da vraćaju po kursu od šest kuna, a ne 5,8, kako je ranije predlagala Vlada. Dužnici koji prihvate ovaj model, međutim, preuzimaju i određeni rizik, pošto će kredit vraćati po istom kursu, čak i ukoliko on padne ispod šest kuna, sve dok ne pokriju akumulativni dug iz perioda višeg kursa.

Četvrta tačka modela bi trebalo da omogući olakšanje u otplati kredita i koji ne ispunjavaju kriterijume iz treće tačke. Njima će takođe biti fiksiran kurs, ali će se sva razlika u kursu knjižiti kao dug, naravno uz kamatu, i biće naplaćen na kraju osnovne otplate.

Svi ovi modeli bi, prema dogovoru, u petoj fazi trebalo da budu uneseni u novi zakon koji bi jednako vredeo za valutne klauzule u švajcarskim francima, kao i za one u drugoj valuti. Time bi se u budućnosti obezbedila pomoć države dužnicima sa kreditima u drugim valutama.

Inače, vrednost švajcarske valute u četvrtak je, nakon četiri dana rasta, pala za osam lipa, pa tako srednji kurs franka iznosi 7,08 kuna, javlja Hina. Kuna je ojačala i prema evru za blagih za 0,01 posto, pa srednji kurs jedinstvene evropske valute iznosi 7,446814 kuna. Na međunarodnim valutnim tržištima, pak, evro je u četvrtak ojačao prema švajcarskom franku zahvaljujući poboljšanom raspoloženju ulagača i njihovoj smanjenoj nesklonosti imovini koju smatraju rizičnijom, a "švajcarac" najavio moguće privremeno vezanje za evro.