Čarobni štapići i prebacivanje odgovornosti

Photo: Mark Evans

Divljanje švajcarskog franka raširilo je paniku među ekonomskim stručnjacima i, naravno, među građanima koji su podigli kredite indeksirane u švajcarskim francima. Hrvatska, BiH i Srbija imaju različite načine za (ne)rešavanje dužničke krize koja trenutno hara Evropom

Jedna od udarnih vesti na hrvatskim informativnim portalima u utorak bila je informacija da je franak konačno, nakon što se danima strahovalo da će do toga doći, preskočio psihološku granicu od sedam kuna. Tako se vrednost švajcarske valute skoro izjednačila sa vrednošću evra. Vlada Hrvatske počela je još krajem sedmog meseca pregovore sa bankarima, kako bi zajednički pronašli izlaz iz kritične situacije koja bi, nastavi li se, mnoge korisnike kredita u ovoj zemlji mogla, u najmanju ruku, koštati imovine koje otplaćuju u francima.

Pošto razgovori dve strane nisu urodili konkretnim dogovorom, Vlada je naložila bankarima da od 15. avgusta spuste kurs švajcarskog franka, te da ga fiksiraju na vrednost od 5,8 kuna. Premijerka Jadranka Kosor najavila je da će Vlada menjati zakon, prema kojem je određena najmanja kamata od četiri odsto, a bankarima je zapretila da će im, ukoliko se ogluše o nalog, povećati kamate. Bankari su već ranije najavili da ne pristaju na ultimatum Vlade, jer, kažu, država na ovaj način narušava ravnopravnost klijenata koji su podigli kredite u drugim valutama i dodaju da će ovakvom merom država učiniti više štete nego koristi. Kako piše tportal, mnogi ekonomski stručnjaci ova rešenja smatraju tek vatrogasnim merama.

"Vlada teško da može ‘pritisnuti’  bankare, jer su bankari toliko pomogli Vladi da je ona njima dužna, a ne oni njoj. Vlada može bankarima sugerirati neke poteze, dijelom je to i napravila svojim prijedlogom za vezanje tečaja ‘švicarca’ na 5,80 kuna, međutim napravila je to jezikom prijetnje, koji u ovom kontekstu jedostavno – ne funkcionira! Jer - u Hrvatskoj banke spašavaju Vladu! Vani je možda obrnuto, ali kod nas ne!", kaže za RSE urednik business-magazina “Forbes Hrvatska” Viktor Vresnik.

Ultimatum za bankare: Jadranka Kosor

Photo: Cropix

U međuvremenu, u utorak je sa svojim predlogom izašao i guverner Hrvatske narodne banke (HNB) Željko Rohatinski koji je na pregovarački sto izneo dve mere: kredit bi se, piše Jutarnji, podelio na deo koji se otplaćuje, dok deo koji ide na “balon” ne bi bio opterećen troškovima rezervacije. Deo kredita koji je iznad šest kuna za CHF ne tretira se kao rizični plasman. Druga se mera svodi na to da bi HNB, ako bi kreditni potencijal banaka došao u pitanje, bila spremna da smanji troškove rezerve.

U susednoj BiH, međutim, na snazi je drugačiji model. Građanima ove zemlje koji su zaduženi u “švajcarcima” ponuđeno je da kredit zamene u evrima ili konvertibilnim markama, izveštava tportal. “Svaki građanin u BiH koji je podigao kredit vezan uz švicarski franak ima mogućnost da kod svoje banke kredit zamijeni u konvertibilnu marku ili euro”, izjavio je Srni sekretar Udruženja banaka BiH, Mijo Mišić. On je pojasnio da ove mere podrazumevaju da građani koji se odluče na zamenu preuzimaju dosadašnje rizike i štete, ali ubuduće izbegavaju rizik te valutne klauzule o franku. Komercijalne banke u BiH, prema Mišićevim rečima, parcijalno i pojedinačno razgovaraju sa građanima u nastojenju da reše probleme zbog jačanja švajcarske valute.

Komentarišući mere hrvatske Vlade, sekretar Udruženja banaka BiH smatra da se radi o “kozmetičkim rešenjima” koje nisu od velike pomoći hrvatskim građanima. “Kod nas taj problem još nije dobio političke konotacije kao što je to u Hrvatskoj. Srećom, kod nas izbori nisu tako blizu”, kaže Mijo Mišić. On dodaje da je sigurno da svaki građanin koji je podigao kredit vezan uz švajcarski franak ima velikih problema, naglasivši da je sigurno da postoje određene mogućnosti za prolongiranje ovog problema, ali se ni u kom slučaju taj problem ne može, kako tvrdi, “riješiti čarobnim štapićem”.

Slikovit primer koji pokazuje u kakvom se položaju nalaze kreditni dužnici sa valutnim indeksom u švajcarskim francima predstavlja slučaj jedne međimurske porodice koja je, pritisnuta sve većim ratama kredita, bila prisiljena da prihode poveća na nesvakidašnji način – selidbom jednog čalana u Švajcarsku, gde ima bolje plaćen posao. “Nismo imali izbora, a na prihvatljiva rješenja s državne razine nismo više mogli čekati. Moj muž sada radi za jedno švicarsko poduzeće koje ga iznajmljuje drugom poduzeću. Uvjeti rada, kao i primanja, uopće nisu usporedivi s ovima u Hrvatskoj”, rekla je tportalu supruga Ina, koja se pita je li za plaćanje rata kredita uistinu rešenje odlazak mladih akademski obrazovanih građana u inostranstvo.

Inače, u Hrvatskoj je, prema podacima Financijeske agencije (Fina), u ovom trenutku je u blokadi sto pedeset hiljada bankovnih računa, a u porastu je i broj stečaja nad imovinom građana – više od 930 pokretne i nepokretne imovine u sledećih mesec dana naći će se na aukciji.

Osmesi u doba krize: Boris Tadić i Mirko Cvetković

Photo: www.srbijanet.rs

Situacija nije bolja ni u Srbiji, ali Vlada Mirka Cvetkovića za sada, čini se, nema nameru da pokrene bilo kakve mere da bi zaštitila zadužene građane kojih, prema zvaničnim podacima, ima oko 30 000. Država očekuje da problem reši Narodna banka Srbije (NBS).

“Ključna je NBS i ona treba da nađe način da se pomogne, jer su svi načini za rešenje u njenom posedu. Uključivanje države bi imalo elemente naredbodavne represivnosti. NBS treba direktno sa komercijalnim bankama da nađe način za valjano poravnanje sa zaduženim klijentima, na način koji će olakšati otplatu rata” preneo je Blicu zvaničnik iz Vlade.

Narodna banka, pak, odgovornost prepušta komercijalnim bankama i u svom zaključku navodi da „podržava izmenu uslova otplate kreditiranja koja je zasnovana na dobrovoljnoj osnovi, uz saglasnost obe ugovorne strane“. U sredu je u prostorijama NBS održan sastanak sa predstavnicima poslovnih banka koje imaju najveći iznos kredita indeksiranih u švajcarskim francima, ali nije došlo do konkretnih rešenja. Podsetimo, Narodna banka zabranila je od 30. juna ove godine odobravanje kredita u švajcarskim francima, ali to nije od pomoći već zaduženim građanima.

Nacionalno udruženje potrošača uputilo je samo apel da se građani okupe i naprave udruženje, jer oni, kako kaže njihov predsednik, “ne mogu da reaguju na pojedinačne slučajeve“.

Za sada kao jedini trenutni mogući izlaz, ma koliko to bilo nedovoljno dobro, stručnjaci savetuju konverziju. U Unikredit, Folks, Hipo Alpe-Adrija, Erste, Komercijalnoj i EFG banci kažu da prelazak sa kredita indeksiranim u švajcarcima na kredite indeksirane u evrima ili dinarske neće biti naplaćivan. Jedan od dužnika svestan svega, na pitanje kako vidi rešenje, kaže za Blic: “Red bi bio da nas država podrži u kriznoj situaciji.” Izgleda, međutim, da je Srbija zadužene građane pustila niz vodu.