Kako se visi na državnoj sisi

Red, rad i samoodricanje: Nada Kolundžija i Nenad Čanak, svečano i radno

Photo: FoNet/Zoran Mrđa

Ako ste kojim slučajem bez posla ili radite za “eksere”, ako ste zabrinuti zbog školarine za dete, ako ste zaboravili kakav je ukus mesa, koje su boje jagode, čemu uopšte služi ovakav život, razloga za brigu više nema. Dok vi lenčarite, bezrazložno gunđate, tražite dlaku u jajetu, Narodni poslanici republike Srbije, dični članovi i članice najvišeg zakonodavnog tela u Srbiji, danonoćno rade za vaše bolje sutra. A ko radi, ko se na državnoj sisi sladi, taj treba i da zaradi...

Iako je u Srbiji više onih koji su bez posla u odnosu na one srećnike koji zarađuju prosečnih 330 evra, što nagoveštava izvesne probleme u popunjavanju budžeta i mogući bankrot suverene države Srbije, to ni najmanje nije zasmetalo lokalnim demokratskim predstavnicima da, bez pardona i duboko, zavuku ruku u džep ovdašnjih golja, poreskih obveznika presrećnih što Đokoviću tako dobro ide.

Prema računici koju je objavio Press, svaki poslanik i poslanica koštali su građane Srbije simpatičnih 25.000 evra ili, 2.083 evra mesečno, odnosno 6,3 prosečnih plata mesečno ili 75 na godišnjem nivou, pod uslovom da ozbiljno shvatamo cifre državnog Zavoda za statistiku. Naravno, svi pošteni parlamentarci će vrisnuti da te svote ne predstavljaju samo plate, već i nadoknade po raznim drugim “opravdanim” i “neophodnim” privilegijama, ukoliko zaista želimo da sačuvamo Kosovo. I tu se komedija premeće u ordinarnu pljačku.

Naime, naši polupismeni, nepismeni, skroz nepismeni narodni predstavnici i predstavnice, naplatili su na račun građana 7.400 evra, samo na ime troškova parkinga, 5.500 evra na hranu i piće, te skromnih 1.300 evra za štampanje vizitkarti.

Večna i vatrena: Predsednica Slavica

“Naši poslanici imaju najniže plate u regionu, koje nisu povećavane pet godina. U Sloveniji su 3.000 evra, Hrvatskoj 2.500, u BiH od 2.000 do 2.500, a u Crnoj Gori je najniža plata poslanika 1.500 evra. Drugo, poslanici rade i u odborima, imaju sednice van Beograda, putuju po Srbiji, kao članovi parlamentarnih delegacija učestvuju na međunarodnim skupovima... I njihovi troškovi nisu ništa veći nego svih ostalih službenika” izjavila je predsednica Skupštine Slavica Đukić-Dejanović, svesna da će poreske obveznike naterati na suze i potpuno nesvesna sopstvenog antologijskog bezobrazluka.

U toj sramnoj situaciji, odmah je reagovala “ljuta” “opozicija”, oličena u Liberalno-demokratskoj partiji (LDP) koja još nije razumela osnovni liberalni postulat da nema besplatnog ručka, a bogami ni parkinga: “Poslanicima su bile podeljene kartice za 'besplatno' parkiranje, ali se ispostavilo da troškove snosi Parlament. Kad smo to saznali, naši poslanici su drastično smanjili upotrebu kartica”, izjavila je neimenovana osoba iz ove stranke.

Na vrhu liste “najskupljih” poslanika našle su se poslanice Gordana Čomić (DS), Miloš Aligrudić (DSS) i Nataša Jovanović (SRS), kao i doživotni poslanik Dragoljub Mićunović (posle Đinđićevog ubistva, opet DS), uglavnom zbog čestih službenih putovanja koja možda mnogo koštaju, ali svakako doprinose našoj boljoj budućnosti. U borbi za bolje sutra, svega 248 poslanika i poslanica iskoristilo je makar jednu od mnogobrojnih privilegija.

Posmatrano po strankama, kako u stvarnom životu, tako i u statistici, najviše nas je koštala Demokratska stranka. Ni ostale stranke, međutim, nisu žalile novca Za evropsku Srbiju, za kosovsku Srbiju, za regionalnu Srbiju, za Srbiju pod požarevačkom lipom, za Veliku Srbiju u Ševeningenu, za malu Srbiju u jagodinskom zoo vrtu...

Mladost i iskustvo: Jet leg Mićunović i Aleksandra Jerkov

Photo: Betaphoto/ Milan Obradović

Demokratska stranka marketinga (64 poslanika): 1.560.000 evra, ili, po 24.500 evra za dražesnu Jelenu Trivan, pronicljivog Nenada Konstantinovića i ostalu družinu iz Krunske (poze) 69.

Srpska radikalna stranka u odumiranju (57 parlamentaraca): 1.360.000 evra, odnosno po 24.000 evra godišnje za logopedično logoreičnog Miloša Krasića, zanosnu Natašu Jovanović, još zanosniju Vjericu Radetu i ostale Šešeljeve ljubitelje.

G17+ prerušen u Udružene regione Srbije (22 eksperta): 490.000 evra, to jest po 22.300 evra za stručnjake poput Suzane Grubješić, lojalnog Vlajka Senića i ostalih regionalnih lidera.

Srpska narodna stranka u gladovanju (21 evropejac): 540.000 evra, odnosno 25.700 evra po partijskom vojniku.

Demokratska stranka Srbije i Dorćola (20, ejjj!): 490.000 evra, odnosno po 24.500 evra za Aligrudića i ekipu iz ćoška.

Socijalistička partije koalicione Srbije (11 trgovaca): 220.000 evra ili, 20.000 evra po čoveku ogromnog koalicionog potencijala.

Liberalno-ljubičanstvena demokratska partija (12): 260.000 evra, a zapravo po 21.700 evra za demokratske trudbenike poput Ivana Gistro Andrića, vernog Nenada Prokića, požrtvovanog Bojana Đurića i (pre)ostale opozicionare koji tvore vlast u Skupštini grada Beograda.

Nova Srbija na naplatnoj rampi (9 trudbenika): 240.000 evra, dovoljno da svaki novosrbin, makar to bio i Velimir Ilić, prihoduje godišnje 26.700 evra.

Partija ujedinjenih i bogatih penzionera Srbije (5 dekica): 130.000 evra ili, 26.000 evra po partijskom penzosu.

Druga liga socijaldemokrata Vojvodine (5 gastronoma): 135.000 evra, odnosno 27.000 evra po čoveku, pod uslovom da je Nenad Čanak raspoložen da odvoji od usta.

Socijal-demokratska partija Srbije (4 pregovarača): 125.000 evra i rekordnih 31.200 evra po svakom Novopazarcu koji živi i agituje na Voždovcu.

Srpski pokret obnove Vuka Draškovića (4): 110.000 evra, odnosno po 27.500 evra za sve, sve, sve koji su po partijskoj dužnosti pročitali “Noć đenerala”.

Savez vojvođanskih Mađara (4): 130.000 evra ili, 32.500 evra po mandatu.

Jedinstvena Zoo Srbija (3): 57.000 evra, za svaku Palmu po 19.000 evra.

Ako je i od njih, mnogo je, kada imamo u vidu dvadesetogodišnji provizorijum koji su održavali, manje-više, isti ljudi.

Rešenje uvek postoji: Skupština Srbije

Photo: www.inet.hr