Grčki referendum ruši indekse

Berza u Frankfurtu: DAX indeks, ponedeljak 31. oktobar 2011.

Photo: Stock

Još se nije ni stišala dvodnevna berzanska euforija zbog odluke lidera Evrozone o povećanju uloga u Evropskom fondu za finansijsku stabilnost na hiljadu milijardi evra, kada je stigla vest iz zvanične Atine koja je izazvala novu paniku na svetskim berzama u ponedeljak i utorak. Premijer Papandreu je, naime, najavio održavanje referenduma povodom grčkog finansijskog i političkog sporazuma sa Evrozonom, što je donelo još neizvesnosti u ionako teškoj situaciji u Evropi

Od samog početka dužničke krize bilo je jasno da Grci, čitavu deceniju ušuškani u majčinskom naručju Evrozone, ne razumeju suštinu problema u vezi sa trošenjem novca koji nemaju. Naviknuti na jeftina finansijska sredstva iz paketa Evropske centralne banke, povoljne kredite, fiskalnu nedisciplinu, trinaestu i četrnaestu platu i ostale evrozonske beneficije, Grcima teško pada da se suoče sa smanjenim i neredovnim zaradama, poreskim opterećenjima i štednjom na svakom koraku. Umesto realnog sagledavanja sopstvenog nerada, građani Grčke se uglavnom opredeljuju za generalne štrajkove i Molotovljeve koktele, živeći u strašnoj zabludi da će pritiskom na vlasti poboljšati ekonomsko stanje u državi.

Ali, kako je vlast po pravilu odraz samog društva, bilo je za očekivati da će premijer Jorgos Papandreu pre ili kasnije, rukovodeći se željom za političkim opstankom, nepromišljeno podleći unutrašnjim opozicionim i inim pritiscima. Ishodište tih političkih kalkulacija očitovano je u ponedeljak kada je prvi čovek grčke socijalističke Vlade najavio, “negde tokom januara”, referendum povodom sporazuma sa Evropskom unijom o rešavanju dužničke krize. Bio je to okidač koji je u ponedeljak okrnjio svetske berzanske indekse: nemački DAX indeks -3,23%, francuski CAC -3,16%, engleski FTSE -2,77%. italijanski MIB -3,82% i španski IBEX -2,92%. Sličan trend je zabeležen i prvog utorka u novembru. Već na otvaranju trgovanja bilo je evidentno da je reč o još jednom crnom danu na finansijskim tržištima: DAX -3,9%, CAC -3,7%.

Referendum, dum, dum: DAX indeks, utorak 1. novembar 2011.

Photo: EPA/Frank Rumpenhorst

“Referendum je loša ideja koja stiže u nezgodno vreme, jer su tržišta očekivala veće jedinstvo u srcu Evrozone. Kada se probude, američkim investitorima neće biti prijatno ono što će videti”, izjavio je u utorak berzanski broker iz fonda Assya Capital, očito razočaran kratkotrajnim rastom vrednosti indeksa posle samita Evrozone u Briselu.

Grčkom referendumu, prvom posle onog uz pomoć kojeg je 1974. godine abolirana monarhija, prethodiće, u petak, glasanje o poverenju vladi Jorgosa Papandreua koji raspolaže tesnom većinom od 152 poslanika, od 300 parlamentaraca koliko broji grčka skupština. Ideja se sastoji u tome da se pobegne od odgovornosti za teške odluke tako što će se glasači pitati o tome da li prihvataju sporazum sa Evrozonom o oprostu polovine javnog duga pod poznatim i restriktivnim uslovima koji su predočeni. Potencijalni problem će se javiti ukoliko Grci odbiju ponuđeni paket mera, što će svakako rezultirati izlaskom Grčke iz Evrozone i čitavim nizom drugih posledica. O atmosferi u kojoj se donose odluke sa dugoročnim posledicama, govore i sondaže javnog mnjenja koje ukazuju da je 59% Grka protiv “kršenja suvereniteta i integriteta Grčke ponudama Evrozone” dok je, istovremeno, preko 72% ispitanika za prihvatanje evropskog plana spašavanja Grčke u okviru Evrozone.

Čekajući glasanje o poverenju: Indeks berze u Atini -6,21%, utorak, 1. novembar 2011.

Photo: EPA/Alkis Konstantinidis

Evropski pravoslavni sused, međutim, nije jedini problem koji Evrozoni sreću kvari. Naime, sve su veći špekulantski pritisci na italijanski javni dug što je podiglo kamatne stope za desetogodišnje državne obveznice na 6% (cena kredita u Nemačkoj iznosi 2,3%, u Francuskoj 3% dok je, recimo, u Grčkoj stigla do paprenih 27%). Rastući broj članica monetarne unije koje nisu u stanju da se nose sa cehom udobnog života u kreditnim balonima, počev od Portugala i Španije, do velike finansijske nepoznanice Italije, izaziva sumnju kod investitora da će kapacitet anti-kriznog plana Evrozone biti nedovoljan za popunjavanje kolosalnih kreditnih rupa i budžetskih deficita. U kontekstu lokalnih strepnji koje su dublje od globalnih nada, baš ovog sumornog utorka posle ružnog ponedeljka, objavljen je deprimirajući statistički podatak o istorijskoj stopi nezaposlenosti u Evropi koja je, u septembru 2011, dostigla 10,2%.

“Pojedine države neće biti u stanju da poštuju sopstvene ciljeve u smanjenju deficita i to pojačava recesione strahove i sumnje da tek usvojeni plan Evrozone neće biti dovoljan za obuzdavanje dužničke krize”, procenjuju u investicionom fondu Capital Economics.

Evropski plan, bez detaljne razrade celokupnog procesa, o povećanju uloga u Evropskom fondu za finansijsku stabilnost sa 440 na 1.000 milijardi evra, čini se, nije bio uverljiv za Japan i Kinu, države koje se takođe suočavaju sa ekonomskom krizom. O tome govori kineska najava smanjenja proizvodnih aktivnosti, što će svakako umanjiti globalnu stopu ekonomskog rasta, ali i jednostrana odluka japanske centralne banke o zaustavljanju jačanja jena, što je trenutačno ojačalo dolar, smanjilo cene sirovina vezanih za dolar i zavilo svetske berze u crveno. Istovremeno, evro je na deviznom tržištu pao do 1,3671 dolara.

Novi predvodnik ECB: Mario Dragi (desno) prima zvono od Žan-Klod Trišea

Photo: EPA/Arne Dedert

Ipak, bez obzira na sve ekonomske nedaće koje tresu finansijsku planetu, jednom čoveku je konačno laknulo. Žan-Klod Triše je, posle osam godina službe, u ponedeljak završio karijeru predsedavajućeg Evropske centralne banke i već u utorak ispraznio kancelariju za svog naslednika. Novo ime na čelu ECB je Mario Dragi, bivši guverner Italijanske banke i direktor Saveta za finansijsku stabilnost, neformalnog tela koje je aprila 2009. u Londonu osnovala Grupa20, u nameri da uspostavi strožija pravila igre unutar finansijskih institucija. Novog predsednika Evropske banke vatreno krštenje čeka već u četvrtak, kada se sastaje Savet guvernera ECB, šest imenovanih i 17 guvernera nacionalnih centralnih banaka, radi razgovora o merama protiv inflacije (oko 3%) i za refinansiranje banaka. U četvrtak i petak, u francuskom Kanu biće takođe održan skup G20 (G je oznaka za grupu, a ne za "glumci") na kome će biti predstavljen evropski plan za izlazak iz dužničke krize.

Posle svega, nije bilo druge, svi relevatni svetski indeksi su zagazili u duboki minus, dostigavši na zatvaranju trgovanja u utorak sledeće vrednosti: DAX -5%, CAC -5,38, IBEX -4,19% i kao gubitnik dana, italijanski MIB indeks -6,8%. Iako u crvenom, “pobednik” dana je engleski indeks FTSE100 koji je oslabio samo 2,21%.