Otpisana polovina grčkog duga

Dogovor: Kancelarka Angela Merkel i predsedavajući Evrozone Žan-Klod Junker, 27. oktobar 2011.

Photo: EPA/Olivier Hoslet

Evrozona je uspela da u porođajnim mukama, u četvrtak ujutru u Briselu, donese anti-krizni plan za spas monetarne unije. Paket mera se sastoji od značajnog otpisa grčkog javnog duga i obezbeđivanja nove finansijske injekcije od 1.000 milijardi evra za sprečavanje širenja dužničke krize

Ima i prečih stvari od krize: Premijer Berluskoni i danska premijerka Helle Thorning-Schmidt

Photo: EPA/Olivier Hoslet

Evropski lideri su tokom teških pregovora uspeli da se dogovore u četvrtak oko kakvog-takvog sistema odbrane od dužničke krize koja već dve godine veoma ozbiljno ugrožava zajedničku monetu. Do navodnog rešenja evropski zvaničnici su došli zahvaljujući odluci o otpisu polovine javnog duga Grčke i obezbeđivanju novih 1.000 milijardi evra za popunjavanje budžetskih rupa prezaduženih članica, među kojima se sve češće i eksplicitnije pominje Italija.

Grčka će na osnovu ovog sporazuma moći da računa na 100 milijardi evra pozajmice od Evropske unije (EU) i Međunarodnog monetranog fonda (MMF) do kraja 2014. godine, prema finansijskom programu koji će zameniti plan o 109 milijardi evra pomoći koji je izglasan u julu 2011. Uz šargarepu je, tradicionalno, stigao i štap, u vidu grčke obaveze da nacionalizuje domaće banke po receptu koji su primenile SAD, do njihovog konačnog izlaska iz krize.

Do evropskog finansijskog jedinstva, makar prividnog i privremenog, međutim, nije bilo lako stići kako bi se moglo učinit posle objave zajedničkog kominikea. Naime, tokom teških pregovora evropskih bankarskih institucija koja “raspolažu” grčkim dugom i premijera Jorgosa Papandreua, tokom noći su Nikola Sarkozi (Francuska), Angela Merkel (Nemačka) i Kristin Lagard (MMF), bili prinuđeni da lično intervenišu kako bi se pronašao kompromis.

Kancelarka Angela Merkel je izvršila ogroman pritisak na grčke bankarske poverioce, tražeći da “učine napor koji prevazilazi 50%”, ne libeći se da zapreti nametnutim restrukturiranjem grčkog javnog duga i ne osvrćući se na opiranja Nikole Sarkozija i njegovog sunarodnika Žan-Klod Trišea na čelu Evropske centralne banke (ECB), i njihov strah da će ove mere izazvati domeni efekat u celoj Evropi.

“Mislim da će ovaj dogovor doneti olakšanje u celom svetu koji je očekivao sbažan odgovor Evrozone”, preuzeo je zasluge francuski predsednik Sarkozi, dodajući da bi bez postignutog sporazuma monetarna unija bila “pred mogućom katastrofom”.

Evropski samit u Briselu: Premijer Silvio Berluskoni, umoran od svega

Photo: EPA/Olivier Hoslet

Članice Evrozone su takođe postigle dogovor da se Evrospki fond za finansijsku stabilnost (FESF), koji raspolaže kreditnim kapacitetom od 440 milijardi evra, dopuni sa novih 1.000 milijardi, prvenstveno imajući u vidu moguće komplikacije dužničke krize u Španiji i Italiji. Primedbu na izdvojenu svotu imao je japanski ministar finansija Jun Azumi koji je rekao da “nije siguran da će svota od hiljadu milijardi evra biti dovoljna za dugoročnu stabilizaciju finansijskih tržišta”, dodajući da je očekivao dvostruko veće izdvajanje, uz obećanje da će i Japan pružiti pomoć Evropi.

Dužnici: Berluskoni i Papandreu

Photo: EPA/Olivier Hoslet

O sumnjama i nepoverenju koji stanuju u Evrozoni, svedoče i reakcije kancelarke Angele Merkel i predsednika Sarkozija na novinarsku znatiželju o poverenju u razuzdanog italijanskog premijera Silvija Berluskonija. Njih dvoje su se, naime, pre davanja odgovora, grohotom nasmejali na ovo naivno pitanje, a video snimak od 19 sekundi koji su emitovali italijanski mediji učinio je da se Berluskoni oseti ponižem. Istina, ne toliko da bi se unapred odrekao eventualne finansijske pomoći, kada italijanske performanse zaista izađu na videlo.

Prema zvaničnim podacima, koje u krizna vremena uvek treba uzeti sa rezervom makar se radilo i o izveštajima “uređenih država”, Italija će postići budžetsku ravnotežu tokom 2013. godine, zahvaljujući ekonomskim merama koje će do 2014. doneti uštede od 60 milijardi evra. Doduše, pomenute mere za relansiranje ekonomskog rasta biće objavljene tek 15. novembra, a imajući u vidu već uveliko nervozne rimske demonstrante, odlazak u penziju sa navršenih 67 godina, državni plan raspolaganja javnim sredstvima, dodatna liberalizacija tržišta, pospešivanje konkurencije i druge ideje, neće naići na ravnodušan prijem u rovitoj, ali zapaljivoj Italiji.

Svetska finansijska tržišta su tokom trgovačke seanse u četvrtak povoljno reagovala na vesti iz Brisela. Indeksi azijskih berzi su završili dnevno trgovanje u značajnom plusu (japanski Nikkei indeks +2,04%, honkonški Hnag Seng +3,26%), a do sredine trgovanja u egzaltiranoj Evropi, indeksi beleže snažno povećanje vrednosti: nemački DAX indeks +4,94%, francuski CAC +5,72%, engleski FTSE +2,89% i, razumljivo, italijanski MIB indeks +5,09%.

Posle više od dva meseca evro je ojačao i dostigao vrednost od 1,4 dolara za evro. Cena nafte u Njujorku je takođe skočila do 91,31 dolara za barel, nakon velikog pada tokom prethodnog trgovačkog dana.

Imate li poverenja u Berluskonija: