Grčka će izgubiti deo suvereniteta

Suverenitet je precenjen: Junker uverava grčkog premijera Papandreua

Photo: EPA

Posle deblokade još jedne tranše međunarodne pomoći Grčkoj od 12 milijardi evra, vikend-odluke koja je usledila nakon što je grčki parlament 29. juna izglasao nove mere štednje, predsednik Evrogrupe Žan Klod Junker je, poredeći današnju Grčku sa Istočnom Nemačkom u periodu posle ujedinjenja, nagovestio da za našu pravoslavnu braću više ništa neće biti kao pre, jer će biti primorani da ograniče deo suvereniteta

U intervjuu koji je nemački magazin Focus objavio u nedelju, Žan Klod Junker je objasnio da će “suverenitet Grčke biti veoma ograničen” zbog talasa privatizacije koji će uslediti do iznosa od 50 milijardi evra. Svestan uzbune koja će nastati, Junker je dodao da je “neprihvatljivo vređati Grke i da im treba pomoći jer su pokazali spremnost da prihvate znanje i iskustvo Evrozone”.

Grčki parlament je, naime, u kontekstu finansijskih mera pomoći koju obezbeđuju Evropska unija (EU) i Međunarodni monetarni fond (MMF), izglasao odluku o osnivanju Agencije za privatizaciju koju će voditi evropski stručnjaci, po ugledu na nemačku agenciju Treuhand koja je u periodu 1990-1994 prodala (privatizovala) 14.000 firmi iz Istočne Nemačke.

Socijalne tenzije: Kamen vs Suzavac

Photo: Stock

Junker je, objašnjavajući neophodnost privatizacije dela grčkog javnog duga, naglasio da je Grčkim dobrim delom i sama kriva za nastalu krizu. “Od 1999. do 2010. godine zarade su povećane za 106,6%, dok se privreda ni približno nije kretala istom dinamikom. Politika poreskih prihoda je bila potpuno van kontrole i bez uporišta u povećanoj produktivnosti”.

Predsednik Evrozone je takođe podvukao da evropska monetarna unija razmatra novi plan pomoći Grčkoj, zasnovan na “dobrovoljnoj, transparentnoj i širokoj saradnji koja će razrešiti grčko pitanje”.

Grčki parlament je 29. juna 2011. sa 155 glasova “za” i 136 “protiv” usvojio novi paket mera ekonomske štednje, plan koji bi trebalo da u naredne četiri godine obezbedi uštede u budžetu u visini od 28 milijardi evra i angažovanje 50 milijardi evra u procesu privatizacije neuspešnih državnih kompanija. Zasedanje grčke Skupštine odvijalo se u vreme dvodnevnog generalnog štrajka, za grčke prilike u uobičajenom haosu, tokom razmene kamenica i suzavca između demonstranata i policije. Reagujući ohrabrujućom i, nadaju se, smirujućom brzinom, evropski komesari su već u ponedeljak 4. jula odobrili tranšu od 12 milijardi evra, od ukupno 110 milijardi koliko je planirano za trogodišnji period krpljenja Grčke i Evrozone sa njom.

Praćkom protiv "pljačke": Grk koji je već potrošio 13. i 14. platu

Photo: EPA/Orestis Panagiotou

Ambijent visokog finansijskog rizika sa elementima bankrota primorao je i druge evropske članice da “stegnu kaiš”. Na sastanku evropskih ministara Italija je, konačno i sa zakašnjenjem čije će se posledice tek meriti, obnarodovala mere štednje koji bi trebalo da sačuvaju 40 milijardi evra, ali i mir na finansijskom tržištu. Portugalski parlament je otpočeo debatu povodom ekonomskog programa nove Vlade Pedra Pasosa Kuelja, plana koji će omogućiti pregovore sa EU i MMF radi dobijanja pomoći od 78 milijardi evra. U Poljskoj, članici EU koja je 1. jula preuzela šestomesečno predsedavanje Unijom, ponovo su se zavijorile zastave sindikata Solidarnost koji skreće pažnju na sve veće socijalne i ekonomske probleme. Sindikati ne miruju ni u Velikoj Britaniji i pozivaju na generalni štrajk, isprovocirani merama štednje koje su “udarile” na penzionere. Francuzi, osim što doslovno pokušavaju da se dočepaju Nikole Sarkozija, zvanično još ne vide opasnost u činjenici da je javni dug dostigao 84% bruto društvenog proizvoda.