Globalna dužnička kriza

Američki javni dug: 45.000 dolara po glavi stanovnika

Photo: blogspot.com

Socijalna revolucija u Grčkoj još jednom je uzdrmala temelje Evrozone, međutim, to nije jedina briga monetarne unije u doba dužničke krize. Pored uobičajeno nepovoljnih ekonomskih parametara koje beleže Irska, Portugal i Španija, ekonomski analitičari i berzanski investitori sa sve većom zabrinutošću prate razvoj situacije u Italiji i Francuskoj. Na postojeću evropsku muku stale su i Sjedinjene Države, najmoćnija svetska privreda koja je takođe pred bankrotom

Tokom sedmice na izmaku svetska tržišta nisu se previše obazirala na zapaljive poruke grčkih radnika, a posle usvajanja novih mera štednje u grčkom parlamentu (155 “za” i 138 “protiv), ni na krš i pepeo koji su ostali iza dvodnevnog generalnog štrajka grčke radničke klase, prilično udaljene od realnosti i nespremne da plati ceh za dve decenije blagostanja uz pomoć jeftinog novca iz evropskih fondova, lažiranih bilansa i odomaćene korupcije. Tek u petak, posle četiri dana rasta vrednosti, indeksi su evidentirali pad, kada je lavina loših vesti deprimirala investitore.

Prema podacima evropske statističke agencije Eurostat za maj 2011, stopa nezaposlenosti u Evrozoni (EZ) ustalila se na zabrinjavajućih 9,9% radno aktivne populacije. U apsolutnim brojkama, reč je o 15,5 miliona ljudi koji su tokom maja bili bez posla, najviše u Španiji koja beleži stopu nezaposlenosti od 20,9%, a najmanje u Holandiji i Austriji gde je svega 4,3% radnika bez posla. Na nivou Evropske unije (EU) stopa nezaposlenosti je 9,3% u maju, a ukupan broj nezaposlenih je dostigao 22,4 miliona.

Francuski statistički podaci za prvo tromesečje 2011 otkrili su da je javni dug u tom periodu uvećan za 54,9 milijardi evra, čime je dostigao 84,5% bruto društvenog proizvoda ili, ukupno zaduženje od 1.286 milijardi evra, precizirala je agencija Insee.

Poverioci i dužnici: Angela Merkel i Nikola Sarkozi

Photo: Stock

U Sjedinjenim Državama, uz obilatu republikansku “pomoć”, Barak Obama ne uspeva da umiri tržište. A i kako bi kada je američki javni dug dosegao 14.294 milijardi dolara, dotaknuvši gornji prag zaduženosti koji dopušta Kongres. Ukoliko do 2. avgusta ne bude postignut dogovor na relaciji Bela kuća (demokrate) – Kongres (republikanci čine većinu u Predstavničkom domu), moglo bi se dogoditi nezamislivo i na globalnom nivou katastrofalno, da Sjedinjene Američke Države proglase bankrot, nesposobnost vraćanja dugova. O ozbiljnosti situacije svedoče i govorkanja da će sekretar državnog Trezora Timoti Gitner podneti ostavku ukoliko se u roku od tri sedmice ne postigne politički dogovor oko prevazilaženja dužničke krize. Međutim, izjave republikanskih jastrebova, poput one kongresmena Peta Robertsa “da bi Obama trebalo da uzme valijum, smiri se i dođe na razgovore sa nama”, ne idu u prilog dogovora koji će spasiti svet.

Globalni ekonomski krah zabrinuo je Međunarodni monetarni fond (MMF) koji je pozvao SAD da “po svaku cenu postignu sporazum koji će sprečiti nesagledive posledice na globalnom nivou”.

“Potencijalni rizik smanjenja ocene američkog duga (trenutno “AAA”) predstavlja najgori scenario jer bi to dovelo do skoka kamatnih stopa američkog duga, što bi izazvalo nove poremećaje na svetskim finansijskim tržištima”, objašnjavaju stručnjaci MMF-a, nadajući se, u ovom trenutku jedinom mogućem rešenju – podizanju praga maksimalnog zaduživanja

Domino dugovi: PIGS and others

Photo: Stock