Produbljivanje dužničke krize

Bez zlatnog padobrana: Demonstranti u Atini

Photo: EPA/Katerina Mavrona

Dužnička kriza u Evrozoni nastavlja da se produbljuje, uprkos finansijskim naporima koje čine Evropska unija, Međunarodni monetarni fond i Evropska centralna banka, da se popune budžetske rupe, prevashodno Grčke, Irske i Portugala, dok investitori sa zebnjom gledaju na Španiju koja je “viđena” kao sledeća neizvesnost u opstanku rasklimane monetarne unije

U takvom ekonomskom ambijentu, samo na osnovu glasina o izlasku Grčke iz Evrozone, agencija za ocenu kreditne sposobnosti Standard & Poor's (S&P) umanjila je u ponedeljak ocenu grčkog duga za dve stepenice, od BB- do B, poručujući ionako unezverenim investitorima da je ovaj dug postao rizičniji nego ikad do sada. Šta više, agencija najavljuje da bi u roku od tri meseca ocena grčkog duga mogla pasti do CCC ranga, odnosno do “neizvesnog ishoda naplate”.

“Ova degradacija je izvršena u periodu kada nije bilo nijedne nove informacije i kada nije doneta nijedna odluka koja bi pogoršala situaciju u Grčkoj. Vesti o navodnoj uceni Grčke da će istupiti iz Evrozone predstavljaju provokaciju i služe isključivo špekulativnim igrama”, bila je reakcija Ministarstva finansija kojoj su se pridružili i zvaničnici iz Berlina i Pariza.

Zgrčeni kreditori: Angela Merkel i Nikola Sarkozi

Photo: Stock

Agencija Standard & Poor's je, međutim, poentirala argumentom da odluka evropskih partnera o produženju perioda za vraćanje duga od 110 milijardi evra znači da će banke i drugi investitori, po načelu jednakog tretmana, takođe biti na listi čekanja, odnosno da će vreme vraćanja duga biti duže od predviđenog. S&P takođe podvlači da Grčka nije ispunila zadati cilj o smanjenju deficita u 2010. godini (iznosi 10,5% umesto predviđenih 9,5%) i dodaje da će i ispunjavanje uslova u 2011. biti otežano jer će Grčkoj, u krpljenju javnih finansija (“rupa” je procenjena na 30 milijardi evra), biti potrebno više novca nego što je ranije predviđeno.

To je ubrzo potvrdio i šef Evrozone Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker), izjavom da će Grčkoj biti potreban dodatni program finansijske pomoći. Grčki dug koji je u maju 2010. iznosio 115% bruto društvenog proizvoda (BDP) će, i pored ogromne finansijske injekcije Evropske unije (EU), do kraja 2011. verovatno dostići 152% BDP-a.

Grci, međutim, nastavljaju po starom, valjda duboko uvereni da su trinaesta i četrnaesta plata antičko nasleđe, a da poreske obaveze predstavljaju nepotreban rashod koji se da upotrebiti u druge svrhe. U sredu je, naime, otpočeo novi generalni štrajk, drugi od početka godine, kao odgovor grčke radne snage na mere ekonomske štednje koje više pogađaju siromašne od onih drugih.