Japanska ekonomija posle katastrofe

Šteta od 150 milijardi evra

e-Novine

Veličina slova:

Berza u Tokiju: Nikkei indeks ojačao 5,68% u sredu

Photo: EPA/Diego Azubel

Od stravičnog petka 11. marta, kada je u Japanu pokrenut niz užasnih događaja koji su odneli više od 11.000 žrtava, jedine dobre vesti su bile strujanje kontaminiranog vetra prema otvorenom okeanu i oporavak reprezentativnog Nikkei indeksa na kraju trgovanja u sredu. Na osnovu prvih i grubih analiza sa devastiranog japanskog tla, procenjuje se da šteta od zemljotresa, cunami talasa i radijacijske opasnosti, iznosi 150 milijardi evra

Posle dve trgovačke seanse u kojima je vodeći indeks berze u Tokiju oslabio 6,18% u ponedeljak i 10,55% u utorak, sreda je donela makar finansijsko olakšanje, rastom Nikkei indeksa od 5,68%, dok je opšti indeks Topix ojačao 6,64%, uglavnom zahvaljujući masivnoj intervenciji Centralne banke Japana “teškoj” 234 milijarde evra i merama Vlade premijera Kana. Trajni i, izgleda, nepovratni gubitnik je Tokyo Electric Power (Tepco), kompanija koja se bavi eksploatacijom oštećenih nuklearnih reaktora u Fukušimi i firma čija je akcija u protekla tri dana izgubila oko 65% vrednosti.

Sled tragičnih prirodnih događaja koji je izazvao najveću nuklearnu krizu posle havarije u Černobilu mogao bi dostići, prema proceni analitičara, iznos od 150 milijardi evra štete. Imajući, međutim, u vidu da je berza u Tokiju zabeležila dva najgora trgovačka dana od 1987. godine, izgubivši do srede 450 milijardi evra vrednosti, korekcije visine ukupne štete su sasvim moguće.

Posledice zemljotresa: Redovi za gorivo

Photo: EPA/Alex Hofford

Neizvesnost postoji i kada je u pitanju japanska nacionalna valuta Jen, jer ekonomisti podsećaju da je njegova vrednost rasla do rekordnih visina u odnosu na dolar i posle zemljotresa koji je 1995. pogodio grad Kobe. Sudeći po slabljenju američkog dolara od 3% od početka japanske katastrofe, može se očekivati da će i ovog puta Japan povući sredstva iz investicionih fondova u inostranstvu, što će predstavljati dodatni pritisak na globalnu ekonomiju, baš kao što se, na svetskom nivou, posledice u tehnološkoj industriji osećaju odmah nakon tragedije.

U uslovima postojeće dužničke krize od koje boluje Evrozona i nervoze koje događaji u Japanu izazivaju kod evropskih zvaničnika, Francuska je predložila hitan sastanak ministara finansija i predsednika centralnih banaka Grupe 7 (G7), na kome će se raspravljati o posledicama krize i načinima njenog prevazilaženja.