Džamahirijski lopov

Dok se svetska javnost zgražava nad terorom poludelog diktatora Moamera al Gadafija, Srbija proživljava teške dileme, nalazeći lilićevske isprike u odbrani totalitarnog režima osvedočenog međunarodnog teroriste. Neprijatnosti nisu pošteđene ni najrazvijenije države koje su godinama poslovale sa Gadafijem, bez preteranog udubljivanja u prirodu njegovog režima i posledice saradnje sa čovekom koji je pobio silne ljude nad Lokerbijem

Tradicionalno sklona diktatorima, čvrstoj ruci i sličnim blagodetima civilizacije, zvanična Srbija nikako ne može da prežali zasluženu sudbinu jednog od najvećih diktatora savremenog doba. Nakon dirljivog nastupa Miloševićevog bivšeg predsednika SRJ Zorana Lilića na državotvornoj televiziji B92, ohrabrili su se i lokalni analitičari predvođeni Boškom Jakšićem i Miroslavom Maskirnim Lazanskim, da objasne pučanstvu kako će Gadafijev odlazak zaviti Srbiju u crno.

“Ako Gadafi ode, perspektiva je mračna... U slučaju dolaska na vlast islamističke struje, bojim se da nećemo biti dobrodošli u Libiji. Bez Gadafija nema biznisa“, izjavio je potišteni vojni analitičar Aleksandar Radić, valjda podrazumevajući da je prolivanje krvi potlačenih Libijaca u najboljem interesu slobodarske Srbije.

Ko je zapravo tiranin sa kojim je Srbija toliko bliska da, u liku predsednika Borisa Tadića, jedina pošalje evropskog predstavnika na proslavu 40 godina Gadafijeve strahovlade i iživljavanja?

Ekonomski eksperti zaduženi za procenu vrednosti Gadafijeve imovine već na početku istraživanja naišli su na problem jer je teško napraviti razliku između državne imovine i bogatstva koje pripada klanu Gadafijevih. Otuda su procene veoma različite i bazirane na retkim dostupnim podacima. Britanski The Telegraph objavljuje da je reč o 23 milijarde evra u gotovini, bez mnogobrojnih nekretnina koje su njegovi sinovi kupovali, poglavito u Londonu i drugim evropskim metropolama.

Ukupno bogatstvo familije Gadafi, u kumulativnom periodu od tri decenije, procenjeno je na 87 milijardi evra, izjavio je Hasni Abidi, direktor Centra za studije i istraživanja u arapskom svetu. “Ovu brojku su izračunale američke diplomate i nalaze se u dokumentima koje je otkrio WikiLeaks. Ti podaci odgovaraju trećini od 450 milijardi dolara, koliko je Libija prihodovala na izvozu nafte u periodu od osamdesetih godina prošlog veka do ovih dana. To je trećina koja je misteriozno nestala iz državne kase”, objasnio je Abidi.

Nevolje sa Gadafijem, međutim, ne sadrže se samo u njegovom negiranju svih demokratskih tekovina savremene civilizacije, već i u činjenici da je ceo “napredni” svet rado sarađivao sa ovim “poslovnim” čovekom. Sa ogoljivanjem diktature koja ne preza da ubija sopstveni narod, iskrsla su i neprijatna pitanja u Sjedinjenim Državama. Naime, u nelikvidnim vremenima, radujući se gotovini od 24 milijarde evra, sa koliko je raspolagao “nezavisni” libijski investicioni fong (LIA), investitori se nisu previše udubljivali u poreklo libijskog novca, još manje o mrljama krvi na njemu. Šta više, pokazalo se da svaka američka banka u Vašingtonu raspolaže sa oko 400 miliona Gadafijevih evra.

Ipak, zahvaljujući WikiLeaks-u, svetska javnost i zabrinuta Srbija mogle su saznati da klan Gadafi, prema informacijama iz 2006, raspolaže prihodima u naftnom, gasnom, infrastrukturnom, turističkom, telekomunikacionom, maloprodajnom i medijskom sektoru. Preciznije, sva Gadafijeva deca i šira familija, najveći profit ostvarivali su preko Nacionalne naftne kompanije i značajnih uloga u kompaniji Tamoil. Ostatak libijske privrede familija je podelila na ravne časti. Skromnom sinu Seif al-Islamu zapala je Fondacija Gadafi i holding One-Nine zastupljen od naftnih poslova do medijskog sektora. Ćerka-miljenica Ajša Gadafi preuzela je poslove distribucije modne i ostale konfekcije. Sin Mohamed Gadafi kontroliše telekomunikacije. Najmlađi sin Mutasim Gadafi zastupnik je američke kompanije Coca-Cola.

“Sve strane kompanije su dobro znale da je nemoguće razvijati biznis u Libiji, ukoliko nemaju dobar odnos sa Gadafijem i ukoliko nisu spremne da uplaćuju fantastične provizije na bankovne račune klana. Ukupne direktne strane investicije u Libiji tokom 2009. godine iznosile su 12 milijardi evra”, precizirao je Hasni Abidi.

U međuvremenu, napad etičnosti je zahvatio Evropu. Nacionalna banka Švajcarske je objavila da su zamrznuti računi sa novcem libijskog porekla u vrednosti od 630 miliona švajcarskih franaka. I Englezi su, javlja The Daily Telegraph, naprasno otkrili da se u britanskim bankama nalazi oko 20 milijardi funti sterlinga koje je Gadafi deponovao u Londonu, gde (Hampstead) takođe raspolaže luksuznom vilom od deset miliona funti. Dnevnik The Guardian piše da su identifikovane i milijarde dolara u fondovima u Dubaiju, jugoistočnoj Aziji i Persijskom zalivu.

U Italiji, strateškom partneru prijateljske Libije, odjednom su se prisetili da je skandal-majstor Silvio Berluskoni godinama poslovao sa Gadafijem preko Quinta Communications, ćerke-firme čuvene Berluskonijeve kompanije Fininvest.