Panika u Bank of America

Pet gigabajta glavobolje: Bank of America

Photo: EPA/Justin Lane

Planetarna bura koju je plasiranjem američkih tajnih diplomatskih izveštaja izazvao WikiLeaks spada u red istraživačkog novinarstva koje, pored “senzacionalnih” otkrića, razotkriva naše i tuđe licemerje. Kao da je bio potreban Džulijen Asanž da bismo razaznali užase konc-logora Gvantanamo, teror nad civilima u Iraku, autoritarnost prijateljskog azerbejdžanskog režima, američke špijunske aktivnosti usmerene na osoblje Ujedinjenih nacija. Prava oluja, međutim, tek predstoji i mogla bi uzdrmati temelje na kojima počiva globalna piramidalna ekonomija

Niti je WikiLeaks obelodanio najskandaloznije komponente savremene civilizacije, niti je američka administracija preduzela sve mere da zaustavi Džulijena Asanža, vesnika informacionog trijumfa običnih ljudi nad aparatima prinude i iznude. Naprotiv, čini se kao da su sve objavljene diplomatske depeše o državnim terorima i ostalim međudržavnim političkim perverzijama, samo uvod u period koji će uzdrmati Volstrit i ostatak finansijskog sveta. Pred kraj 2010, tvorac WikiLeaks-a je u intervjuu za The Times najavio objavljivanje dokumenata koji će “prevrnuti naopačke Bank of America”, tvrdeći da je u posedu silnih dokumenata koji će izazvati niz ostavki u jednoj od retkih preostalih finansijskih institucija od početka hipotekarne krize i pucanja kreditnih balona.

Vlasnik kompromitujućeg materijala: Džulijen Asanž, glasnik

Photo: EPA/Facundo Arrizabalaga

Za preplašene investitore koji se već tri godine štrecaju na svaki politički mig, na svaku izjavu nedoraslih evropskih aparatčika, na svaku odluku međunarodnih i lokalnih finansijskih institucija, čak i na glasine koje stalno kruže berzanskim salama, podaci o “savesnom poslovanju” Bank of America mogli bi izazvati konačnu paniku i novi, temeljni, sunovrat svetskih indeksa. Filosofija beskonačnog profita, pokazalo se, mnogo je osetljivija na raskrinkavanje sumnjivih paketa berzanskih akcija i njihovih finansijskih derivata, nego na mučenje sedamnaestogodišnjaka u Gvantanamu ili detoniranje njihovih vršnjaka u Bagdadu.

Suočena sa Asanžovom pretnjom da će tajni i kompromitujući podaci o koruptivnom poslovanju biti objavljeni “početkom 2011. godine”, uspaničena Bank of America je pokrenula sve mehanizme odbrane. Međutim, umesto da se fokusira na eventualne manjkavosti u poslovanju i pronalaženje korumpiranih karika finansijskog sistema, komisija banke predvođena Brusom Tompsonom počela je da sprovodi internu istragu sa ciljem da ustanovi odakle cure informacije. Proveravaju se kompjuteri rukovodećeg kadra, sumnjive sekretarice, serviseri opreme, elektronska pošta zaposlenih, mogući hakerski upadi... Dakle, sve što bi moglo da ukaže na izvor, a ne na suštinu problema, na “Dafiment koncept” koji propada svaki put kada se pojavi klijent (čitaj: “kelner”) i kaže: “da vidimo šta smo imali.”

Korumpirani osuđuju: WikiLeaks na tikeru, publika u čudu

Photo: EPA/Justin Lane

Sudeći po istrazi sračunatoj da zastraši i zataška, Brus Tompson se može uzdati samo u pretpostavku da je Džulijen Asanž blefirao kada je u pitanju Bank of America i pet gigabajta podataka (323.900 stranica u Microsoft Word-u). Podaci koji svakodnevno “cure”, međutim, svojom autentičnošću i upadljivim izostankom makar jednog demantija, daju sve veći kredibilitet WikiLeaks-u. Korporativna Amerika i ostatak sveta, sa zebnjom iščekuju razvoj događaja u Bank of America, najvećoj finansijskoj instituciji u SAD, koja servisira visokorizične hipotekarne kredite u vrednosti od nekoliko desetina milijardi dolara.

Istina je tražena roba: Interpol, korporativni bastion

Photo: EPA/Franz-Peter Tschauner