Indeksi tonu čekajući oprost duga

Finansijski vertigo: Berza u Frankfurtu

Photo: EPA/Marc Tirl

Zebnja akumulirana tokom vikenda, da Grčka ipak neće moći da izbegne bankrot, srušila je u ponedeljak moral investitora na svetskim tržištima. Prateći kretanja azijskih indeksa, evropske berze su otvorile trgovačku seansu u jakom padu. Rešenje je u brisanju polovine grčkog duga i refinansiranju prezaduženih članica Evrozone, sugeriše berzanski mag Džordž Soros

Crni berzanski septembar na koji je tačku stavio poslednji petak u proteklom mesecu, ali i vesti, glasine i analize o još sumornijem razvoju događaja, dosolio je na ljutu finansijsku ranu ugledni investitor i milijarder Džordž Soroš u intervjuu za Financial Times, pod zloslutnim naslovom “Kako zaustaviti veliku depresiju”. Ovaj beskrajno upućeni berzanski špekulant je upozorio da “finansijska tržišta guraju svet prema novoj Velikoj depresiji, sa nesagledivim političkim posledicama, jer su vlade, posebno evropske, izgubile kontrolu nad situacijom”, naglašavajući da “kontrolu moraju ponovo steći i to moraju učiniti odmah” i ujedno predlažući da “da se velike banke moraju staviti pod upravu Evropske centralne banke (ECB), što će im, zauzvrat, obezbediti privremene garancije i rekapitalizaciju”. On je takođe naglasio da “ECB mora da omogući zemljama kao što su Italija i Španija privremeno refinansiranje duga uz vrlo niske troškove jer bi to smanjilo paniku na finansijskim tržištima”, čime je ponovo otvorio ona poglavlja dužničke knjige koja evropski zvaničnici uparno guraju pod tepih, uvereni da su njihove neodlučnosti i političke kalkulacije recept za izlazak iz krize.

"Igrač" kojeg treba slušati: George Soros, špekulant-milijarder

Photo: Stock

Kada je Soros još apostrofirao problem grčke dužničke krize, te predlog da se Grčkoj ekonomiji otpiše polovina duga, “što bi sprečilo da grčki finansijski bankrot izazove globalni finansijski krah”, mnogi su znali da će prvi ponedeljak u oktobru biti još jedna teška kušnja za liberalni kapitalizam pod nadzorom država sa poreskim rukama duboko u džepovima građana. Investitori su se još jednom setili Sorosa kada je u nedelju uveče stigla vest iz Grčke da će javni dug do kraja 2011 biti sveden na 8,5% bruto društvenog proizvoda, što je prilično udaljeno od ciljanih 7,4% (da ne govorimo o uslovima iz Mastrihta koji su odavno bačeni pod noge) i što je pojačalo teskobe od bliskog bankrota. Da situacija bude još dramatičnija pobrinuo se Portugal, najavljujući da će javni deficit prevazići junska očekivanja i da će, najverovatnije, biti potrebna još jedan plan pomoći, još jedna finansijska injekcija teška desetine milijardi evra.

Berza u Londonu: Ponuda i tražnja kao nada i strepnja

Photo: EPA/Andy Rain

Prvo su, u ponedeljak, poklekli azijski indeksi (japanski Nikkei indeks-1,78%, hongkonški Hang Seng -4,38%, tajvanski TSEC -2,93%) i crveni trend sa Istoka je preplavio evropske berze već na otvaranju trgovanja: nemački DAX -3,45%, francuski CAC -2,3%, engleski FTSE -2,29%, španski IBEX -2,69% i italijanski MIB indeks -2,54%.

Čekajući kraj trgovačke seanse u ponedeljak i razvoj situacije na berzi u Njujorku (NYSE), investitorima ne preostaje drugo nego da balansiraju između strepnje i nade, imajući u vidu da je i pored kolosalnih državnih intervencija izraženih u cirka četiri hiljade milijardi evra: američki industrijski Dow Jones indeks u poslednja tri meseca zabeležio pad vrednosti od 12%; francuski CAC40 izgubio 25% od vrednosti, što predstavlja najgori period u istoriji berze u Parizu; Hang Seng indeks berze u Hongkongu takođe okrnjen za četvrtinu ukupne vrednosti; septembarska inflacija u Evrozoni dostigla tri odsto; evro oslabio u odnosu na dolar (1,3330) do najnižeg nivoa od januara 2011. godine...