Crni septembar

Berza u Frankfurtu: DAX indeks oslabio do 5.200 indeksnih poena

Photo: EPA/Marius Becker

Odluka Centralne banke SAD o povećanju podrške američkom ekonomskom rastu, otkrila je u sredu male finansijske manevarske mogućnosti i sve slabosti monetarnih i političkih vlasti. Bila je to “vest” koja je u četvrtak zavila u crno investitore širom svetskih berzanskih tržišta i peti veliki pad vrednosti berzanskih indeksa tokom septembra

Odlažući neminovne finansijske tektonske poremećaje nastale na konceptu histerične potrošnje potpomognute kreditnim balonima, Centralna banka SAD, poznatija kao Fed ili američki sistem federalnih rezervi, ne raspolažući nikakvim efikasnim finansijskim instrumentima i strategijama, objavila je u sredu da će ublažiti monetarnu politiku, stimulišući investicije smanjenjem dugoročnih referentnih kamatnih stopa, ni sama ne verujući da će takva odluka oživeti ekonomski rast.

Dosadašnje mere preduzete u cilju bekstva iz recesije i oporavka ekonomskog rasta u SAD, a koje su se svodile na upumpavanje nekoliko hiljada milijardi fiskalnih dolara u propale privredne sektore, ne samo da nisu ubrzale rast, već su praćene ozbiljnim rizicima koji se ogledaju u republikanskoj opstrukciji neophodnih promena i onim koji dolaze iz derutne Evrope, razvaljene dužničkom krizom i prividnom slogom.

Bez efikasnih mera: Federalne rezerve SAD

Photo: EPA/Matthew Cavanaugh

Ekonomsko-političko većanje unutar Federalnih rezervi počelo je u avgustu i trajalo je više od mesec dana, pod budnim okom uspaničenih ulagača, što je, uz standardno loše ekonomske parametre o dužničkoj krizi u Grčkoj ali i drugim evropskim državama, uslovilo katastrofalne padove vrednosti indeksa na globalnom finansijskom tržištu. Tokom septembra (5, 9, 12 i 19), vodeći evropski indeksi su beležili dnevna stropoštavanja od preko 4%, dostižući kolosalne ukupne gubitke od početka 2011. godine: Nemački DAX indeks -25%, francuski CAC -26,7%, engleski FTSE -14,8%, italijanski MIB -32,8%, španski IBEX -20,8%.

Posle saopštenja Federalnih rezervi, svetski indeksi su u četvrtak doživeli novi kolaps, počev od najreprezentativnijih azijskih (Hang Seng iz Hongkonga -5,39%, (-24% od početka godine), japanski Nikkei -2,07% (-16,3% u 2011. godini) i južnokorejski indeks -2,9%) do evropskih, koji na sredini trgovanja u četvrtak evidentiraju crveno usijanje: DAX -4,3%, CAC -4,7%, FTSE -4,7%, IBEX -4,6%, MIB -3,7% ... Evro je u četvrtak zabeležio pad u odnosu na dolar i vredi 1,3448 USD, dostigavši najnižu vrednost posle 14. februara 2011. godine.

Teskoba i pometnja: Berza u Njujorku

Photo: EPA/Justin Lane

Da je jedna nevolja uvek praćena novom, pokazala je agencija za finansijsku procenu Moody's koja je u sredu smanjila dugoročnu kreditnu ocenu dvema velikim američkim bankama, Bank of America i Wells fargo, kao i kratkoročnu ocenu kreditne sposobnosti banke Citygroup. Objava američke agencije se poklapa sa procenama pojedinih tehničkih analitičara koji tvrde da će sadašnje vrednosti vodećih indeksa (DAX 5.200 indeksnih poena, CAC 2.795 poena, FTSE 5.054 poena, S&P 1.166 poena, američki industrijski Dow Jones 11.124 poena) doživeti još niže grane, sve dok na promenjenom finansijskom horizontu ne ostanu samo one kompanije i sektori koje zaista nešto vrede i bez liberalne nacionalizacije.