Jugo, Lada i mir u svetu

Preferencijalni razgovor: Vi dolazite s juga? (Medvedev) Ne, naravno s Ladu! (Tadić)

Photo: FoNet/Dragan Antonić

U javnosti se najavljuje liberalizacija trgovinske saradnje s Rusijom. Sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Rusije zaključen je 16.februara 2007. i podrazumeva sticanje preferencijalnog statusa za proizvode srpskog ili ruskog porekla. Uslov je da je roba proizvedena u Srbiji ili Rusiji i da sadržaj repromaterijala stranog porekla nije veći od polovine. Sporazum sadrži spisak izuzetaka koji ne mogu imati preferencijalni status bez obzira na poreklo, uključujući automobile. To je bio jedan od razloga uzdržanosti italijanskog FIAT-a od investicija u Kragujevcu. Ispostavilo se i da je bilo bez osnova obećanje srpske vlade da će ruska strana pristati na punu liberalizaciju, i jedna od uobičajenih ovdašnjih pogrešnih političkih procena

Verovatno je nepotrebno tumačiti da je protekcionizam u sektoru uvoza stranih automobila neobjašnjiv i u Srbiji i u Rusiji, u kojima se proizvode najgori automobili na svetu. I nije potrebno ponavljati iskustva stotina hiljada unesrećenih korisnika srpske i ruske industrijske tehnologije. Niti ponavljati komentare o «retardiranim inženjerima» i „pijanim radnicima“. Tokom „letnje pauze“, u kojoj administracije poput naše umeju da donose skrivene i podmukle odluke, Srbija i Rusija su 22.jula 2011. potpisale Protokol kojim se neki od proizvoda sa spiska izuzetih od preferencijalnog statusa skidaju sa liste izuzetaka (skrob, insulin, tepisi i nameštaj od drveta ali ne i automobili, i to je važno za FIAT Kragujevac). Istim Protokolom uvodi se ograničenje preferencijalnog porekla za sve proizvode iz Srbije tj. Rusije ustanovljavanjem Pravila direktne trgovine. Pravilom obavezne direktne trgovine preferencijalni status proizvoda moguć je samo ako su kupac i prodavac registrovani u Srbiji ili Rusiji. Ukoliko se kao posrednik u poslu pojavljuje pravno lice iz bilo koje treće zemlje, preferencijalni status za proizvode ne može se ostvariti.

Uprava carina (Ministarstvo finansija koje je preuzeo premijer lično) poslala je dopis svim carinarnicama da se pravila iz Protokola imaju primenjivati od 08. avgusta, ali nisu sve Carinske ispostave postupale po tom raspisu, već su se obratile Ministarstvu finansija, Sektoru za carinski sistem i politiku za tumačenje osnovanosti raspisa, sa obrazloženjem da je raspis Uprave carina u suprotnosti sa odredbama Carinskog zakona Srbije. Ministarstvo finansija, Sektor za carinski sistem i politiku, donelo je mišljenje o pravilima primene, kojim propisuje prelazni period od šest (6) meseci od datuma potpisivanja Protokola, ali je uvelo ograničenja: u narednih šest meseci (do 22.januara 2012) preferencijalni status se sticao po uslovima koji su važili do potpisivanja Protokola, ali i da je sertifikat o poreklu (srpskom, tj. ruskom) robe izdat pre 22. jula 2011. ne uvažavajući činjenjicu da se mnogi poslovni ugovori realizuju tokom godine, sukcesivnom proizvodnjom i sukcesivnim isporukama.

Jer su Rusi tako tražili!: Mirko Cvetković, premijer-carinik

Photo: BETA

Oba organa Ministarstva finansija, i Uprava carina i Sektor za carinski sistem i politiku pozivaju se na Carinski zakon Srbije i pravila transparentnosti i predvidljivosti STO, a rešenjima unutar istih dokumenata krše i suspenduju i odredbe Carinskog zakona i pravila STO. Sadržaj i tajming suspenzije slobodne trgovine s Rusijom nameću zaključak da su tom odlukom zaštićen monopolisti, verovatno na obema zainteresovanim stranama, i da je ona suprotna opštim načelima spoljne politike i spoljne trgovine koja su usmerena i na ekonomsku liberalizaciju koju propisuje EU, ali načelu „četiri stuba“ koje se svodi na ekonomsku i političku preorijentaciju na Rusiju, Kinu i zemlje nekadašnjeg Trećeg sveta, na „nova tržišta“ i privlačenje „novih investicija“.

Prema indeksu ekonomskih sloboda, Srbija je u istraživanju Heritage Foundation smeštena na 101 mesto, zbog komplikovanih birokratskih procedura, korupcije, slabog sudskog sistema podložnog političkim pritiscima, visoke i netransparentne budžetske potrošnje i nepostojanja jasne političke volje da se nastave reforme. Od 43 evropske zemlje, Srbija je na 38. mestu. Na osnovu egzaktnih parametara Srbija je svrstana među „uglavnom neslobodne“. Rusija je na 143. mestu od 179 rangiranih sistema. Prema rangiranju Svetske banke, koja ispituje „lakoću poslovanja“, Srbija je na 92. mestu, iza zemalja poput Mongolije, Albanije, Namibije, Belorusije, Azerbejdžana, i vidno ispod Bocvane i Ruande.