Guverner Šoškić, državni neprijatelj broj 1

Nestranačka stručnost: Guverner Šoškić i premijer Cvetković, pre razlaza

Photo: Beta

Kada je početkom aprila 2010. godine Mirko Cvetković rekao “Za Dejana Šoškića odlučili smo se zato što je on zadovoljio osnovne kriterijume - stručnost i nepripadanje bilo kojoj političkoj stranci”, nesrećni premijer nije ni slutio da će, godinu dana kasnije, pošto je snažni dinar razvalio izvoznike i povećao javnu potrošnju, u guverneru Narodne banke Srbije dobiti ljutog protivnika, i to u najnezgodnije vreme, pred uobičajene predizborne šarene laže

Problem je iskrsao 13. juna, na sastanku između premijera Cvetkovića, ministra za sve i svašta Olivera Dulića i guvernera NBS Dejana Šoškića. Zgranutom partijskom dvojcu koji je mnogo polagao na građevinsku demagogiju upakovanoj u legendarnu brigu vlasti za mlade bračne parove i ostale lumpen-proletere, Šoškić je saopštio nameru da poveća učešće za stambene kredite sa 10 na 20 odsto, ne bi li tako sprečio da, zarad političke mimikrije, oni najnaivniji padnu u dužničko ropstvo ili, u najboljem slučaju ostanu bez novca i bez krova nad glavom.

Oliver Dulić, ravnodušan prema proseku

Photo: Stock

Već sutradan, svi prodržavni mediji su se dali u odbranu duševnog dvojca Cvetković-Dulić, ne birajući sredstva u blaćenju guvernera Šoškića i Narodne banke Srbije, navodno nezavisne finansijske institucije. Valjda u strahu od zlosrećne sudbine kažnjenog dnevnika “Alo”, u servilnosti se posebno istakao Press, sugerišući da je Šoškić “zaratio ne samo sa državom, već i narodom” što je, valjda, posebno povredilo suvlasnike Srbije kojima su građani oduvek bili prva i jedina briga.

“Da bi neko u Srbiji kupio stan i skućio se pomoću kredita”, zabrinuto će novinar Pressa, “moraće prethodno da iskešira bar 20.000 evra. Toliko će, naime, iznositi inicijalni trošak, odnosno učešće od 20 odsto i prateći troškovi, ukoliko od 1. jula stupe na snagu propisi koje je osmislio guverner NBS Dejan Šoškić”, zapomaže Press, glupo se uzdajući u premijerovu računicu: “Ako počne da se primenjuje ova odluka, za kredit od 70.000 evra građani će morati u startu da prikupe 14.000 evra samo za učešće. Kada se za ovaj kredit uračunaju propratni troškovi, takse i naknade, bez najmanje 20.000 evra keša niko neće ni moći da planira kupovinu stana”. Naravno, ni Press, niti bilo koji drugi medij u službi vladajućeg marketinga, se ne osvrću na skandaloznu činjenicu da od pomenutog iznosa preko 6.000 evra ide u budžet glomaznog i preskupog državnog aparata. Umesto toga, Press navodi pet razloga “zašto ne treba poslušati Šoškića”: 1. Drastično će pasti tražnja za stambenim kreditima (na užas lihvarskih banaka) 2. Mnogi građani neće imati svoj krov nad glavom (a Dulić se toliko trudio) 3. Smanjiće se kreditna aktivnost banaka (opet jadne banke) 4. Građevinski sektor naći će se u ozbiljnim problemima (kao da odavno nije) 5. Građani će morati da uzimaju skupe keš kredite da bi imali za učešće (iste one kredite koji se reklamiraju na svim televizijama, vabeći očajne ljude na pogrešan korak).

Ortoped, neimar, izviđač, predavač, ministar: Oliver Dulić, DS multipraktik

Photo: Stock

Posredstvom Večernjih novosti, pod junačkim naslovom “Odbranićemo pravo na krov”, zavrištao je i Oliver Dulić. Taman je planirao da proda 1.800 stanova na Rasimovom Voždovcu, da za 16 meseci izgradi 1.200 stanova, moderna zdanja i kreativna rešenja na Novom Beogradu, da usreći sve bogate beskućnike, kada mu je guverner Šoškić pomrsio stambene, izborne i privatne račune.

“Država je prošle godine investirala ogroman novac i energiju da bi pomogla građevinskom sektoru da izađe iz krize. Jedna od najvažnijih mera bila je podsticanje stanogradnje. Merom NBS, taj projekat bi bio ugrožen”, rekao je Ministar Dulić, vidno razočaran mešanjem guvernera u monetarne tokove.

Ni Blic nije želeo da ostane po strani kada je u pitanju lojalnost prema Demokratskoj stranci, te je pozvao predstavnika iz redova najugroženijih, Veroljuba Dugalića, Genseka Udruženja banaka Srbije (UBS) koje je beskrajno zabrinuto za razvoj građevinskog sektora.

Uviđajući i sami da su Cvetkovićevi i Dulićevi argumenti pouzdani kao vrbov klin, 15. juna partijski mediji oglasili su se oprobanom metodom blaćenja, rutinski napadajući guvernera Šoškića standardno niskim udarcima.

Gde živi ovaj čovek: Dejan Šoškic, lovina

Photo: Stock

“Zašto Šoškić ne razume kako živi narod u Srbiji? Guvernera novac nikad nije brinuo, a sada ima platu od 525.000 dinara. Gde živi ovaj čovek? (uz priloženu fotografiju, pa ako se nekom omakne štangla...) oštro je počeo Press, a zatim prepustio reč Goranu Nikoliću, stručnjaku za guvernerov privatni život: “Šoškić je rastao pod staklenim zvonom i nikada nije imao problem sa novcem, kao ni viceguverner Bojan Marković. Oni su ljudi iz dobrostojećih porodica, koji su živeli i radili i u inostranstvu. Nisu imali, da tako kažem, mnogo kontakta sa realnošću”.

Nameran da se ponovo dokaže u predsednikovim optimističkim očima, oglasio se ukoreni i preobraćeni Alo, genijalnom DS-Ringier konstatacijom: “Povećanjem učešća za stan guverner je osudio građane na podstanarstvo!” i dirljivom socijalnom osetljivošću koja je rastužila i liberalne ekonomiste: “Najnovijim merama Narodne banke Srbije koje stupaju na snagu od 1. jula stambeni kredit će postati privilegija bogatih pošto obični građani koji mahom žive kao podstanari neće moći da skupe 10.000 ili čak 20.000 evra gotovine za učešće, koje će iznositi 20 odsto”.

"Graditelj"

Miodrag Mića Popović

Dnevnik Kurir, glasilo moderne Srbije, zgađen je i guvernerom Šoškićem pa, prirodno, i merama koje jedna takva osoba može da predloži: “On ne zna za krizu”, započinje Kurir i hrabro nastavlja u poznatom kritičkom tonu, “U jeku svetske ekonomske krize guverneru NBS odobrena je povišica plate, pa tako Dejan Šoškić umesto 507.587 prima 524.958 dinara! Uvećanje od 17.371 dinara deluje degutantno, između ostalog, i zbog najnovije odluke Šoškića da učešće za sve kredite u evrima za građane Srbije ubuduće bude, umesto dosadašnjih 10, čak 20 odsto!”

Odjekivanja i reagovanja iz Politike unela su dodatnu zabunu. Naime, usled potpunog rasula i neusklađenosti unutar stranke, javila se i Diana Dragutinović, bivša ministarka finansija, podržavajući guvernerovu meru o povećanju obaveznog učešća za stambene pozajmice, jer “smatra da treba štititi finansijsku stabilnost i ta mera ide u susret problemu”.

Lamentirajući nad zlehudom sudbinom građana i podstanara koji bi lako skupili deset, a nikako ne mogu 20 hiljada evra za učešće, vrli demokratski mediji prevideli su da pronađu vezu između zvaničnih podataka Republičkog zavoda za statistiku (RZS) i “Dulićevog učešća”, smatrajući da ti nevažni parametri ne utiču na prikupljanje tričavih 10.000 evra, od kojih svega 32 odsto na ime državnih dažbina.

Pokazalo se da ni posle krize, mada predsednik Tadić još nije raskrstio da li je prošla ili nije, prosečno domaćinstvo u Srbiji ne može da prihoduje više od 485 evra mesečno. Ako zvanični podaci govore da od tog iznosa čak 470 evra ode na ličnu potrošnju (od čega 200 evra na elementarne potrebe - hranu i piće), jasno je da će tužnoj prosečnoj porodici biti potrebno 37 godina da uštedi 6.800 evra za učešće u stambenom kreditu, i još 18 godina za državni namet od 3.200 evra. U ime proklamovanog optimizma bez ikakvog racionalnog pokrića, e-novine neće ni pomenuti mesečne rate, bankarske kamate i masovno prinudno oduzimanje imovine neurednim komitentima, nesposobnim da prate humana nastojanja Olivera Dulića.