Od Južnog toka do potoka

Južni tok: Studija izvodljivosti je precenjena u Srbiji

Photo: EPA/Uwe Zucchi

U glave građana Srbije Južni potok se ulio nakon potpisivanja međudržavnog naftno-gasnog sporazuma u Moskvi, na najvišem nivou. Tada se gasovod još nije zvao tok, nego potok, i pratila ga je priča da mu je cilj da obezbedi sigurnost snabdevanja potrošača zbog problema sa Ukrajinom i postojećim gasovodom

Pomenuti naftno-gasni sporazum je, osim gasovoda, dogovorio i prodaju NIS-a i vlasništvo nad skladištem gasa Banatski Dvor. Iako je javnosti prezentirano da je realizacija ta tri posla čvrsto uvezana (negde dobiješ - negde izgubiš) iz dokumenata se moglo uočiti da za to nema nikakvih garancija. Da su to nezavisni “ugovori” od kojih svako može ostati mrtvo slovo na papiru, bez posledica. Čemu onda guranje u jednu istu kutiju?

Kupoprodaja NIS-a je praktično odmah realizovana. Po nagodbi, bez tendera. Bila je osporavana i dogovorena cena. Oni koji su je branili pozivali su se na studiju jedne renomirane svetske konsultantske kuće, ali previđali da je reč o proceni imovine, a ne o proceni tržišne vrednosti kompanije. Ne postoji ni obaveza direktnog investiranja od strane kupca, već samo njegova obaveza da obezbedi kredit pod zadatim uslovima. Napisana dinamika razvoja može se, u praksi, rastezati do mile volje. Kupcu se garantuje nepromenjivost uslova poslovanja do momenta isplativosti projekta (ima li sadašnji problem dvojnih akciza veze sa tim?), a da se ne zna ko i kada procenjuje isplativost. Čak se pominje i mogućnost oslobađanja od plaćanja PDV-a. I još mnogo toga.

Nama je ponuđeno da se uključimo u projekat Južni tok (potok) iako nije postojala Studija izvodljivosti koja je trebalo da pokaže ima li projekat smisla. Mogu se naći izjave ozbiljnih eksperata da projekat neće biti isplativ i da se radi o političkoj ideji (i to ne prvi put); da se ne predviđa toliko povećanje proizvodnje gasa koje bi zahtevalo nove transportne kapacitete; da je ogroman novac potreban da bi se gas samo doveo od ležišta do ulaska u projektovanu trasu gasovoda; da nad svim ovim, preteći lebdi ogroman projekat “Nabuko”. I još mnogo toga.

Photoshop ekonomija: Nerazmrsivo klupko isprepletanih rusko-srpskih cevi

Photo: EPA/Patrick Pleul

Početna ideja o Južnom toku pretrpela je mnoge prepravke do današnjih dana - od značajnog uvećanja kapaciteta gasovoda, do uključivanja zemalja koje primarna trasa nije presecala. Pretpostavlja se da je generalna Studija izvodljivosti sada završena. Ne znamo zvanično njene rezultate, ali imamo komentare u ruskim medijima da će se od projekta odustati. I još mnogo toga.

U Srbiji je nedavno ružno odjeknula vest da će se mešovita rusko-srpska firma, zadužena za deo gasovoda kroz našu zemlju, osnovati sa sedištem u Švajcarskoj. Koliko pažljivo pristupamo poslu, govori činjenica da se čudimo nečem što je već dogovoreno - u dokumentima smo se već saglasili da ta firma "radi po zakonima Švajcarske". Pa, gde će onda biti osnovana? Uz sve to, izgleda da nisu svi manjinski partneri, kao mi, sa 49%. Zašto? I zašto vlasništvo nad gasovodom u potpunosti pripada partneru, a ne partnerima proporcionalno vlasništvu nad firmom? I još mnogo toga.

Ideja o Južnom toku predstavlja ostvarenje srpskog sna. Ne radiš nista, a dobijaš pare! Ali, nije li krajnje vreme da prestanemo da sanjamo. I da otvorimo četvoro očiju. Da vidimo šta je realno, a šta ne. Gde je naša budućnost, a gde ne. Drugi već odavno to rade. Hoće li se gasovod realizovati ili ne, nije samo njihov problem. Naš problem je, na primer, da li Srbija ipak ima ugovorene finansijske obaveze. Da li, i koliko, treba novca da se uloži u pripremu projekta, po ugovoru? Bez sigurnosti da će on biti i realizovan? Za početak, da buđenje počnemo tim odgovorom.