Većinsko, a rusko!

Tri boje, Rusija: Cevi bele, nebo plavo, a slavina crvena

Photo: EPA/Sergey Dolzhenko

Ovaj ogled ima za cilj da predstavi kratku hronologiju događaja vezanih za uspostavljanje kontrole ruskog energetskog giganta "Gasproma" nad gasno-naftnim resursima u Srbiji, sa posebnim akcentom na događaje od pre 2004. godine, kako bi se predstavljanjem kratke istorije odnosa podsetilo na to koje su ličnosti učestvovale u uspostavljanju ove dominacije. Analizom događaja, zvaničnih dokumenata i medijskih izvora i drugih prikupljenih materijala, obuhvaćeni su političko-ekonomski potezi vladajućih elita iz kojih se vide određene nepravilnosti u donošenju odluka na štetu interesa građana Srbije, a na korist ostvarivanja strateških geopolitičkih ciljeva "Gasproma" i Ruske Federacije. Na osnovu svega toga sa sigurnošću se može tvrditi da su određene političke blokove u Srbiji u odnosima sa "Gaspromom" vodili neki drugi interesi, a ne interesi građana, kao i da za ogroman broj indicija za pričinjene zloupotrebe niko nikada nije odgovarao

Šta je zapravo"Centrex"?

Medvedev je u više navrata potvrdio da "Gasprom" stoji iza "Centrexa", ali vlasnička struktura ove firme uopšte nije jednostavna. Dokumenta iz austrijskog registra potvrđuju da je "Central Me Energy & Gas Ag" iz Austrije (formalni akcionar "Jugorosgasa" sa 25 odsto kapitala) deo takođe austrijske kompanije "Centrex Europe Energy & Gas Ag". Direktor"Central Me" je izvesni Thomas Kozich, dok je na čelu "Centrexa" Italijan Massimo Nicolazzi, koji je ujedno i član upravnog odbora "Jugorosgasa" u Srbiji. Registri govore da se u okviru "Centrex grupe" nalazi nekoliko povezanih "Centrex" preduzeća u Austriji, Italiji, Mađarskoj i Švajcarskoj, koja se opet nalaze u kombinovanom vlasništvu sa samim "Centrexom" i "Gaspromom". Vlasnik samog "Centrexa" je "Gasprom" banka prema informacijama na sajtu "Gasproma", ali tako nešto ne piše u registrima. Prema njima, vlasnik "Centrex Europe Energy & Gas Ag" je "Arosgaz", a tu firmu poseduje kiparska kompanija "Siritia Ventures, Ltd.", čije je vlasništvo bilo vezivano za OOO "Rubin", a koju je kupila "Gasprom" banka. Treba reći da je Centrex kompanija tek 2003. godine dobila ime "Centrex", ali da se do tada zvala "Jurimex Energy & Gas Development AG"."Jurimex" je osnovao Robert Novikovskij, inače prijatelj predsednika "Gasprom" banke Ilije Jeliseva, a on je najbliži prijatelj Dmitrija Medvedeva.

Pitanje je kako je Ali Šen, turski biznismen rodom iz Prizrena, doveden u vezu sa "Centrexom", jer se formalno samo Šenova kompanija "Bosfor gas" nalazi u posedu "Gasproma". On se u više navrata predstavljao u Beogradu kao lični izaslanik Aleksandra Medvedeva i predstavnik "Centrexa" i "Gasproma" u Srbiji. "Bosfor gas" na čijem je čelu Šen, nalazi se u vlasništvu porodice Šen, "Ringas Managementa" i ZMB, koji je u posedu "Gazprom Germania" iz Berlina. Novinar Boarov napisao je da je Ali Šen izabran za pripremu posete Medvedeva Beogradu 2006. godine zbog dve okolnosti: jer je dobro govorio srpski jezik (neki zamršeni poslovi se ne mogu obavljati preko prevodioca), a drugo, izgleda da bi on trebalo da obezbedi buduće snabdevanje Kosova gasom iz "Jugorosgasovog" gasovoda Pojate–Niš do Prištine i Albanije, a pri svemu tome čovek poznaje zavičajne prilike i ovdašnje poslovne običaje.

Poverljivi biznis bez prevodioca: "Bosfor gas"

Photo: Stock

Takođe, "Centrex" je tokom 2007. godine snažno podržao da na mesto koordinatora Upravnog odbora "Jugorosgasa" dođe Žarko Zečević koji je pre toga decenijama bio prvi čovek FK Partizan. Izbor Zečevića podržao je i "Gasprom" u Beču, a s njegovim postavljenjem saglasio se i srpski manjinski partner "Srbijagas". Ali izgleda da se Zečević tu našao zahvaljujući nekim dubljim vezama. Dosta godina pre toga predsednik FK Partizana bio je niko drugi do Marjanović, sa kojim je Zečević imao decenijsku saradnju. Kada je izabran za predsednika Vlade Srbije, Marjanović je postao počasni predsednik FK Partizan i to je ostao sve do smrti 2006. godine. A niko drugi do nezvanični predstavnik "Gasproma", Ali Šen, godinama je bio na čelu turskog fudbalskog kluba Fenerbahče i imao sjajnu saradnju sa Partizanom. Mediji su čak pisali i da je upravo Šen doveo Zečevića u "Gasprom", ali svakako da je Zečević, simbolično, specijalna veza. Interesantno je ovde pomenuti još neke fudbalske veze u poslu sa gasom, jer i sam "Gasprom" neguje posebne odnose prema sportu. Ministar Škundrić je na čelu SD Crvena zvezda, dok je Dušan Mrakić državni sekretar u ministarstvu energetike, član UO FK CZ, koji "Gasprom" odnedavno podržava.

A sad da nam platite proviziju

Paralelno sa pripremama za potpisivanje Memoranduma o izgradnji gasovoda kroz Srbiju tekle su i pripreme da "Jugorosgas" preuzme posredničku ulogu između "Srbijagasa" i "Gaseksporta". U maju 2006, nakon izlaska Labusa iz Vlade Srbije, smenjen je Miloš Tomić, koji je percipiran kao Labusov kadar, a na njegovo mesto dolazi Miloš Milanković, takođe kadar G 17 plus, ali veran struji koja je ostala uz Dinkića. On u decembru 2006. sklapa osnovni tzv. posrednički ugovor sa "Jugorosgasom" o nabavci ruskog gasa, kojim je sudbina kupovine gasa zacementirana. Milanković je izjavljivao da je Srbija dobila obaveštenje od "Gasproma" da će umesto "Gaseksporta" od sada morati da nabavlja gas od njene firme "Jugorosgas", ali ostalo je nedorečeno na koji način je to ruska strana tražila. Međutim, i taj ugovor, kao i svi budući aneksi, ostao je nedostupan javnosti Srbije, iako se samo nezvanično saznalo da je posrednička provizija na nivou od četiri odsto.

Čovek za vezu: Žarko Zečević u društvu Mihalja Kertesa

Photo: Boško Karanović

Gotovo istovremeno Vlada Srbije i ruski "Gasprom eksport" potpisali su Memorandum o izgradnji gasovoda kroz Srbiju, vredan oko milijardu dolara. Prema Memorandumu, gasovod kroz Srbiju, dužine oko 400 kilometara, trebalo bi da se prostire od bugarske do hrvatske granice. Njegov kapacitet trebalo je da bude 20 milijardi kubika i da predstavlja oslonac na već postojeći međunarodni gasovod Plavi tok, koji preko Crnog mora povezuje Rusiju i Tursku. Slobodan Sokolović, pomoćnik ministra energetike, izjavio je tada da taj gasovod punim kapacitetima može početi da radi za pet do šest godina kada Srbija može da očekuje značajnu finansijsku dobit od oko 200.000 dolara. On je tada najavio da će gasovod početi da radi 2010. ili 2011. godine što se, naravno, nije desilo. Tada su pale ocene da je Memorandum samo papir u kojem se saopštava dobra volja Srbije i "Gasproma" da su spremni da jednog dana potpišu ugovor o konkretnoj saradnji, što će se takođe kasnije pokazati. Mnogo važnija promena paralelno se desila iza kulisa ovog Memoranduma, jer će posrednički ugovor imati dalekosežne negativne posledice.

Ovde se treba kratko zadržati na onome šta se o "Gaspromovim" ćerkama posrednicima govori u medijima u Rusiji. Ćerke firme su uobičajen način za zloupotrebu nacionalnih resursa za privatne interese ljudi u "Gaspromu", jer se na taj način izbegava vraćanje deviznih zarada natrag u Rusiju. Uvozničke kompanije "Gasproma" zapravo ne rade ništa u tim zemljama, ali se uvek na njihove račune slivaju sva sredstava za isplatu isporučene količine "Gasprom" gasa. Najbolji primeri za to bili su "Progresgas trejding" i "Jugorosgas". Isporuka gasa do srpske granice sprovodi se preko "Gasprom eksporta" i MOL-a u Mađarskoj, do krajnjih korisnika u Srbiji, a pri tom "Jugorosgas" ne radi ništa. Ali zato posredniku ostaju svi prihodi u Srbiji, pa je zato potrebno da "Gaspromovi" rukovodioci budu imenovani na mesta u upravnim odborima, jer će firma posrednik isplaćivati ogromne honorare članovima. I drugo, dobit posredničke firme nije dobit "Gasproma", već dobit onih koji kontrolišu posrednika, jer ako bi se ta provizija vraćala"Gaspromu" ona bi bila deo ukupnih prihoda "Gasproma" u kojem ruska država ima većinski kapital.

Carstvo posredovanja, provizije i dobiti: Gazprom

Photo: Stock

Naredni korak u prepuštanju kontrole nad energetskim sektorom bio je potpisivanje tzv. naftno-gasnog sporazuma s Rusima, koji je zapravo podrazumevao privatizaciju NIS-a. Vlade Srbije i Rusije prvo su 25. januara 2008. potpisale sporazum kojim je predviđena izgradnja gasovoda Južni tok kroz Srbiju i prodaja 51 odsto kapitala NIS-a "Gaspromu" za 400 miliona evra, uz 500 miliona evra investicija do 2012. A onda je nakon održanih izbora i formiranja nove Vlade Srbije u septembru 2008. Skupština Srbije verifikovala saradnju s Rusima. "Gaspromova" firma ćerka "Gaspromnjeft" imaće pravo na operativno upravljanje NIS-om, a vlada će garantovati zaštitu tržišta plasmana naftnih derivata koje proizvodi NIS najmanje dve godine. Gasovod Južni tok i podzemno skladište gasa Banatski Dvor gradiće kompanije koje će osnovati ruski "Gasprom" i njegove kompanije ćerke i "Srbijagas", pri čemu će ruska strana u novoosnovanim kompanijama imati udeo od najmanje 51 odsto, a srpska strana najviše 49 procenata. U delu sporazuma koji se odnosi na magistralni gasovod koji će transportovati prirodni gas iz Rusije kroz Crno more do evropskih zemalja, bilo je predviđeno da će trasa gasovoda biti naknadno utvrđena.

Najbolju, do sada, pravnu analizu aranžmana između Srbije i Rusije u oblasti naftne i gasne privrede izradio je pravni tim projekta "Isac fonda" u decembru 2009, analizirajući sve do tada dostupne javne dokumente. Sveobuhvatnost tog aranžmana i dalekosežnost političkih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih, pa i pravnih posledica koje će on imati za energetiku u Srbiji je bez presedana, kao što je bez presedana i stepen povlastica i stepen odstupanja primene propisa Republike Srbije. Pravni tim osporava dokumente iz nekoliko uglova, najpre neusklađenosti s Ustavom u smislu zabrane diskriminacije, jer je ruskim i srpskim firmama izvođačima dat povoljniji položaj u odnosu na druga preduzeća. Zatim, aranžman je kršio i druge već zaključene međunarodne sporazume, kao što su sporazumi o podsticanju i uzajamnoj zaštiti ulaganja sa Španijom, Holandijom, Nemačkom, Mađarskom i Švajcarskom, kojima se Srbija obavezala da ulagačima iz tih zemalja obezbedi jednak tretman kao da su domaća, a u suprotnosti je sa pojedinim odredbama Zakona o javnim nabavkama i Zakona o privatizaciji. Takođe, Srbija je aranžmanom prekršila obaveze preuzete osnivanjem Energetske zajednice, jer se obavezala da osnuje integrisano tržište za prirodni gas i električnu energiju i da u svoje zakonodavstvo unese odgovarajuće propise EU. Takođe, pravnom timu je nejasno zašto će zajedničko preduzeće biti osnovano u Švajcarskoj, s obzirom na to da će predmet poslovanja preduzeća biti sprovođenje projekta na teritoriji Srbije. Sporna su i velika ovlašćenja "Gasproma" u upravljanju NIS-om, jer osnivački akt NIS-a predviđa pravo veta Srbije po određenim pitanjima, ali isto tako daje dosta široka ovlašćenja Upravnom odboru NIS-a, u kojem je većina članova NIS-a.

Alo, Rusija: Dušan Bajatović, direktor "Srbijagasa" i proevropski reformator

Photo: Stock

Energetski sporazum sa Rusijom ipak je prošao bez ikakvih problema u parlamentu, jer je verifikovan sa 214 glasova u njegovu korist. Istovremeno je samo 140 od 250 poslanika glasalo za ratifikovanje SSP sa EU. Podršku energetskom sporazumu dale su DS, SDP, SPO, G 17 plus, DSS, SRS, NS i SPS. Za te stranke sporazum sa Rusijom je strateški projekat za Srbiju, čijom će realizacijom država imati višestruke koristi. Protiv sporazuma su bili poslanici LDP, LSV i Saveza vojvođanskih Mađara.

Srpsko-ruski sporazum razlikuje se od svih sporazuma koje su Rusi potpisali sa drugim zemljama po tome što je ruska državna kompanija "Gasprom" u Srbiji dobila većinsku kontrolu nad kompletnim gasnim i naftnim tržištem, pa je kompletna briga o energetskoj budućnosti poverena "Gaspromu". Pored rafinerija, skladišta i oko 450 benzinskih pumpi NIS-a, ruski "Gaspromnjeft" je dobio i monopol naftnih derivata i gasa na srpskom tržištu, pravo na eksploataciju za naftna i gasna polja u Vojvodini, kao i koncesiju "Naftagasa" u Angoli, koja važi do 2025. godine, odakle Srbija godišnje dobija 80.000 tona nafte.

Cena gasa – i dalje nepovoljna

Međutim, kada bi se zanemarili svi ovi veliki dogovori, vidi se da su građani upali u još nepovoljniju poziciju jer Srbija i dalje plaća najveću cenu gasa. O konkretnoj ceni vrlo se malo priča i teško je doći do precizne informacije s obzirom na različitu politiku cena gasa samog "Gasproma". Odgovorni u "Srbijagasu" nikada nisu obelodanili ugovore, anekse i prave informacije u vezi sa cenom već se samo daju ocene. Tako je npr. Saša Ilić, jedan od direktora "Srbijagasa", u decembru 2008. govorio da je cena na početku godine bila oko 280 dolara za 1.000 kubika gasa, a u tom trenutku je bila već 455 dolara. U istom trenutku ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić kaže da je dotadašnja cena gasa bila 248 dolara, a da je tada bila 532 dolara i tvrdi da poskupljenje gasa nije bila politička odluka već ekonomska nužda. Aktuelni direktor "Srbijagasa" Bajatović bio je oprezan i nije iznosio konkretne cifre, ali je govorio da je ugovor o nabavci ruskog gasa dobar, jer nema penala. U suprotnom, samo u 2009. godini morali bismo da platimo 200 miliona dolara za nepovučenu količinu gasa. Uzimamo koliko nam treba i kad nam treba, što ne postoji nigde u Evropi. Taj ugovor je za Srbiju spas, kaže Bajatović.

U nedostatku zvaničnih podataka za ilustraciju o nelogičnostima u pogledu cene gasa dobro mogu da posluže podaci Republičkog zavoda za statistiku, prema kojima je Srbija tonu gasa iz Rusije u 2009. uvozila po ceni od 598 dolara, u 2008. za 612 dolara, u 2007. za 433 dolara, u 2006. za 391 dolar, a u 2005. za 295 dolara. Ekonomista Miroslav Zdravković, koristeći se podacima portala www.trademap.org, došao je do sličnih podataka, koje je uporedio s ostalim zemljama i utvrdio da je Srbija u 2009. godini plaćala 55 odsto skuplji gas od svetske cene. Tonu gasa plaćala je 431 evro, dok je prosečna svetska cena tada bila 278 evra. Na listi zemalja uvoznika ima i gorih od Srbije, ali se Srbija nalazi na visokom četvrtom mestu, jer su ispred nje bili samo Čile, Bosna i Hercegovina i Hrvatska. Nižu cenu gasa od Srbije imaju sve druge zemlje u Evropi, a posebno zemlje ZND. Tako, najveći broj zemalja EU, npr. Bugarska, Francuska, Češka, Nemačka, Rumunija, Italija, plaćaju 320 evra po toni, ili niže od toga. Čak i Makedonija, koja ne uvozi neke ozbiljne količine platila je gas po ceni od oko 388 evra. Pored osnovne cene gasa za Srbiju, kao i postojanja posrednika, što su dva najvažnija razloga za visoku cenu gasa, pojavljuju se i visoki tranzitni troškovi za gas kroz Mađarsku. Ti troškovi nemaju veze sa "Gaspromom", jer je sa Mađarskom takođe zaključen veoma nepovoljan ugovor, još pre dosta godina. Ali niko nije uspeo da ubedi Mađare da pregovaraju o toj ceni, jer Srbija još uvek nije deo EU.

Burazerski gasovi: Gas u Srbiji skuplji 55% od svetske cene

Photo: EPA/Sergey Dolzhenko

Interesi"Gaspromovih" lobija

Sasvim je jasno da su ključnu ulogu u predaji energetske stabilnosti Srbije odigrale DSS, a zatim i DS koja je, kada je formirala vlast sa SPS-om, potvrdila sve ono što je zajednički pripremano. Mediji su više puta izveštavali o povezanosti kadrova DSS-a i "Gasproma", posebno u slučajevima ministara Naumova, Bubala, Aleksandra Popovića, Milutina Prodanovića, ali i Nenada Popovića, potpredsednika DSS i predsednika ekonomskog saveta te stranke. Sam ekonomski program DSS više od svih partija proklamuje budućnost Srbije uz energetsku povezanost s Rusima. Funkcioneri DSS svakako su sa više pozicija zastupali interese saradnje sa "Gaspromom", ali nema previše pouzdanih dokaza o njihovoj jačoj povezanosti. Primer bliže saradnje je zastupanje "Gasproma" u domaćoj javnosti, koje je realizovala agencija Koštuničinog savetnika za medije Srđana Đurića "Pleon Olaf & Mcateer". Ali i kadrovi G 17 plus, uprkos negativnoj kampanji oko privatizacije NIS-a, takođe su zaslužni za uspostavljanje "Gaspromove" kontrole, a to se posebno odnosi na Miloša Milankovića koji se i danas nalazi na poziciji direktora Elektromreže Srbije. SPS je imao svoje tradicionalne veze koje nikada nisu prekinute, ali je svima bilo jasno zašto Škundrić u vladi Mirka Cvetkovića dobija resor energetike. Na kraju, i DS je imala svoje lobiste, a jedna od ključnih ličnosti bio je javnosti malo poznat Aleksandar Ćirilović, šef resora za energetiku DS, koji je jedno vreme bio član UO NIS-a, kao i Biserka Jeftimijević-Drinjaković, koja je u NIS-u bila predsednik UO, a došla je iz kabineta predsednika Borisa Tadića.

Dragi premijeru, Srbija je pod kontrolom: Nenad Popović (DSS) i šef Vladimir Putin

Photo: Stock

S druge strane, i opozicione partije koje su javno pokazale volju da se odnosi sa "Gaspromom" isteraju na čistac tokom 2008. godine bavile su se senzacionalističkim kampanjama o gasnoj mafiji kao o nekoj nevidljivoj pojavi bez imena i prezimena i nudile vrlo malo dokaza za optužbe. Na pitanje kakvu je dokumentaciju LSV krajem 2008. godine dostavila MUP-u, Branislav Pomoriški, koji je dokumentaciju u ime LSV-a skupio, objasnio je da je to bilo prikupljanje javno dostupnih informacija na internetu – koje su predstavljene kao dokazi za korupciju. A nekadašnji poslanik LDP Slobodan Maraš, jedan od retkih političara koji je postavljao konkretnija pitanja i zalagao se da priča o "Gaspromu" dobije na objektivnosti, nedavno je promenio stranački dres, pa se našao u G 17 plus.

O ovim odnosima stranaka sa "Gaspromom" će se tek čuti, ali dovoljno je ilustrativan primer nedavnog povećanja akciza na uvozna goriva, kojima se "Gasprom", uprkos liberalizaciji, ponovo postavlja u povoljniji položaj. Princip je isti, sve ostalo su nijanse.

*Tekst istraživačkog novinara Đorđa Padejskog prenosimo sa prijateljskog sajta Republika