Provizije banaka, stavka u ličnom budžetu

Sistem: Visina provizije, diskreciona odluka banke

Photo: Stock

Provizije banaka prilikom transakcija predstavljaju za građane gotovo nevidljivi i na prvi pogled zanemarljivo mali deo interesa banaka. Istraživanje koje smo nedavno sproveli na portalu banke.online.rs, pokazuje da su posetioci našeg sajta delimično upoznati sa visinama provizije, posebno ako je reč o uslugama koje redovno koriste, kao i da se odlučuju da novac s bankomata, ukoliko na taj način podižu gotovinu, podižu sa terminala svojih banaka, znajući da su na taj način, kao klijenti, izbegli proviziju banke

Provizije banaka nisu jasno istaknute prilikom dolaska na šalter ili pred bankomat, tako da one predstavljaju nepoznanicu za klijenta sve do same transakcije na šalteru, ili bankovnog izvoda, ako je podizan novac s bankomata druge banke.

Kod ove vrste troškova nema nekih posebnih pravila, kada je u pitanju određivanje njihove visine. Tako, u nekoj banci naknada za određenu uslugu može biti besplatna ili veoma niska, dok je provizija za neki drugi proizvod u istoj banci najviša. Na taj način je verovatno napravljen određen balans među ponuđačima finansijskih usluga.

Posebno su neprimetni dodatni troškovi prilikom virmanskog plaćanja, odnosno, kada treba da se plati bilo koji račun. Što je veća suma, to je veća i provizija, kao što je i veća razlika od banke do banke.

Tradicionalno i savremeno

Građani se gotovo u jednakom procentu odlučuju i za gotovinsko i za bezgotovinsko plaćanje računa. Ovaj uravnotežen odnos navika govori da je praksa "nošenja keša", kao nekada jedinog modela plaćanja, uz čekove, opstala, iako je danas praktično svuda moguće robu i usluge platiti i karticama.

Ono što podseća na stare navike je i presek stanja koji dobijamo na pitanje načina podizanja keša: čak 80,39% anketiranih i dalje bira opciju da novac podiže na šalteru banaka, što je svojevrsni fenomen budući da taj način, u svojoj banci, ova usluga isto košta (ništa) koliko i na bankomatu, ali je neuporedivo sporija i tromija.

Iz ovog rezultata se može zaključiti i da građani češće podižu veću sumu novca, koja je na šalteru neograničena u visini iznosa, a to onda može da objasni i visok procenat gotovinskog plaćanja iz prethodnog anketnog pitanja.

Kako je onda moguće da čak 33,33% anketiranih obraća pažnju na brzinu usluge, kada je ona svakako sporija na šalterima, nego na bankomatima? U ovom trenutku ostaje tajna.

Međutim, ovde možemo da pronađemo ravnotežu sa prethodnim rezultatima u visokom procentu onih koji obraćaju pažnju na sigurnost prilikom podizanja novca: čak četvrtina ispitanika brine o sigurnosti prilikom podizdanja novca, ali dobar deo, 37,26% obraća pažnju i na povoljnost transkacije, odnosno, na visinu provizije.

Onaj deo ispitanika koji se odlučuje da novac podiže sa bankomata, svakako brine da to bude sa bankomata banke u kojoj je klijent, čak 80,40% česnika ankete ima tu naviku, a manje od 10% to čini na najbližem bankomatu. Iz ovoga možemo zaključiti da većina građana ipak brine o trošku provizije, ili bar, svesno je izbegava koristeći usluge svoje banke.

Ipak, kada je reč o informisanosti o visinama provizija za određene finansijske transakcije, više od polovine ispitanih tvrdi da je je upućeno, u celosti i uglavnom, koliku proviziju im banke računaju, dok čak četvrtina anketiranih odgovara da uglavnom ne poznaje praksu banaka i troškove usluga koje koristi, dok svega 7,84% priznaje da uopšte nema informaciju o tome.

Nije svejedno

Iako pojedinačno ne deluju kao značajan izdatak, u dužem periodu provizije banaka predstavljaju značajnu sumu ukupnog troška. Zato je neophodno prikupiti informacije, jer je na taj način moguće donositi ekonomski razumnije odluke.

Kao i prilikom donošenja odluka za korišćenje bilo koje vrste proizvoda, bitno je uporediti više varijanti i ponuda, kako bi se stekao pravi utisak o jasno definisanoj ceni finansijskih usluga, te tako načinio pravilan izbor. Istina, to zahteva dodatno vreme, ali ga je bolje utrošiti za proveru, nego na kasnija čuđenja, na osnovu iznenađenja koja nas dočekaju.

* Tekst prenosimo uz dozvolu finansijskog portala Banke:online/