Minimalne kazne za širenje mržnje

Photo: www.srbijanet.rs

Sudski postupci u krivičnim i parničnim postupcima pred sudovima u Srbiji, čak i kada su u pitanju slučajevi za koje vlada veliko interesovanje javnosti, predugo traju i karakteriše ih veliki broj odlaganja, zaključak je monitoringa Inicijative mladih za ljudska prava sprovedenog tokom 2011. godine

U izveštaju "Primena standarda pravičnog suđenja u pravosudnom sistemu Srbije" Inicijativa je na primeru nekoliko najreprezentativnijih slučajeva pokazala i da srpsko pravosuđe ima ogroman problem sa kvalifikovanjem počinjenih krivičnih dela. Pod pritiskom javnosti i političara neka krivična dela kvalifikovana su kao ona kojima je zaprećena blaža kazna, kao u slučaju paljenja Bajrakli džamije, a čak ako i nije tako, sudije se najčešće opredeljuju za minimalne predviđene kazne, kao u slučaju nasilja tokom Parade ponosa 2010. godine.

"Uočili smo da se i kod same tužbe i kod kvalifikacije dela politički i društveni elementi stavljaju po strani i onda se obično krivično delo kvalifikuje kao lakše krivično delo, a zanemaruje se određena politička situacija koja je bila okidač. Bajrakli džamija je reprezentativan slučaj. Prvo su bili neredi na Kosovu, pa skupovi i mitinzi koji su ovde održavani, koji su se zatim izrodili u talas nasilja, koje je reprizirano i 2008. godine. Sličan scenario smo imali i na Paradi ponosa 2010. godine. Tu su dela kvalifikovana kao učestvovanje u skupini koja je izvršila krivično delo, a nacionalni i verski elementi koji su u stvari bili neka vrsta okidača, ostavljeni su po strani. Zato smo želeli da stvorimo protivtežu onome što se dogodilo, da podsetimo kakav je kontekst bio u tim situacijama, a kakvu smo optužnicu dobili i kako je delo procesuirano", kaže Maja Mićić, direktorka Inicijative.

Problem "zaboravljanja" - ko je nerede organizovao, ko je u njima učestvovao i kakvu su političku podlogu imali - naročito je naglašen, pa politički i društveni kontekst nasilja ostaje zanemaren. Sećanje na paljenje Bajrakli džamije 2004. godine samo po sebi je već duboko zakopano, a srpske vlasti su se iskupile obnovom koja je džamiju učilnila "još lepšom i starijom". Zato valja podsetiti da je pred paljenje Bajrakli džamije održan moleban ispred Hrama Svetog Save, predvođen tadašnjim državnim vrhom i crkvenim zvaničnicima. Moleban je kao odgovor na nasilje nad Srbima na Kosovu, mimo svoje nadležnosti i potpuno protivno sekularnim principima, organizovala Vlada Republike Srbije. Na protestu su govorili Vojislav Koštunica, tada premijer, i velikodostojnici SPC, a njima se kod Hrama, kada je oformljena stabilna i srdita "narodna volja", pridružio i tadašnji ministar odbrane tadašnje SCG - Boris Tadić. Među demonstrantima bilo je najviše srednjoškolaca koji su organizovano došli na protest posle javnog časa u školama. Tog dana svi elektronski mediji tačno u podne prekinuli su emitovanje programa na po tri minuta.

Photo: EPA

Nakon tri godine istražnog postupka u septembru 2007. godine podignuta je optužnica protiv 20 izgrednika. Optuženi su da su oštetili i zapalili džamiju i teže i lakše povredili 22 policajca. Jedan optuženi se tereti za krađu 50.000 evra iz džamije. Šesnaestorica njih imali su u tom trenutku između 19 i 23 godine, a četvorica više od 30 godina. Svi optuženi brane se sa slobode osim Miloša Radosavljevića - Kimija, vođe navijača Partizana koji je u zatvoru, ali zbog napada na Brankicu Stanković. Zaprećena im je kazna od tri do pet godina zatvora, a organizatorima od jedne do osam godina zatvora. Posle osam glavnih pretresa 2010. godine sudski postupak je vraćen na početak, zbog promene sudskog veća. Prvostepeni postupak još je u toku.

Iste noći kad i Bajrakli džamija stradala je i Islam-agina džamija u centru Niša. Urušavanje zapaljenog krova minareta izazvalo je oduševljenje među izgrednicima, a neki od njih su se fotografisali ispred zapaljene džamije kao ispred odstreljenog trofeja. Pred opštinskim sudom u Nišu u junu 2004. pokrenut je postupak protiv 11 izgrednika jer bili u "skupini ljudi koja je zajedničkim delovanjem izvršila paljevinu i oštetila imovinu Islam-agine džamije u većem obimu". Početak suđenja odlagan je pet puta jer se okrivljeni nisu pojavljivali. Presudom iz oktobra 2006. godine jedna osoba osuđena je na pet meseci zatvora, njih sedam na po tri meseca, a dve osobe su oslobođene jer nije dokazano da su izvršili krivično delo. Od njih 11, sedmorica imaju od 20 do 24 godine, samo jedan je ranije osuđivan.

Ne treba zaboraviti ni da su paljenja džamija propraćena povicima: "Ubij, ubij, ubij Šiptara!", "Sačuvajte svetinje!", "Ubij, zakolji, da Šiptar ne postoji!".

Miting "Kosovo je Srbija" u februaru 2008. takođe je organizovala država Srbija, a nakon kratke šetnje usledio je moleban pred Hramom na kom su prisustvovali Vojislav Koštunica, lideri radikala i socijalista Tomislav Nikolić i Ivica Dačić, a zapljunuo se i Milorad Dodik, premijer Republike Srpske. Na mitingu se okupilo više stotina hiljada ljudi, a Ministarstvo prosvete odlučilo je da to bude neradni dan. Bio je organizovan i besplatan prevoz do Beograda za one koji su želeli da prisustvuju mitingu. Posle molebana oko 200 izgrednika napalo je ambasade Nemačke, Velike Britanije, Turske i Hrvatske. Ambasada Sjedinjenih Država temeljno je spaljena a kao žrtva paljenica prinet je život dvadesetogodišnjeg Zorana Vujovića iz Novog Sada koji je pronađen mrtav u zgradi ambasade. Boris Tadić, predsednik Srbije, javio se sa opravdanog odsustva, sa službenog puta u Rumuniji, i zamolio graždane da ne divljaju. Policija je privela 192 izgrednika, a povređeno je 130 ljudi, 78 građana i 52 policajca.

Photo: BETA

U istrazi je identifikovano 50 osoba, ali je procesuiran samo Milan Ž. i više nepoznatih lica. Suđenje Milanu Ž. počelo je novembra 2009. a okrivljen je za "teško delo protiv opšte sigurnosti" zato što je zajedno sa više nepozanatih osoba izazvao požar u ambasadi SAD i doveo u opasnost ljudske živote. Optužen je i za "tešku krađu" jer je sa zgrade ambasade uklonio američku i na njeno mesto postavio srpsku zastavu, kao i za krađu kožne jakne iz ambasade. On se brani sa slobode, a u februaru 2011. suđenje je vraćeno na početak.

Atmosfera pred Povorku ponosa 2009. godine koju su stvarali Obraz, Naši 1389 i navijačke grupe rezultirala je odlukom policije da Povorku proglasi skupom ekstremno visokog rizika. Ekstremisti su za zastrašivanje policije koristili grafite, letke i nalepnice sa natpisima "Smrt pederima", "Beogradom krv će liti, gej parade neće biti!" i "Čekamo vas!". Dan pred Povorku premijer Mirko Cvetković uručio je organizatorima rešenje koje je potpisao Milorad Veljović, direktor policije. U obrazloženju je pisalo da državni organi nisu u mogućnosti da garantuju ostvarivanje ustavnih prava na mirno okupljanje. Pripadnici Obraza i SNP Naši 1389 su preko svojih veb stranica pozdravili odluku o otkazivanju Povorke ponosa i najavili za isti termin skup "Apsolutno nenasilna svenarodna srpska žurka seksualno nedevijantnih".

Mladenu Obradoviću stavljeno je na teret da je "predstavljao ideje koje zagovaraju diskriminaciju zasnovanu na seksualnoj orijentaciji tako što je organizovao pisanje grafita preteće i uvredljive sadržine i što je na svom računaru izrađivao propagandni materijal. Predmetni krivični postupak još nije okončan.

Miša Vacić je okrivljen da je širio i predstavljao ideje koje zagovaraju diskriminaciju pripadnika LGBT populacije tako što je pribavljao i širio propagandni materijal i u sredstvima javnog informisanja davao izjave preteće sadržine. Tereti se i za neovlašćeno držanje vatrenog oružja. Predmetni krivični postupak još nije okončan.

Tokom Parade ponosa 10. oktobra 2010. godine povređeno je više od 140 ljudi, od čega više od 120 policajaca. Privedeno je 207 izgrednika, a 100 osoba je zadržano u pritvoru zbog nasilničkog ponašanja i krađa. Na sednici skupštine opštine Stari grad 29. oktobra 2010. godine, odbornik radikala Jovan Nikolić delio je fotografije učesnika Parade i obećao da će ih dostaviti članovima SNP Naši 1389 koji će "znati šta sa njima treba da se radi". Nebojša Bakarec, odbornik partije Vojislava Koštunice, govoreći na sednici, podržao je nasilje nad pripadnicima LGBT populacije, a homoseksualnost okarakterisao kao "bolest, nastranost, devijantno ponašanje i izopačenost, te društveni problem zbogkog su se sukobili predstavnici zdrave, heteroseksualne Srbije".

Optužnica je podignuta protiv 111 osoba, osuđeno je njih 36, a protiv 11 ljudi postupak je obustavljen. Zbog pretnji učesnicima Parade i državnom vrhu uhapšen je Hadži Andrej Milić, samozvani komandant "Garde svetog cara Lazara" pod optužbom "podrivanja ustavnog poretka zemlje". Mladen Obradović i saučesnici optuženi su u decembru 2010. da su "hteli izvršenje krivične radnje koja im se stavlja na teret i u stanju uračunljivosti želeli da spreče održavanje Parade ponosa". Optuženi su i za širenje rasne i druge diskriminacije i za nasilničko ponašanje prema policji. U aprilu 2011. nakon pet sati rasprave proglasilo je Obradovića krivim, pa je osuđen na dve godine zatvora. Njegova tada nevenčana supruga dobila je godinu dana kućnog pritvora. Dvojica sučesnika osuđeni su na godinu i po dana, a trojica na godinu dana zatvora. Petorica saučesnika osuđeni su na devet meseci zatvora, a svima je uračunat boravak u pritvoru. Donesena presuda nije pravosnažna, a svi optuženi žalili su se na presudu. Žalbu je usvojilo i Više javno tužilaštvo.